Srbija i Republika Srpska obeležiće danas u Sremskoj Rači 25 godina od akcije “Oluja”. Nakon otkrivanja spomen table, na mostu kojim su kolone izbeglica 1995. godine stizale u Srbije biće služen parastos i održan komemorativni skup. Za svega nekoliko dana početkom avgusta 1995. godine, u hrvatskoj akciji “Oluja”, proterano je oko 220 hiljada Srba, skoro 2000 je ubijeno, a smatra se da je stotine ljudi nestalo. Obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji „Oluja“ prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić te predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Pored državnog vrha Srbije i Republike Srpske, obeležavanju u Rači kao predstavnici Srba u Hrvatskoj, prisustvovaće deca iz kolone koja su pre 25 godina prešla u toj koloni u Srbiju, a onda su se, nakon nekoliko godina vratili i počeli da obnavljaju svoj život i život svog naroda u Hrvatskoj i sada tamo žive. Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac rekao je Tanjugu da će u Rači biti četvoro mladih, među kojima i Anja Šimpraga, poslanica u Saboru, dok su ostali predsednici opština ili zamenici predsednika opština u kojima Srbi imaju relativnu većinu ili je u njima najveći broj Srba koji žive u Hrvatskoj.
Udruženje branilački humanitarno – kulturni centar Vukovar podržalo je odluku Vlade Hrvatske da potpredsednik Boris Milošević učestvuje u proslavi Dana domovinske zahvalnosti i godišnjici vojno-policijske akcije Oluja u Kninu, jer, kako navode, to znači da srpska manjina priznaje pravo Hrvatske na uspostavljanje suvereniteta na celoj svojoj teritoriji, pa i ratnim akcijama kao što je to bilo 1995. godine. Oni su podržali i odluku da potpredsednik vlade i ministar hrvatskih branilaca Tomo Medved učestvuje u komemoraciji za civilne srpske žrtve u Gruborima. „Smatramo te postupke dobronamernim jer su na tragu okončanja ratnoga mentaliteta u našem društvu, a stav je našeg udruženja da je Domovinski rat davno završio i da se moramo okrenuti izgradnji mira i zajedničkoga života”, navodi se u saopštenju tog udruženja koje je potpisao predsednik Nikola Tarle. Boris Milošević je potpredsednik Vlade RH, a ne samo predstavnik srpske manjine u vladi. Njegov dolazak u Knin smatramo dobrodošlim jer sa strane srpske nacionalne manjine to znači priznavanje prava Hrvatske na uspostavljanje suvereniteta na celoj svojoj teritoriji, pa i ratnim akcijama kao što je to bilo 1995”, naveli su branioci.. S druge strane, kažu, odlazak potpredsednika vlade i ministra Medveda u Grubore za njih znači odavanje pijeteta srpskim civilima koji su sasvim nepotrebno ubijeni nakon Oluje. Ovaj čin, međutim, kako navode, u Vukovaru ne podržavaju lažni domoljubi i dezerteri čiji očevi nisu branili grad. „Gori su od agresora oni koji su pobegli iz grada i sada se predstavljaju kao ‘veliki domoljubi’ koji se igraju s osećajima roditelja nestalih”, navodi se u saopštenju, u kojem se potvrđuje podrška premijeru Plenkoviću i potpredsednicima vlade Miloševiću i Medvedu, te celom državnom vrhu.
