Ukrajina je objavila da je Zaporižju, najveću nuklearnu elektranu Evrope, zauzela ruska vojska. Požar je buknuo u krugu ukrajinske nuklearne elektrane Zaporižja nakon, kako su rekle ukrajinske vlasti, ruskog garantiranja. Pored nuklearke su se tokom večeri i noći odvijale borbe ruskih i ukrajinskih snaga. Požar je izbio u administrativnoj zgradi i tokom noći je lokalizovan. Rusko ministarstvo odbrane reklo je da je požar u nuklearnoj elektrani podmetnula ukrajinska diverzantska grupa, prenosi agencija Sputnjik. „Vatra je otvorena na ruske vojnike iz objekata za obuku koji se nalaze van same elektrane, i to sa ciljem da se isprovocira uzvratna paljba. Ruske snage su uspele da eliminišu pretnju, međutim, prilikom napuštanja objekta ukrajinska diverzantska grupa je zapalila zgradu”, rekao je portparol ruskog vojnog resora Igor Konašenkov za Sputnjik.
Hrvatski vojni ataše u Moskvi odbio je da primi notu ruskog ministarstva odbrane zbog dolaska 200 hrvatskih plaćenika u Ukrajinu. Bio je pozvan na razgovor u rusko ministarstvo obrane i odgovorio da MORH ni bilo koja druga institucija u RH nemaju veze s pojedincima, koji se nalaze u Ukrajini i o tome nemaju nikakvu informaciju, saopštio je MORH. Samo je prošle nedelje 200 hrvatskih plaćenika preko Poljske stiglo u Ukrajinu i priključilo se jednom od nacionalističkih bataljona na jugu”, rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, prenele su agencije Interfax i TASS. Zato je vojni ataše u hrvatskoj ambasadi u Moskvi pozvan u rusko ministarstvo odbrane.
“Vojni ataše upoznat je s protivzakonitim aktivnostima hrvatskog državljanina Denisa Šelera koji je učestvovao u borbama na jugoistoku Ukrajine 2015. godine i koji okuplja jedinice hrvatskih plaćenika za odlazak u Ukrajinu”, rekao je Konašenkov. Rusija je izdala upozorenje strancima koji se planiraju boriti protiv ruskih snaga u Ukrajini da će se suočiti s krivičnim progonom u slučaju pada u rusko zarobljeništvo. “Želim službeno naglasiti da plaćenici koje Zapad šalje da bi pomogao nacionalističkom kijevskom režimu nemaju pravo na status ratnog zarobljenika”, rekao je još portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, a prenosi novinska agencija Interfax. Konašenkov je poručio da bi svaki stranac “trebao sedam puta promisliti” pre pristupanja ukrajinskoj vojsci jer će ih Rusija smatrati “krivično odgovornima ako ih uhvati”.
Stručnjaci tvrde da zbog rata u Ukrajini Hrvatskoj ne preti nestašica hrane, ali da je proizvodnja puno skuplja. Rat u Ukrajini i posledične sankcije Rusiji izazvali su velike poremećaje na tržištu svih roba s obzirom na to da su i Ukrajina i Rusija veliki izvoznici i snabdevači evropskog i svetskog tržišta različitim robama, najviše žitaricama i uljaricama s jedne strane, a energentima, aluminijem, čelikom s druge. Trenutno imamo rezerve, ali i sve faktore da možemo da proizvedemo sve žitarice i uljarice, koje su osnova većine osnovnih prehrambenih proizvoda pa i stočne hrane, rekla je Zvjezdana Blažić, jedna od hrvatskih konsultanata za prehrambeni i poljoprivredni sektor. To su, prema pisanju Jutarnjeg lista, potvrdili i podaci Županijske privredne komore Osijek, prema kojima smo prošle godine na 145 hiljada hektara proizveli gotovo milion tona pšenice, od čega je veći deo završio u inostranstvu, najviše u Italiji i BiH, s obzirom na to da je Hrvatskoj godišnje potrebno 400 hiljada tona te žitarice.
Ruski parlament usvojio je zakon kojim se širenje “lažnih informacija o ruskim vojnim snagama” smatra krivičnim delom. Zakon, koji je Duma usvojila u trećem i poslednjem čitanju, uvodi novčane i zatvorske kazne za one koji, kako stoji u zakonu, namerno šire lažne informacije o vojnim snagama jer te informacije imaju ozbiljan uticaj, navedeno je u saopštenju Donjeg doma. Onima za koje se utvrdi da su prekršili novi zakon širenjem lažnih informacija o akcijama ruskih vojnih snaga u Ukrajini preti kazna do tri godine zatvora. Ako se takve informacije koriste kao deo organizovane grupe ili kao lažni dokazi, primenjuje se maksimalna kazna od 10 godina zatvora, a dovedu li te informacije do težih posledica, počiniocima preti zatvorska kazna do 15 godina.
Sabor je juče raspravljao o dopunama Zakona o sistemu civilne zaštite predlagača Marijana Pavličeka iz Hrvatskih suverenista, a ‘mostovka’ Marija Selak Raspudić rekla je u raspravi da HDZ želi uspostavljanje trajnog vanrednog stanja da se spreči istraživanje kriminala i omogući nastavak pljačke. Predloženim se traži da odluke i uputstva Štaba civilne zaštite koje se donose zbog zaštite građana od zaraznih bolesti pre stupanja na snagu mora potvrditi Hrvatski sabor. Pavliček je istakao da je Štab civilne zaštite političko telo kojeg imenuje Vlada, a čine ga stručnjaci različitih struka, ali nisu svi stručni što se tiče covida-19. Čak jedan član Štaba je član druge političke opcije, čestitam vam na tome, poručio je Pavliček ocenivši da je Štab sve samo ne verodostojan. Zastupnica Maja Grba Bujević iz HDZ-a navela je da je Nacionalni štab civilne zaštite u dve godine doneo 450 odluka i 3000 uputstava, te najavila da HDZ neće podržati predlog Marijana Pavličeka da odluke na snagu stupaju tek nakon potvrde Sabora. „Probajte zamisliti kako bi izgledalo da se o svakoj odluci i uputstvu u Saboru vodila rasprava, došla bi u pitanje zaštita zdravlja ljudi”, rekla je zastupnica u raspravi o dopunama Zakona o sistemu civilne zaštite.
U Vukovarsko-sremskoj županiji, u poslednja 24 časa evidentirane su 23 nove pozitivne osobe na COVID-19, potvrđene PCR testiranjem. Najveći broj ih je iz Vinkovaca, 13, 3 osobe su iz Županje, 2 iz Vukovara, Mirkovaca i Gunje i 1 osoba iz Ilače, a nema preminulih. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 28 518, od kojih je preminulo 459 osoba. Trenutno je u županiji 31 osoba hospitalizovana zbog COVID-19 bolesti, dok se u samoizolaciji nalazi 241 osoba.Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 9 je pozitivnih osoba iz sistema zdravstva. Iz sistema obrazovanja obolelo je 17 nastavnika i 92 učenika.