Nakon nekoliko uzastopnih dizanja cena svih vrsta goriva od sutra, prema neslužbenim podacima, očekuju se niže cene benzina za dva centa, pa će tako litra da košta 1,46 evra. Za jedan cent će da pojeftini i dizel i od utorka će koštati 1,36 evra po litri. Cena plavog dizela iznosiće 76 centi, odnosno takođe za jedan cent će da pojeftini i ova vrsta goriva. Navedene cene goriva vredeće naredne dve nedelje.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković uputio je telegram saučešća predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću povodom tragedije u Novom Sadu, u kojoj je nakon rušenja nadstrešnice sa zgrade novosadske Železničke stanice poginulo 14 ljudi, saopšteno je iz Plenkovićevog kabineta. „Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Vučeviću, sa iskrenim žaljenjem pratimo strašne vesti iz Novog Sada, gde je zbog urušavanja nadstrešnice na zgradi Železničke stanice živote izgubilo 14 ljudi, a nekoliko ih je teško povređeno“, navodi se u poruci premijera Plenkovića. U ime hrvatske vlade i svoje lično ime, Plenković je uputio „najdublje saučešće“ porodicama poginulih i svima koji su pogođeni ovom tragedijom. U nesreći u Novom Sadu u petak je poginulo 14 ljudi, a teško su povređene tri osobe. Vlada Srbije proglasila je 2. novembar za Dan žalosti zbog ove tragedije, dok je u Novom Sadu i na teritoriji AP Vojvodine proglašena trodnevna žalost.
Prema najnovijim polugodišnjim podacima Eurostata o cenama električne energije i gasa u zemljama Evropske unije, Hrvatska je jedna od zemalja gde su one najniže. Zbog postepenog ukidanja državnih subvencija, i prethodnog povećanja poreza, nakon što je od januara do juna ove godine struja je u Evropskoj uniji na godišnjem nivou pojeftinila za 1,7 odsto, u odnosu na prethodno polugodište je poskupila za 2,1 odsto. Prosečna cena struje na nivou EU u prvih šest meseci ove godine bila je 28,9 evra za 100 kilovata dok je u Hrvatskoj ona bila gotovo upola manja od proseka u EU i iznosila je 14,72 evra za 100 kilovata. Prema navedenim podacima Hrvatska je u prvih 6 meseci ove godine bila takođe jedna od zemalja s najnižim cenama prirodnog gasa za domaćinstva. Dok je prosečna cena gasa u EU bila 11 evra za 100 kilovata, u Hrvatskoj je iznosila 4,5 evra uključujući sve poreze. Jedino nižu cenu gasa od Hrvatske od 2,75 evra za 100 kilovatsati ima Mađarska koja uvozi velike količine jeftinog ruskog gasa. Energetski stručnjak Davor Štern objasnio je da zbog oblika subvencija za električni energiju i gas koje određuje Hrvatska energetska regulatorna agencija imamo niske cene. Poručio je da je Evropska unija protiv uplitanja države u tržišni mehanizam kroz subvencije, što se u Hrvatskoj održalo, dodajući da to polako popušta.
Zbog vladinog predloga nove zakonske regulative, prema kojem će uz porez na nekretnine mali iznajmljivači plaćati i veći paušal, raste nezadovoljstvo malih iznajmljivača. Hrvatsko udruženje porodičnog smeštaja traži sastanak i zajednički rad na doradi zakona, u suprotnom najavljuju proteste. Iz udruženja ističu da dnevno primaju na desetine poziva nezadovoljnih i besnih malih iznajmljivača jer će prema novim obračunima njihova opterećenja da iznose gotovo 50 odsto dosadašnjih prihoda. “Bežimo od načina obračuna i dvostruko većih paušala koji su predloženi po turističkim zonama s obzirom na stepen turističke razvijenosti. Kao Udruženje dali smo predloge i nadamo se da će ih ministarstvo razmotriti jer još nije kasno za donošenje pametnih zakona”, napomenula je Ana Brničević, sekretarka Udruženja porodičnog smeštaja. Njihovi članovi prete organizovanim protestima, odjavljivanjem delatnosti, bojkotom turističke sezone, ali i radom na crno. Ukoliko država želi stimulisati dugoročne najmove na ime kratkoročnih, neće dobiti željeni rezultat, naveli su tvrdeći da je mnogo nejasnoća u zakonskoj regulativi, među kojima je i navedeno pitanje, zašto u Zakonu nije napravljena razlika između domaćih i stranih iznajmljivača.
Zbog prošlogodišnjih odredbi Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju koje je doneo ministar zdravstva Vili Beroš u okviru paketa zakona koji je nazvao reformom zdravstva, a kojim je propisano da se nezaposlene osobe koje se ne vode u evidenciji Hrvatskog zavoda za zapošljavanje jednom u tri meseca moraju lično javiti u Zavod kako ne bi izgubile osiguranje, velik broj nezaposlenih ljudi ostao je bez obaveznog zdravstvenog osiguranja. Cilj je bio da se uvede red u sistem i rastereti budžet, međutim reforma je doprinela gužvama ispred HZZO-a iz kojeg ističu da se u prvom roku, do 29. juna prošle godine 106.000 lica nije javilo u zakonskom roku od 90 dana radi produženja statusa, pri tom se ovaj broj ne odnosi se na one koji su se zaposlili. Narodna pravobraniteljka Tena Šimonović Einwalter saopštila je da je prema posljednjim podacima koje su dobili od Zavoda, od 30. juna prošle, do 31. maja ove godine iz obaveznog zdravstvenog osiguranja odjavljeno više od 194 hiljade građana. Ona smatra da među navedenim brojem treba odvojiti one koji više nisu u sistemu jer ne žive u Hrvatskoj, od broja onih koji su izgubili osiguranje jer nisu mogli da pristupe šalteru ili nisu bili informisani. Pitanje je i kolike su uštede ostvarene na osnovu zakona, ali i koliki se tačno broj ljudi osigurao po drugoj osnovi, rekla je Šimonović Einwalter, ističući da HZZO nema te podatke jer ne prati dalje podatke o osobama koje su izgubile status u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Što se tiče ušteda, Šimonović Einwalter navodi da nisu rađene procene s obzirom da one nisu bile cilj ovog postupka. Naglasila je da prigovori građana koji nisu mogli lično da se jave u Zavod u određenom vremenskom roku i dalje stižu, dodajući da je upozoravala na navedene probleme.