Uzvik “za dom spremni” na početku pesme “Bojna Čavoglave” pevača Marka Perkovića Thompsona nije prekršaj, odlučila je većina sudija Visokog prekršajnog suda na opštoj sednici tog suda. Nakon provedene rasprave, sa četiri glasa ‘za’, 15 ‘protiv’ i jednim suzdržanim, odlučeno je da se uzvik ”za dom spremni” ne može podvesti pod zakonski opis prekršaja iz Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Pravni stav koji su sudije zauzeli na jučerašnjoj opštoj sednici je obavezan za sve sudije tog suda pa time i za tročlano sudsko veće koje je krajem prošle godine presudilo da uzvik “za dom spremni” na početku Thompsonove pesme nije prekršaj. Na temelju te presude koju je juče podržala velika većina sudija Visokog prekršajnog suda, Marko Perković Thomson će uzvik “za dom spremni” i dalje moći neometano uzvikivati na koncertima u Hrvatskoj.
Kuća ljudskih prava izrazila je juče nezadovoljstvo odlukom Visokog prekršajnog suda kojom se dopušta izvikivanje pozdrava „Za dom spremni“ prilikom izvođenja pesme Bojna Čavoglave pevača Thompsona, ocenivši kako je ta odluka u suprotnosti s Ustavom. „Kuća ljudskih prava zgrožena je odlukom Visokog prekršajnog suda kojom se dopušta izvikivanje ustaškog pozdrava Za dom spremni prilikom izvođenja pesme Bojna Čavoglave. Neverovatno i neuverljivo zvuči odluka Suda po kojem se uzvikivanje Za dom spremni ne može podvesti pod zakonski opis prekršaja protiv javnog reda i mira”, navodi se u saopštenju. Smatraju kako okolnost da je sporni pozdrav deo autorske pesme ne menja činjenicu da je Za dom spremni ustaški pozdrav koji simbolizuje zločinačku naci-fašističku ideologiju te da je protivan članku 39. Ustava koji zabranjuje svako pozivanje ili poticanje na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili bilo koji oblik nesnošljivosti.
Saborski zastupnik Marko Vučetić komentarisao je odluku Visokog prekršajnog suda prema kojoj “Za dom spremni” na početku pesme Bojna Čavoglave Marka Perkovića Thompsona nije prekršaj protiv javnog reda i mira. “Institucije koje imaju razumevanja za pokliče nastale kako bi se efikasno provodili rasni zakoni, u smrt odvodili, progonili i u logore zatvarali ljudi s ljudskim identitetima, izazivaju prezir i gađenje. “Za dom spremni” je nastao da bi se provodila politika ubijanja i smrti. U ubijanju i smrti nema estetičkog, poetičkog, muzikološkog i pravnog odobravanja. Razumevati i odobravati ubijanje i smrt, znači podržavati ubijanje i smrt. To je sva istina”, napisao je Vučetić na Facebooku
U Hrvatskoj u poslednja 24 časa nije bilo novoobolelih koronavirusom, a sedam osoba je ozdravilo, saopštio je juče Nacionalni štab Civilne zaštite. Na bolničkom lečenju je 17 osoba, isto kao i dan pre, a na respiratoru su i dalje četiri pacijenta. Do sada je testirano 67 814 osoba, od toga 517 u poslednjem periodu. Ukupno je oboljelo 2246, a ozdravilo 2095 osoba. Preminule su 103 osobe. Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je juče da je 100. dan od početka epidemije koronavirusom situacija stabilna i dobra, epidemiološki faktori su i više nego zadovoljavajući, no ponovo je naglasio važnost opreza. “Epidemiološki faktori su i više nego zadovoljavajući, no ono što čitavo vreme naglašavam – to je oprez”, rekao je Beroš za HRT. Najavio je da će u određivanju kraja epidemije biti krajnje oprezni, i odrediti njen kraj kada bude najoptimalnije. “Stabilizovali smo epidemiološku situaciju i pažljivo smo procenili one elemente koji nam na neki način garantuju sigurnost. Među zemljama iz kojih nam turisti dolaze su one zemlje imaju sličnu ili bolju epidemiološku situaciju nego Hrvatska. Naši epidemiolozi prate epidemiološku sliku u celoj Evropi i pažljivo biramo one s kojima ostvarujemo mogućnost dolaska turista. S tog aspekta mislim da je sigurnosni aspekt povoljan, no opreza nikad dosta. Ne možemo znati ima li neki turist asimptomatski virus, ali razvili smo protokole o postupanju s takvim turistima i verujem da će i dalje situacija biti pod kontrolom, rekao je Beroš.