Politički analitičar Žarko Puhovski komentarisao je na N1 televiziji ovogodišnju godišnjicu Oluje, a za odlazak Borisa Miloševića u Knin, rekao je da je to daleko od rešenja problema. “To je loptanje simbolima, ali daleko od rešavanja problema – to je gest. Mi imamo gest, pokret, ali nemamo reči koje to prate”, rekao je Puhovski. “Politički život ne funkcioniše bez kompromisa, ali ovo ostaje na gestu bez reči. U Hrvatskoj se govori o kristalno čistoj operaciji Oluja, dostojanstvu Domovinskog rata i tome da su kolone srpskog stanovništva otišle samo na nagovor Beograda – problem se na taj način ne može rešiti. Hrvatska strana je pobedila, no ne prihvata odgovornost koja je proistekla iz pobede”, kazao je Puhovski. “Za političko, kulturno zdravlje nacije třeba ponovno emitovati Tuđmanov govor od kada je bio prvi put u Kninu, HTV-ov dnevnik od tih dana, da se vidi kakva je histerična propaganda tada vlada Hrvatskom, da se vidi kako ti zločini nisu samo rezultat polupijanih klipana koji su se uvukli u kuće da kradu i naišli na starce za koje su mislili da ih nema”, naveo je Puhovski. “Problem nacionalističke slike sveta je da ne vidi drugu stranu. Zato je bilo čudnih reakcija na to što sam rekao da je bilo i srpske dece žrtava rata. Aleksandra Zec nije uvedena u decu žrtve rata. Sve su žrtve imale svoje lične kontekste, a uzimati jedne u obzir, a druge ne, pokazuje da je u glavama i dalje ratno stanje”, rekao je Puhovski. “U procentu stanovništva, srpskih žrtava je bilo više nego hrvatskih na prostoru Hrvatske. Radikalna desnica nema puno izbora nego da malo gunđa, pošalje par ljudi s HOS-ovim amblemom. Na prve je izbore HOS išao na izbore s programom u kojem je pisalo Hrvatska do Zemuna”, rekao je Puhovski.
Nekoliko udruženja civilnog društva koje se bave ljudskim pravima pozdravilo je pozitivne institucionalne pomake uoči 25. godišnjice akcije “Oluja”, izrazivši nadu da će to popratiti konkretna rešenja za ostvarenje dugoočekivanih prava civilnih žrtava rata. Centar za žene žrtve rata – ROSA, Centar za građansku hrabrost, Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu – CDTP, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije – UDIK te Ženska mreža Hrvatske pozdravile su što će na proslavi Oluje u Kninu učestvovati potpredsednik Vlade iz redova SDSS-a Boris Milošević. Građane Hrvatske pozvali su “da preuzmu inicijativu, jer su političke elite predugo koristile ratne traume u dnevnopolitičke svrhe, te umesto osude veličale ratne zločine”. Udruženja podsećaju da još uvek nisu otkrivene sudbine nestalih i ubijenih, a za provedeno etničko čišćenje i ratne zločine do danas nisu procesuirani počinioci te napominju da zločine ne opravdavaju drugim ratnim zločinima. “Niti ih opravdavamo, negiramo, prećutkujemo time što na ovaj dan govorimo o zločinima počinjenim u akciji Oluja”, ističu. Naprotiv, na isti način tražimo odgovornost za sve zločine počinjene u zemljama bivše Jugoslavije, te zajedno s drugim organizacijama civilnog društva iz tih zemalja podsećamo na odgovornost vlada koje te zločine nisu osudile i kaznile obzirom da 25 godina svedočimo državno organizovanom poricanju ovih ratnih zločina. “Želimo li da se rat prestane zloupotrebljavati, a država militarizovati, založimo se za jačanje kulture odgovornosti, suočavanja s prošlošću, kulture kažnjivosti svih ratnih zločina kao i iskrene solidarnosti sa svim žrtvama rata”, poručuju udruženja.
U Negoslavcima je juče potpisano 5 ugovora sa korisnicima koji su se javili na Javni poziv o dodeli sredstava za sufinansiranje kupovine kuće za mlade i mlade porodice na području Opštine Negoslavci. Radi se iznosu od 25 hiljada kuna po korisniku, koji će ih iskoristiti za kupovinu kuće na teritoriji opštine, a cilj Javnog poziva je zadržati mlade, objasnio je načelnik Opštine Dušan Jeckov te izrazio zadovoljstvo što ima još zainteresovanih, što samo pokazuje da je ova demografska mera pravi potez. Ljiljana Veselinović i Dragana Smiljanić, koje su juče potpisale ugovore, su objasnile da im ova mera znači da se sa svojim porodicama osamostale.