Vojna akcija “Oluja” je završni čin proterivanja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske, istakao je Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona za RTS. Rekao je da smatra da nije moguće pomirenje, jer u Hrvatskoj ne postoji bilo kakva spremnost na suočavanje sa svojom, kako je rekao, zločinačkom prošlošću te je poručio da je važno da Srbija u Skupštini donese Rezoluciju o zločinu nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH i zakonom odredi Dan sećanja na žrtve. Linta je rekao da je strateški cilj vojno-policijske akcije „Oluja” bio kompletno fizičko uništenje srpskog naroda s područja Krajine. “Imamo 250 hiljada proteranih Srba, više od 2000 ubijenih ili nestalih i kompletno uništenu imovinu srpskog naroda. Prema podacima delegata Ujedinjenih nacija iz maja 1993. godine, samo dve godine pre „Oluje”, s urbanog dela Hrvatske i s većeg dela zapadne Slavonije proterano je najmanje 250 hiljada Srba”, istakao je Linta. Ukazao je da je “Oluja” zločin koji traje 27 godina i da u Hrvatskoj ne postoji bilo kakva spremnost na suočavanje sa svojom, kako je rekao, zločinačkom prošlošću, veličaju se ratni zločinci, prećutkuju, marginalizuju, degradiraju i omalovažavaju srpske žrtve. “Nije moguće pomirenje između Srbije i Hrvatske dok god Hrvatska obeležava zločinačku akciju „Oluja”. I sa takvim pristupom Hrvatske nije moguće govoriti o bilo kakvom pomirenju. Ne postoje snage koje bi se suočile sa svojom genocidnom zločinačkom prošlošću, odbacile ustaštvo, ideologiju i ustaški pokret”, smatra Linta.
Bivša ministarska spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić je za list „Danas” rekla da smatra da je sramota da je 27 godina nakon Oluje to još uvek izazov za odnose Hrvatske i Srbije te da to pokazuje da današnja vođstva zemalja u regionu politički koriste ratove devedesetih. Rekla je da ne vidi ništa čudno u tome da su u Hrvatskoj bili srećni kada su videli da rat završava i da će Hrvatska postojati na celoj svojoj teritoriji, “ali to nikako ne znači da se slavi činjenica da je taj rat okončan i sa između 150 i 200 hiljada izbeglih i proteranih građana srpske nacionalnosti, niti znači da se slave zločini počinjeni s hrvatske strane”. “Što se Hrvatske tiče, Oluja je bila vojna operacija koja je de facto završila rat u Hrvatskoj i oslobodila većinu privremeno okupirane teritorije”, pojasnila je Pusić za list Danas. Glavna odgovornost i greh tadašnjeg hrvatskog rukovodstva, ukazala je Pusić, dogodio se posle Oluje, kada je “dozvoljeno bezvlašće u oslobođenim područjima”. “Većina zločina nad hrvatskim Srbima civilima dogodila se nekoliko nedelja nakon operacije Oluja i to je svakako crna mrlja, mislim više na tadašnjem hrvatskom političkom vođstvu, nego na hrvatskoj vojsci”, smatra Pusić dodajući da su hrvatske vlade u više navrata pokušale da uključe odavanje pijeteta tim žrtvama u obeležavanju godišnjice akcije Oluja, ali misli da bi to trebalo biti jasnije, nedvosmislenije i eksplicitnije izraženo.
S prvim danom avgusta formalno je počeo projekat Ministarstva privrede i održivog razvoja koji provodi u saradnji sa pet udruženja potrošača na području cele države “Tajni kupac za zaštitu potrošača u procesu uvođenja evra u Republici Hrvatskoj”, piše Glas Slavonije. Projekat je pokrenut zbog jačanja položaja potrošača prilikom uvođenja evra kao službene valute, a uloga udruženja je da njihovi aktivisti i predstavnici kontrolišu pojedina prodajna mesta i cene određenih namirnica te upozoravaju na moguća neopravdana poskupljenja tokom zamene valuta, odnosno “zaokruživanja” cena. Važno je da se potrošače informiše i upozori na moguće nepravilnosti i neopravdana povećanja cena, odnosno da taj proces prođe transparentno, a potrošači budu zaštićeni i zato je važno da se učini sve što je moguće da trgovci i ponuđači usluga ne bi nelegalno i nemoralno profitirali na potrošačima, piše Glas Slavonije. Centar za edukaciju i informisanje potrošača sa sedištem u Osijeku će narednih 17 meseci biti zadužen za Osječko-baranjsku, Vukovarsko-sremsku i Brodsko-posavsku županiju, odnosno njihovi aktivisti će biti tzv. “tajni kupci”.
Povodom medijskih natpisa o ugrizu zmije otrovnice deteta u Javnoj ustanovi “Memorijalni centar Domovinskog rata Vukovar” saopštenjem za medije oglasio se i sam centar rekavši da su na prijavljeni incident reagovali promptno i prema svim pravilima, tražeći intervenciju od službi i institucija koje su za to merodavne. „Obaveštenje o tome da je zmija ugrizla dete na prostorima vanjskih izložbenih postava Javne ustanove Memorijalni centar Domovinskog rata Vukovar poslao nam je otac deteta tek u ponedeljak, 1. avgusta, dva dana nakon njihove posete centru. Iako zaštitarska služba na ulazu u centar ni dežurni radnik nisu imali informaciju o bilo kakvom incidentu, niti je tog dana zabeležen, Javna ustanova je odmah po zaprimanju obaveštenja kontaktirala Udruženje za zaštitu životinja Zmijolovac, te je dogovoren pregled celog prostora, spoljnih i unutrašnjih eksponata kao i preventivno posipanje repelentom, za juče ujutro. Na tom mestu, kao i na celom prostoru Javne ustanove nije pronađena ni jedna zmija, što potvrđuje i službeni izveštaj o interventnom pregledu. Izražavamo žaljenje što je dete doživelo traumu, u stalnom smo i direktnom kontaktu s bolnicom u koju je dečak bio zaprimljen te nam je potvrđeno da je otpušten kući i da se dobro oporavlja”, navodi se u saopštenju Memorijalnog centra.
U prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na prošlu godinu, zabeleženo je 46 odsto više požara na otvorenom prostoru, a za 70 procenata povećan je broj požara raslinja, objavila je danas Hrvatska vatrogasna zajednica. Opožarena površina je u prošloj godini u prvih sedam meseci iznosila 16 153 hektara dok je u tekućoj godini već zabeleženo 51 962 hektara, što je povećanje od čak 221 odsto.