Ukolik se nastavi rat u Ukrajini i bude li potrebe, Vlada će uz primenjivanje paketa mera za ublažavanje porasta cena energenata od 1. aprila razmisliti i o dodatnim merama pomoći, izjavio je juče uoči sednice Vlade ministar privrede Tomislav Ćorić. “Oko paketa mera Vlade, taj paket ćemo razmatrati ako se ova situacija u Ukrajini nastavi. Ionako treba da vredi od 1. aprila, a sada radimo na tehničkim pripremama na platformama koje su za to potrebne”, odgovorio je Ćorić na pitanje da li će Vlada uvoditi dodatne mere za pomoć privredi i stanovništvu zbog uticaja rata u Ukrajini. Dodao je i da veruje i nada se da će se do tada ruski napad na Ukrajinu zaustaviti i da će nastupiti mir, a ako do toga ne dođe, najavio je da će Vlada razmišljati o dodatnim merama.. Na pitanje o hrvatskim izvoznicima koji rade u Rusiji, Ukrajini i drugim istočnim tržištima te sada traže pomoć Vlade, odgovorio je da se i o njima vodi računa. “Naravno da razmišljamo o našim pravnim osobama koje su prisutne na tržištu Rusije, ali dopustite da u analizama koje će uslediti pronađemo rešenja”, rekao je Ćorić.
Vlada će voditi računa o tome da se sankcije Evropske unije protiv Rusije u potpunosti provode na teritoriji Hrvatske, rekao je juče u uvodu sednice Vlade premijer Andrej Plenković te istakao da će država u tim okolnostima da vodi računa o interesima građana i privrede. Prema njegovim rečima, očekuje se da će rat u Ukrajini poremetiti lance dobavljanja u poljoprivredi, jer je ta zemlja jedna od najvećih izvoznika žitarica i uljarica za EU. “Zato Vlada analizira sve posledice ove situacije i, kao i do sada, preduzeće sve potrebne mere da bi zaštitila hrvatske građane i preduzeća te smanjila negativne posledice za svakodnevni život”, rekao je premijer. Najavio je da će sledeće nedelje učestvovati na neformalnom Evropskom savetu na kojem će glavna tema biti napad na Ukrajinu te jačanje raznih aspekata evropske suverenosti. Podsetivši da je Hrvatska poštanska banka preuzela Sberbank Hrvatska, rekao je da je Vlada to uspela osigurati u rekordno kratkom roku te da je na taj način ušteđeno više milijardi kuna depozita građana i preduzetnika.
Sabor je juče raspravljao o dopunama Zakona o sistemu civilne zaštite predlagača Marijana Pavličeka iz Hrvatskih suverenista, a ‘mostovka’ Marija Selak Raspudić rekla je u raspravi da HDZ želi uspostavljanje trajnog vanrednog stanja da se spreči istraživanje kriminala i omogući nastavak pljačke. Predloženim se traži da odluke i uputstva Štaba civilne zaštite koje se donose zbog zaštite građana od zaraznih bolesti pre stupanja na snagu mora potvrditi Hrvatski sabor. Pavliček je istakao da je Štab civilne zaštite političko telo kojeg imenuje Vlada, a čine ga stručnjaci različitih struka, ali nisu svi stručni što se tiče covida-19. Čak jedan član Štaba je član druge političke opcije, čestitam vam na tome, poručio je Pavliček ocenivši da je Štab sve samo ne verodostojan. Zastupnica Maja Grba Bujević iz HDZ-a navela je da je Nacionalni štab civilne zaštite u dve godine doneo 450 odluka i 3000 uputstava, te najavila da HDZ neće podržati predlog Marijana Pavličeka da odluke na snagu stupaju tek nakon potvrde Sabora. „Probajte zamisliti kako bi izgledalo da se o svakoj odluci i uputstvu u Saboru vodila rasprava, došla bi u pitanje zaštita zdravlja ljudi”, rekla je zastupnica u raspravi o dopunama Zakona o sistemu civilne zaštite.
Povećavaju se nadoknade za rad udomitelja i za potrebe korisnika, za šta će se u ovoj godini uložiti ukupno 320 miliona kuna, saopštilo je juče Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike. Ministarstvo je donelo odluke o visini nadoknade za rad udomitelja i za potrebe korisnika na osnovu Zakona o udomiteljstvu, izglasanom u Hrvatskom saboru krajem januara. Odluke su donesene u sklopu reforme sistema socijalnog rada, sa ciljem povećanja broja udomitelja i dece u udomiteljskim porodicama, poboljšanja kvalitete brige u istima, te zbog sprečavanja institucionalizacije.
Petu godinu za redom u Hrvatskoj pada mortalitet od raka dojke, izvestio je Hrvatski zavod za javno zdravstvo uoči Dana narcisa, ističući da ta bolest više nije vodeći uzrok smrtnosti žena. Rak dojke sada je na trećem mestu među zloćudnim uzrocima smrti žena, nakon raka pluća i kolorektalnog raka. Po smrtnosti od raka dojke Hrvatska je na 15. mestu u Evropskoj uniji, što je bolje od proseka, saopšteno je iz Zavoda. Dan narcisa i ove će se godine, 26. put, obeležiti prve prolećne subote zbog podizanja svesti o važnosti preventivnih pregleda dojki. Pad mortaliteta od raka dojke delom je rezultat provođenja Nacionalnog programa ranog otkrivanje raka dojke, koji je počeo 2006. godine, ali i sve bolje dijagnostike i lečenja te bolesti. U sklopu programa sve žene u dobi od 50 do 69 godine primaju poziv za mamografski pregled svake dve godine zbog što ranijeg otkrivanja bolesti te uspešnijeg lečenja. Ciljevi programa su dijagnoza bolesti u što ranijem stadijumu, poboljšanje kvalitete života obolelih te smanjenje mortaliteta. Prema službenim podacima, odaziv u Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke kreće se oko 60 procenata, a deo žena obavlja mamografski pregled i van programa. Godišnje se u sklopu programa na mamografiju pozove oko 150 hiljada žena, a do sada je na taj način otkriveno više od 7000 novih karcinoma dojke.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da se u protekle četiri decenije pretilost u Evropskoj uniji utrostručila, a Hrvati su, prema Evrostatu, jedna od najdebljih evropskih nacija, upozorila je, povodom Svetskog dana debljine, specijalista endokrinologije Maja Baretić. Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, prema indeksu telesne mase, normalnu telesnu masu je 2019. godine imalo 34 odsto odraslih u Hrvatskoj, jedan odsto je pothranjenih, a čak 65 procenata bilo je s prekomernom telesnom masom. Što je viša dobna grupa, to je veći udeo osoba s prekomernom telesnom masom. Najniži je u dobi od 18 do 24 godine, 27 odsto, dok je među onima od 65 do 74 godine čak 79 odsto. Posebno zabrinjava i činjenica da je jedno od troje dece u dobi od 8 do 9 godina pretilo za svoju dob što Hrvatsku stavlja među pet najgorih evropskih zemalja, istakla je Baretić.