Vukovarsko-sremska županija je među vodećim županijama u povlačenju novca iz fondova Evropske unije kroz različite programe u poslednje tri godine, pokazale su nedavno objavljene analize Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije. Prema tom izveštaju, naša županija je u prošloj godini kroz Operativni program efikasni ljudski potencijali 2014. – 2020. povukla 36,1 milion kuna. Unutar Operativnog programa konkurentnost i kohezija 2014. – 2020. Vukovarsko-sremska županija ima ugovorenih 938 miliona kuna. U 2017. Županija je ugovorila oko 419,6 miliona kuna bespovratnih sredstava, a kroz Program Slavonija, Baranja i Srem za najistočnija županiju za sada su ugovorene tri milijarde kuna. „Tu je Agrotehnološki centar za skladištenje i doradu povrtlarskih i voćarskih kultura, koji će proizvođačima s područja naše županije omogućiti bolje uslove poslovanja i povećati kapacitete prehrambene industrije te služiti za obavljanje raznih savetovanja i edukacija, istraživanja i razvoj novih proizvodnih tehnologija, kao i prodaju njihovih proizvoda van sezone. Vrednost projekta je 50 miliona kuna. Drvnotehnološki centar, vredan 25 miliona kuna, imaće mešovitu namenu, naučno-istraživačku, proizvodnu i skladišnu. U izgradnji su dva sistema navodnjavanja vredna 71 milion kuna: Sopot – Vinkovci i Blato – Cerna, a za dva smo sistema, Ervenica i Lipovac, dobili odluke o finansiranju te su u postupcima pripreme javne nabave za izvođača radova. Ukupne su vrednosti 134 miliona kuna, a pokrivaju područje od 1500 hektara – objasnio je vukovarsko-sremski župan Božo Galić.
Na Hrvatskoj radioteleviziji juče je obeležen završetak projekta “Škola na Trećem”, koji je počeo 16. marta zbog epidemije koronavirusa u Hrvatskoj, a s ciljem osiguranja kontinuiteta vaspitno-obrazovnog procesa za učenike od 1. do 4. razreda hrvatskih osnovnih škola. Bio je to zajednički projekat Hrvatske radiotelevizije i Ministarstva nauke i obrazovanja, koji su organizovali provođenje nastavnog programa i izvođenja nastave na daljinu, saopšteno je s HRT-a. Glavni direktor HRT-a Kazimir Bačić zahvalio je svim učesnicima ovog projekta. „Ovaj projekat radili smo 12 nedelja u uslovima ”lockdowna’, kada je sve stalo, kako bismo deci od prvog do četvrtog razreda omogućili nastavu. Projekat je jako dobro prihvaćen, kako od naše dece, što je i najvažnije, tako i od institucija poput Evropske radiodifuzijske unije. Mnoge televizije sledile su naš primer kada je reč o obrazovanju“, rekao je Bačić. Naglasio je i kako je bilo izuzetno važno pripremiti projekat u vrlo kratkom roku, te podsetio kako je u njemu učestvovalo više od 120 zaposlenih HRT-a, više od 60 učiteljica i učitelja, a pristiglo je i više od 100 hiljada dečjih radova.