U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 226 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem, a radi se o, između ostalih, 47 osoba iz Vinkovaca, 30 iz Županje i 27 osoba iz Vukovara. Još jedna osoba je preminula. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 21 221, od kojih su 20 274 osobe ozdravile, a 386 ih je preminulo. Trenutno je u županiji 38 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 495 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 121 300. U samoizolaciji se nalazi 528 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 24 je pozitivnih iz sistema zdravstva, a 9 ih je u samoizolaciji. Prema neslužbnim informacijama portala Index, u Hrvatskoj je danas oko 8500 novozaraženih koronavirusom od preko 18 hiljada testiranih.
Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je juče pre sednice užeg kabineta Vlade da je povećanom broju novozaraženih koronavirusom u poslednje vreme delom uzrok omikron varijanta, a delom okupljanja i druženja tokom praznika. Do sada se za 113 uzoraka sumnja na omikron, a od 1000 uzoraka poslanih na ispitivanje u Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti tri su do sada potvrđena. “Brojevi novozaraženih iz nedelje u nedelju rastu i ja bih rekao da je peti talas već tu. On se spojio na četvrti u kojem nismo postigli manji broj zaraženih”, rekao je Beroš novinarima i istakao da su na kraju prošle godine ukupni troškovi zbog pandemije covida-19 u Hrvatskoj prešli tri milijarde kuna. Najgora situacija je u Splitsko-dalmatinskoj županiji, Gradu Zagrebu i Dubrovačko-neretvanskoj županiji. Ministar zdravstva upozorio je da je omikron visoko zarazan pa neće mimoići nikoga, a zaraziće se i deo vakcinisanih. “Međutim, za očekivati je da će oni imati slabije simptome i biti zaštićeniji. To je razlog da se svi vakcinišu i zaštite od zaraze”, poručio je Beroš te na vakcinisanje posebno pozvao starije od 65 godina.
Oni koji nisu vakcinisani bi po meni trebali imati prioritet za testiranje zato što su podložni razvoju teže kliničke slike i samim tim su potencijalni kandidati za hospitalizaciju i respirator. Vakcinisani su s druge strane mislili na druge kad su se vakcinisali, i oslobodili su svoje mesto na respiratoru u bolnici upravo za nevakcinisane. Malo sam to grubo rekla, ali ispada da je upravo tako u gotovo 75 do 80 odsto slučajeva, rekla je pomoćnica direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo dr Marija Bubaš za Dnevnik HTV-a. Opšta navala je na testiranje. Činjenica je da ljudi prvo moraju steći kulturu ne izlaska van kuće, nošenja maske i distanciranja od drugih kad vide da su prehlađeni, pre svega u ovim okolnostima kada govorimo o novim varijantama i kada vidimo da dolazi talas jedne nove varijante koronavirusa. Te nove varijante sposobne su i zaobići ovaj imunitet koji imamo, čak kod onih koji su preboleli, a i kod onih koji su vakcinisani i prema tome moraćemo biti svesni toga da možda imamo koronavirus na sluznici i da smo opasni za druge, pre svega za one koji nisu vakcinisani, naglasila je dr Bubaš te pozvala one koji su vakcinisani s dve doze da što pre prime i treću tako da imamo što više vakcinisanih, a manje hospitalizovanih.
Ministar privrede i održivog razvoja Tomislav Ćorić juče je rekao da su rezultati istraživanja pokazali da u Hrvatskoj, na godišnjem nivou, nastaje čak 286 hiljada tona otpada od hrane, što je čak 71 kilogram po stanovniku te rekao da smatra da postoji ogroman manevarski prostor za smanjenje količina otpada od hrane. Godišnji nivo kreiranja tog otpada je oko 286 hiljada tona ili oko 71 kilogram po stanovniku, što je relativno velika količina, možda ne u poređenju s nekim evropskim zemljama, međutim, za našu zemlju i za naš nivo bruto domaćeg proizvoda razmerno velika, izjavio je ministar Ćorić na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio rezultate prvog takvog Statističkog istraživanja o otpadu od hrane koje je napravio Zavod za zaštitu životne sredine i prirode. Istakao je da su tim istraživanjem po prvi put u Hrvatskoj došli do procena navika domaćinstava i stanovništva što se tiče pitanja otpada od hrane, a rezultati upućuju da postoji ogroman manevarski prostor za smanjenje tih količina. Direktor Zavoda za zaštitu životne sredine i prirode Aljoša Duplić istakao je da je istraživanjem procenjeno da na godišnjem nivou od 286 hiljada tona otpada od hrane, na domaćinstva otpada čak 216 hiljada tona. U primorskom delu građani ređe obrok koji su skuvali ponovo konzumiraju i u puno većem broju slučajeva bacaju namirnicu čim vide da joj je rok trajanja istekao, a što nije slučaj u kontinentalnom delu Hrvatske.
Penzionom reformom od početka 2019. godine penzionerima sa starosnom penzijom omogućen je rad na pola radnog vremena, uz zadržavanje isplate penzije. Nakon zakonskih izmena naglo je povećan broj penzionera, a najviše ih se zapošljavalo u deficitarnim poslovima u trgovini i prerađivačkoj industriji. Trend rasta zapošljavanja penzionera nije poremetila ni koronakriza, a dodatni poticaj njihovom aktiviranju u svetu rada donele su zakonske izmene kojima je od 1. avgusta prošle godine rad uz penziju omogućen i korisnicima porodičnih penzija. Broj raste i zbog novog pravila po kojem se najniže penzije u slučaju zaposlenja više ne umanjuju, pa se i tom delu penzionera sada isplati zaposliti. Prema poslednjim podacima Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, početkom decembra u radnom odnosu bilo je 14 699 korisnika starosne i prevremene penzije koji rade pola radnog vremena, što je za 75 više nego u novembru, a kada se tome dodaju korisnici porodičnih penzija, branitelji i vojna lica, broj zaposlenih penzionera dostiže gotovo 18 hiljada. Najviše zaposlenih penzionera na pola radnog vremena je u trgovini, stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima te prerađivačkoj industriji, a nakon izbijanja pandemije aktivirao se i značajan broj penzionisanih zdravstvenih radnika, piše Tportal.