U Donjem Skradu u opštini Barilović Srpsko narodno veće juče je održalo komemoraciju za šest ubijenih srpskih civila tokom i nakon Vojno-policijske operacije Oluja, te je u ime srpskog naroda u Hrvatskoj poručeno: “Sećaćemo se se svog, a nećemo zaboravljati stradanje drugog”. Nakon komemoracije potpredsednik vlade Boris Milošević rekao je da bi želeo da na ovaj dan svake godine bude sve više dan pomirenja i da se svake godine međusobno svi sve više uvažavaju. “Idemo korak po korak, poverenje nije izgubljeno, nastavljamo politiku uključivosti, razumevanja i gradimo poverenja onako kako smo to nagovestili prošle godine”, rekao je Milošević i naglasio da njegov ovogodišnji neodlazak na proslavu Dana pobede u Knin ne znači odustajanje od te politike ili gubitak poverenja. Nakon parastosa i čitanja “14. izjave sećanja SNV-a” potpredsednik vlade Boris Milošević, predsednik SNV-a Milorad Pupovac te voditeljka Documente Vesna Teršelič otišli su do spomen obeležja trojici hrvatskih branitelja poginulih 5. avgusta ’95. godine i prisetili se i njihove žrtve. Pupovac je rekao da za ubistva šest civila niko nije odgovarao jer “nije bila pokrenuta ni istraga”. “Ovakve poruke kakve šaljemo s mesta komemoracija ne mogu dobiti podršku odmah i nije realno da ih se dobije odmah. Mi ne upravljamo time kada će to biti, time upravljaju oni koji vode državne politike, ali mi ćemo nastaviti, uključujući i komemoraciju hrvatskih žrtava”, odgovorio je Pupovac na pitanje kako to da na komemoraciji nema “nikoga s hrvatske strane”. Na pitanje ne bi li bilo dobro da je u smislu pomirenja potpredsednik Vlade Boris Milošević i ove godine u Kninu Pupovac je rekao da on ne vidi nikakav problem i da se tu “ne radi samo o gesti u jednogodišnjem ritualu”. Naprotiv, “po svojim porukama komemorativni skup u Donjem Skradu nije ni po čemu manji od onog na kojem je gospodin Milošević bio prošle godine”, poručio je Pupovac i pozvao da se ljude koji su iz Hrvatske izbegli u Srbiju ili u BiH prepozna takođe kao žrtve rata i da “treba stvoriti prostor da se to prepozna”. Dodao je i da još nije odlučio hoće li ići u Beograd na obeležavanje godišnjice masovnog odlaska Srba iz Hrvatske, odnosno da će otići ili neće otići zavisno o proceni može li time doprineti da se takva politika promeni.
U zemunskom naselju Busije u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske večeras će biti održana centralna manifestacija – Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji “Oluja” koja je počela 4. avgusta ’95. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i u kojoj je proterano 220 hiljada Srba, a skoro 2000 je ubijeno. Obeležavanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske, koja od 2014. godine zajedno sa Srbijom obeležava ovaj dan kao dan srpskog stradanja. Predsednik Vučić pozvao je sve građane koji žele da prisustvuju da dođu na obeležavanje, ali je zamolio i da zbog koronavirusa to ne prelazi velike brojeve. “Da u tom divnom naselju odamo poštu poginulima i prisetimo se svih prognanih u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata”, rekao je Vučić. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da je “Oluja” bila najveće etničko čišćenje počinjeno posle Drugog svetskog rata, za koje do danas niko nije odgovarao. Naglasio je da Srbija, koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, nikada taj zločin prema Srbima neće zaboraviti, niti prestati da insistira na pravdi i kazni za zločince.
Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas” na svojoj evidenciji ima 1877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije “Oluja”. Od tog broja je 1228, odnosno 65 odsto civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice “Oluje”. Među žrtvama se nalazi 553, odnosno 29 odsto žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od “crnih” rekorda građanskog rata ’90-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije, napominje se u saopštenju. “Veritas” precizira da je od ukupnog broja žrtava do sada rasvetljena sudbina 1185 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 692, odnosno 37 odsto lica, od čega 526 odnosno 78 odsto civila, među kojima 266 tj 51 odsto žena. Oko 1500 pripadnika Srpske vojske Krajine preživelo je zarobljavanje, oko 3200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu su internirani u logore za civile, navodi se u saopštenju i podseća da je Krajina “opustošena, opljačkana, pa porušena i zapaljena”, kao i da nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički spomenici. “Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njoj živela, Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija, osim ‘snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmjera’ nije doneo, ni ovog puta, bilo kakve kaznene mere protiv agresora”, ukazuje “Veritas”. “Umesto da Hrvatska posle pomenutih sudskih postupaka odustane od slavljenja ‘akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina’ kao dvostrukog državnog praznika, slavlje se iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima”, dodaje se u objavi za medije.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je da je akcija “Oluja” predstavljala završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja Hrvatske. Linta je u saopštenju naveo da je vlast Franje Tuđmana, uz podršku zapadnih centara moći, proterao preko pola miliona Srba sa svojih vekovnih ognjišta s ciljem stvaranja Velike Hrvatske ili sa što manje Srba. “U Hrvatskoj se svakog 5. avgusta na državnom nivou slavi progon više od 220 hiljada Srba sa područja Severne Dalmacije, Like, Banije i Korduna, a više od 2000 srpskih žrtava, od toga 1200 civila, se prećutkuju, omalovažavaju i negiraju. Hrvatska je država u kojoj se negiraju ratni zločini nad Srbima, slave zločinci i rehabilituje genocidna NDH i ustaštvo što predstavlja kršenje civilizacijskih vrednosti današnjeg sveta”, naveo je Linta. On je, između ostalog, rekao i da Hrvatska odbija da isplati zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju i nadoknadu štete za uništenu imovinu u “terorističkim akcijama u nizu hrvatskih gradova”. Pored toga, Hrvatska ne poštuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina i druge zakone kojima se garantuje upotreba srpskog jezika i ćirilice i zapošljavanje Srba u javnom sektoru, naveo je Linta u saopštenju.
Vinkovačka privreda ostvarila je u 2020. godini rekordan trgovinski saldo u iznosu 425,5 miliona kuna što je rast od 15,5 odsto u odnosu na pretprošlu, 2019. godinu, saopšteno je iz Odeljenja za privredu Grada Vinkovaca. “S obzirom na sve okolnosti i neizvesnost kroz koje smo svi prolazili od građana, do preduzetnika i javne uprave, možemo biti itekako ponosni na otpornost vinkovačke privrede u protekloj godini. Uprkos tome što smo imali gotovo dva meseca potpunog lockdowna i nekoliko meseci velikih ograničenja zbog COVID-a, vinkovački privrednici su uspeli sačuvati radna mesta u svojim firmama, ali i ostvariti rekordne poslovne rezultate”, rekao je vinkovački gradonačelnik Ivan Bosančić. Gradski pročelnik za privredu Hrvoje Niče naveo je da je prošle godine na području Vinkovaca poslovalo deset preduzetnika više nego godinu pre, njih ukupno 703. “Oni su zapošljavali 8312 radnika, uz gubitak samo 35 radnih mesta u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu”, pojasnio je Niče i dodao da je prosečna mesečna neto plata po zaposlenom u 2020. u vinkovačkoj privredi iznosila 4730 kuna što je, u proseku za 394 kune više nego što su zaposleni kod preduzetnika imali u 2019. godini.