Sindikat penzionera Hrvatske upozorio je danas da su zaposleni građani stariji od 65 godina diskriminisani u nadoknadama za bolovanje, te zatražio hitne izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju kako bi se ispravila neravnopravnost radnika. Nakon 42. dana bolovanja zaposlenim radnicima nadoknadu isplaćuje Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO), međutim, u zakonu se iz toga isključuju stariji od 65 godina, naveo je Sindikat u otvorenom pismu ministru zdravstva Viliju Berošu. Od ministra traže da se pristupi izmenama članka 50. Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju prema kojem “osigurani s navršenih 65 godina života nemaju pravo na nadoknadu plate na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za vreme privremene nesposobnosti, već na teret sredstava poslodavca, odnosno na teret sredstava osiguranih obveznika uplate doprinosa“.
Nakon što je primio zahtev za hitnim sastankom, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava je primio predstavnike ukrajinske zajednice Vukovara i Vukovarsko-sremske županije. Hitni sastanak inicirala je Tatyana Kochnyeva, predstavnica ukrajinske zajednice u našoj županiji jer, kako je navela, imaju informaciju da u Vukovar iz Ukrajine pristiže autobus s decom bez roditelja te na vreme treba reagovati i organizovati njihov prijem i smeštaj. „U Ukrajini se situacija menja iz sata u sat i nismo očekivali da će biti toliko izbeglica, a kako saznajemo, priprema se potpuna evakuacija Kijeva i okolnih gradova. Izbeglice koje su do sada došle u Slavoniju, nalaze se uglavnom u Osijeku, ali dosta ih želi doći u Vukovar i upravo zato smo pomoć zatražili od gradonačelnika Penave”, rekla je Kochneyeva. Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava podsetio je da su još u ponedeljak uputili dopis Vladi i Ministarstvu prostornog uređenja i građevine s predlogom da se izbeglicama iz Ukrajine omogući smeštaj u hostelu “Zagreb”, poznatijem kao Samački dom u Borovu naselju, ali da odgovor još nisu dobili. „Uprkos tome, Grad Vukovar čini sve u okviru svojih merodavnoti da bi se izbeglicama iz Ukrajine osigurao smeštaj u našem gradu i razmatramo koji bi se objekti mogli prilagoditi za prihvatanje izbeglica”, rekao je Penava.
Hrvatski vojni ataše u Moskvi odbio je da primi notu ruskog ministarstva odbrane zbog dolaska 200 hrvatskih plaćenika u Ukrajinu. Bio je pozvan na razgovor u rusko ministarstvo obrane i odgovorio da MORH ni bilo koja druga institucija u RH nemaju veze s pojedincima, koji se nalaze u Ukrajini i o tome nemaju nikakvu informaciju, saopštio je MORH. Samo je prošle nedelje 200 hrvatskih plaćenika preko Poljske stiglo u Ukrajinu i priključilo se jednom od nacionalističkih bataljona na jugu”, rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, prenele su agencije Interfax i TASS. Zato je vojni ataše u hrvatskoj ambasadi u Moskvi pozvan u rusko ministarstvo odbrane.”Vojni ataše upoznat je s protivzakonitim aktivnostima hrvatskog državljanina Denisa Šelera koji je učestvovao u borbama na jugoistoku Ukrajine 2015. godine i koji okuplja jedinice hrvatskih plaćenika za odlazak u Ukrajinu”, rekao je Konašenkov. Rusija je izdala upozorenje strancima koji se planiraju boriti protiv ruskih snaga u Ukrajini da će se suočiti s krivičnim progonom u slučaju pada u rusko zarobljeništvo. “Želim službeno naglasiti da plaćenici koje Zapad šalje da bi pomogao nacionalističkom kijevskom režimu nemaju pravo na status ratnog zarobljenika”, rekao je još portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, a prenosi novinska agencija Interfax. Konašenkov je poručio da bi svaki stranac “trebao sedam puta promisliti” pre pristupanja ukrajinskoj vojsci jer će ih Rusija smatrati “krivično odgovornima ako ih uhvati”.
„Dečja sreda” je naziv novog programa, koji Hrvatski dom Vukovar pokreće ovog meseca, a namenjen je najmlađim sugrađanima. Kako je najavljeno na današnjoj konferenciji za novinare, svake srede popodne održavaće se predstave, koncerti, likovne radionice, filmske projekcije i drugi programski sadržaji za najmlađu publiku. Period delovanja usled korone, koji je rezultovao prisilnom redukcijom programa na minimun zbog nemogućnosti okupljanja većeg broja ljudi, ujedno nas je i motivisao za nove sadržaje, rekla je direktorka Hrvatskog doma, Ivanka Miličić naglasivši da spomenuti program počinje 9. marta. Nismo se orjentisali samo na pozorišne predstave, nego smo pažnju usmerili i na sadržaje, koje možemo da realizujemo u saradnji s našim sugrađanima. Kako je istaknuto prve dve predstave u okviru „Dečje srede” biće u izvođenju Scene Martin, koja deluje pri Hrvatskom domu i kojom rukovodi, Dalibor Jurišić. Predstava „Pogledaj ponovo” sa podnaslovom „Upoznaj pozorište, kao deo evropskog projekta, interektivnog je karaktera, što znači da deca učestvuju ne samo kao publika, nego i na sceni.Cilj je upoznavanje pozorišnog prostora i kako se pravi, odnosno nastaje predstava. Ciljana publika su deca nižih razreda osnovne škole, rekao je Jurišić. Ulaz na sve događaje u okviru “Dečje srede” zasad je besplatan. Na konferenciji je najavljeno da će, nakon dve godine pauze, krajem aprila biti organizovano Lutkarsko proleće, iako još uvek nije poznato u kojem obliku. Od sadržaja za starije najavljen je nastavak dobro prihvaćenog program „Čajanka-pozornica je ceo svet”.
Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije raspisala je konkurs za 80 stipendija za mlade pripadnike srpske nacionalne zajednice iz država u regionu. Stipendije se dodeljuju mladim Srbima koji žive u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Albaniji i Mađarskoj. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u okviru svojih merodavnosti, a u skladu sa Strategijom očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu izradilo je Projekat „Srbija za Srbe iz regiona” kojim je predviđeno dodeljivanje stipendija za mlade pripadnike srpske nacionalne zajednice iz država u regionu, a cilj je aktivnom i odgovornom nacionalnom politikom prema pripadnicima srpskog naroda u državama regiona, da Republika Srbija čuva njihov identitet – jezik, kulturu, veru, tradiciju i običaje. „Sticanje visokog obrazovanja na srpskom jeziku bitan je preduslov za očuvanje i jačanje srpske zajednice u regionu kao i njene povezanosti sa Republikom Srbijom, a nacionalne zajednice sa razvijenim osećajem identiteta, koje ostvaruju sva garantovana manjinska prava, predstavljaju značajne ljudske resurse u državama u kojima žive, navodi se u konkursu i dodaje da Republika Srbija pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji i pripadnike srpske nacionalne zajednice u regionu prepoznaje kao značajne nosioce dobrih međunacionalnih odnosa i uzajamnog razumevanja, tolerancije i poštovanja.