Penzije od 1. januara rastu za 5,37 odsto na osnovu redovnog polugodišnjeg usklađivanja s potrošačkim cenama i prosečnim bruto platama, a povećane penzije isplatiće se u aprilu s penzijom za mart, zajedno s razlikom za januar i februar, saopšteno je juče iz Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje. Donesena je i odluka o osnovici za određivanje nadoknade zbog fizičkog oštećenja i o usklađivanju novčanih nadoknada zbog fizičkog oštećenja od 1. januara, prema kojoj osnovica zbog fizičkog oštećenja, nastalog zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti iznosi 248,72 evra odnosno 1873,98 kune. Zavod za penziono osiguranje je doneo i Odluku o visini najniže penzije hrvatskom branitelju iz Domovinskog rata za 2023. godinu, koja se od 1. januara određuje u iznosu od 339,54 evra ili 2558,25 kuna mesečno.
Uvođenje digitalnog zdravstvenog pasoša u Evropskoj uniji je u zdravstvu poput ukidanja roaminga u telekomunikaciji unutar Unije, istakao je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas na konferenciji koju je u Briselu organizovao hrvatski evrozastupnik Tomislav Sokol. Evropska komisija u maju prošle godine je predstavila zakonodavni predlog EU digitalnog zdravstvenog pasoša, a HDZ-ov evroparlamentarac Tomislav Sokol izabran je za glavnog izvestioca Evropskog parlamenta za taj predlog po kojem bi svaki građanin mogao samostalno da pristupi svojim zdravstvenim podacima u elektronskom obliku, podeli svoje zdravstvene podatke s lekarima u svojoj zemlji, ali i u drugim državama članicama. Moći će da dodaje podatke, ispravlja pogreške, ograniči pristup zdravstvenih radnika svojim podacima, ali i dobiti informacije o tome kako se i u koju svrhu ti podaci koriste. Šinas, koji je potpredsednik Evropske komisije za promovisanje evropskog načina života, očekuje da će taj pasoš u pružanju zdravstvenih usluga imati efekat kakav je u telekomunikacionom sektoru imalo ukidanje naplaćivanja roaminga u EU-u pre šest godina, od kada građani u svim članicama Unije mogu da koriste svoje telekomunikacione usluge po istoj ceni koju plaćaju u svojim zemljama.
Saborska zastupnica HDZ-a Ljubica Lukačić juče je rekla da nije realno da se roditeljima negovateljima nakon smrti deteta status odnosno dobijanje nadoknade produži još šest meseci, umesto da odmah moraju ići na biro rada, ali ostavila je mogućnost nekog “kraćeg produženja”. Zastupnica Anka Mrak Taritaš iz stranke Glas je juče u Saboru izvestila da je opozicija prikupila glasove za izmene Zakona o socijalnoj nezi prema kojima bi roditelj negovatelj, nakon što mu prestane taj status, imao pravo na punu nadoknadu u trajanju još šest meseci. Roditelj negovatelj nakon smrti deteta ne ostaje bez ikakvih prava s obzirom da treba da se prijavi na Hrvatski zavod za zapošljavanje te tamo ostvaruje nadoknadu, naglasila je Lukačić u izjavi za medije i dodala da su svi centri za socijalni rad dobili uputstvo da roditelje negovatelje upute i na to da mogu da ostvare pravo na jednokratnu novčanu nadoknadu. Interes Vlade i Ministarstva socijalnog rada je da se svaki roditelj negovatelj, kad mu se tako nešto dogodi, što pre uključi u svet rada, “jer to je najbolji lek”, rekla je Lukačić.
Za obnavljanje javnih objekata i infrastrukture na području zagrebačkog i banijskog zemljotresa do sada su, po podacima resornog ministarstva, ugovoreni projekti vredni 2,96 milijarde evra, a Hrvatska je od 1,03 milijarde koje joj je odobrio Fond solidarnosti Evropske unije, do sada potrošila pola. Hrvatska nešto više od milijardu evra iz Fonda solidarnosti treba da iskoristi do kraja juna, a do sada je predano zahteva u vrednosti od 513,7 miliona, što čini 51,22 odsto ukupne alokacije. Od toga su isplaćena oko 342,2 miliona eura ili 34,12 odsto. Podaci Ministarstva prostornog uređenja, građevine i državne imovine pokazuju da je od 1318 ugovornih projekata do sada završeno njih 569 od kojih se 257 odnosi na obnavljanje javnih zgrada, a ostali na mere poput hitne sanacije, privremenog smeštaja i finansiranja službi spašavanja. U fazi izvođenja radova je 239 projekata obnavljanja javnih zgrada, uključujući škole, bolnice, muzeje i sakralne objekte, te 111 projekata infrastrukture poput puteva i komunalne infrastrukture vrednosti 1,8 milijardi evra. Iz Fonda solidarnosti na raspolaganju je preostalo 490 miliona za iskorištavanje, pa će se razlika do ugovorenog iznosa finansirati iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti i drugih izvora kao što su novi višegodišnji finansijski plan, državni i županijski budžeti. Kada je reč o obnavljanju privatnih kuća i zgrada do sada je od građana zaprimljeno 31 318 zahteva, od kojih je obrađeno nešto više od 40 procenata, a ugovoreni su radovi vredni 253,8 miliona evra. Manje zahtevna obnova koja se odnosi na dimnjake, stepenice i zabatne zidove završena je ili je u toku na 8083 kuće ili privatne zgrade, a zahtevnija konstrukcijska obnova završena je ili je u toku na 49 zgrada. Izgrađeno je 11 kuća, a 95 ih je u izgrađivanju, te je uklonjeno 911 kuća i zgrada.
Korisnici privremenog smeštaja na zemljotresom pogođenom području, kojima se odlukom Vlade sufinansiraju režijski troškovi stanovanja, trebaju da se obrate Ministarstvu prostornog uređenja, građevine i državne imovine da bi ostvarili to pravo, saopšteno je juče iz ministarstva. Vlada je na poslednjoj sednici donela odluku o sufinansiranju troškova režija za privremeno stambeno zbrinute osoba čije su nekretnine stradale u zemljotresima na području Grada Zagreba, Krapinsko-zagorske, Zagrebačke, Sisačko-moslavačke i Karlovačke županije.
Redovno ispitivanje ispravnosti sirena i sistema za uzbunjivanje korištenjem znaka “prestanak opasnosti” provešće se danas u podne, objavljeno je iz Direkcije Civilne zaštite. Ispitivanje se, u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku uzbunjivanja stanovništva, provodi svake prve subote u mesecu u podne, osim ako je taj dan državni praznik.