Na odluku Gradskog veća Vukovara o davanju koncesije za obavljanje linijskog prevoza putnika na području grada Vukovara Slavonija Busu iz Slavonskog Broda reagovao je i Srđan Milaković, zamenik gradonačelnika Vukovara. „Gradsko veće Vukovara je donelo odluku kojom se autobuski prevoz u Vukovaru poverava na godinu dana preduzeću iz Slavonskog Broda, a ne Čazmatransu. Iako je postojala mogućnost da odluka neće dobiti potrebnu većinu, ipak su je podržali većnici lojalni gradonačelniku Penavi i njegovom zameniku Pavličeku, što je bilo dovoljno da se ostali preglasaju”, istakao je Milaković. Podsetio je da je sednica održana elektronski – bez mogućnosti da se raspravlja i da se iznesu argumenti te da se u ovako važnoj stvari pronađe način za donošenje odluke koja će biti u skladu sa zakonom, ali i u interesu privrede i građana Vukovara. “Većnici su mogli samo da se izjasne podržavaju li odluku ili ne”, napomenuo je Milaković. “Zabrinuti smo zbog posledica ove odluke na daljnje poslovanje Čazmatransa koji je domaća firma u kojoj su svoju egzistenciju pronašli mnogi naši sugrađani. Isto tako, pitanje je i kako će promena prevoznika uticati na kvalitetu prevoza u gradu, a posebno prema prigradskom naselju Sotin, koje je i do sada imalo mali broj linija, a sada se i to malo dovodi u pitanje”, naveo je Milaković u saopštenju. Kako je istakao, protiv odluke Gradskog veća postoji mogućnost podnošenja žalbe Državnoj komisiji za kontrolu postupaka javne nabavke pa ostaje da se vidi koja će biti konačna odluka.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su 242 nove pozitivne osobe na COVID-19, i to 43 osobe iz Iloka, 41 iz Vinkovaca, 28 iz Vukovara, 16 iz Županje, 12 iz Borova, po 6 osoba iz Gradišta, Nuštra i Bapske, 5 iz Štitara, po 4 osobe iz Bršadina, Cerića, Cerne, Marinaca i Negoslavaca, po 3 iz Andrijaševaca, Ivankova, Privlake, Retkovaca, Starih Mikanovaca, Šarengrada i Vođinaca, po 2 iz Bobote, Gunje, Ilače, Jarmine, Komletinaca, Nijemaca, Otoka, Petrovaca, Soljana, Vere i Starih Jankovaca, te po 1 osoba iz još 16 mesta naše županije, a preminule su još dve osobe, navodi Županijski štab civilne zaštite. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 5465, od kojih je 4543 osoba izlečeno, a 79 je preminulo. Trenutno su u županiji 72 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 366 osoba, te je do sada ukupno 26 551 osoba testirana. U samoizolaciji su 1942 osobe. U našoj županiji je pozitivan 51 radnik iz zdravstvenog sistema, a 42 su u samoizolaciji. Iz sistema obrazovanja oboleo je 41 nastavnik i 61 učenik, dok se 65 nastavnika i 1105 učenika nalazi u samoizolaciji.
Hrvatski sabor juče je izmenio Zakon o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti i time otvorio mogućnost da se uskoro počnu izricati kazne onima koji se ne pridržavaju mera zaštite od zaraze koronavirusom. Zakon je izmenjen sa 76 glasova ‘za’ i 53 glasa protiv. Sabor je Vladu zadužio da mu tri puta godišnje dostavlja izveštaj o provođenju mera iz Zakona dok traje epidemija. Vlada bi to trebala učiniti na početku naredne sednice u januaru, zatim u junu te u septembru naredne godine. Sabor je odbio opozicione amandmane da mu Vlada jednom mesečno dostavlja izveštaj o provođenju i efektima mera donesenih na temelju Zakona. Prema Zakonu, svi koji ne budu nosili maske ili ih budu nosili nepravilno biće kažnjeni iznosom od 500 kuna. Okupljanja više od 10 osoba kažnjavaće se iznosom od 10 do 40 hiljada kuna. Naplaćivanje kazni usklađeno je s odredbama prekršajnog zakona što znači da oni koji kaznu dobiju, ako je plate u roku od tri dana, plaćaju 50 odsto izrečene kazne.
Epidemiolozi predlažu da se kafići otvore kada broj zaraženih bude šest puta manji, piše današnji Jutarnji list koji je u posedu predloga koji su Štabu uputili stručnjaci. Nacionalni štab civilne zaštite danas bi, prema najavama glavnog državnog epidemiologa Krunoslava Capaka, trebao predstaviti javnosti dokument u kojem prvi put od početka pandemije navodi konkretne, merljive brojčane parametre u skladu s kojima će se otpuštati sadašnje rigorozne mere. Prema tom predlogu, otpuštanje bi se odvijalo u tri kruga, a zavisiće o prosečnom broju zaraženih tokom poslednjih 14 dana te o udelu zaraženih među svim testiranima. Prvi krug podrazumeva otvaranje restorana i povećanje dozvoljenog broja osoba na okupljanjima sa sadašnjih 25 na 30. Ali, da bi do toga došlo, potrebno je da 14-dnevna pojava novih obolelih na 100 hiljada stanovnika ne bude veća od 300, a da udeo pozitivnih među testiranima bude manji od deset odsto u periodu od sedam dana. U drugom krugu otpuštanja otvorili bi se kafići i dozvolilo bi se okupljanje 50 osoba, a taj korak može se poduzeti kada 14-dnevna pojava novih obolelih ne bude veća od 200 na 100 hiljada. Treći krug podrazumeva dozvolu veće popunjenosti javnog prevoza i okupljanja do 100 ljudi, ali tek kada zaraženih na 100 hiljada stanovnika ne bude više od 100, a udeo pozitivnih u odnosu na testirane ne bude veći od 5 odsto. Hrvatska sada ima novozaraženih od čak 1117,1 na 100 hiljada stanovnika i od 30 evropskih zemalja koje prati Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, od nas je lošiji samo Luksemburg. Najlošije stoji Međimurska županija s čak 2201 obolelim na 100 hiljada stanovnika u 14 dana, a slično je i u Varaždinskoj županiji.
Iz Ministarstva poljoprivrede su saopštili da će uskoro biti raspisan konkurs za proizvođače povrća u plastenicima. Predmet Konkursa je dodela podrške za ulaganja u proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, odnosno plasteniku. Ukupan iznos raspoloživih sredstava javne podrške za ovaj Konkurs iznosi 150 miliona kuna, a Nacrt konkursa je u postupku elektronskog savetovanja do 16. decembra 2020. godine. Najviši iznos javne podrške po projektu iznosiće 150 hiljada evra, uz napomenu da će se intenzitet javne podrške od 50 odsto po projektu moći uvećati za dodatnih 20 procenata u slučajevima kada ulaganje provodi mladi poljoprivrednik, kada se ulaganje provodi u područjima sa ograničenjima ili u slučaju zajedničkog projekta. U sklopu Konkursa prihvatljiva su ulaganja u izgradnju ili rekonstrukciju i opremanje plastenika, koja će doprineti boljem upravljanju vodama, uključujući upravljanje gnojivima i pesticidima, boljem upravljanju tlom te povećanju efikasnosti u korištenju voda i energije u poljoprivredi i preradi hrane, navode iz Ministarstva.