Preduzeću Borovo država je opet odlučila pomoći, potvrdio je ministar privrede Darko Horvat. Za kredit od gotovo 50 miliona kuna založiće svoje deonice Podravke i Hrvatskog telekoma. Vukovarska firma, koja zapošljava više od 600 radnika u većinskom je vlasništvu države. Sanirana je nekoliko puta, a iz svog poslovanja već godinama ne uspeva da vrati dugove niti privuče ulagače. Borovo godinama preživljava zahvaljujući izdašnoj pomoći države. Firma je 2014. završila u predstečaju te je sklopljena nagodba od gotovo 160 miliona kuna. Od toga je 31 milion kuna duga Borova otpisano, 31 milion je podmiren zamenom za imovinu, a preostalih 97 miliona raspoređeno u otplatu na tri, pet i sedam godina. Međutim, nekadašnji gigant iz svog poslovanja ne uspeva da vraća dugove. Država je, kao njen gotovo stoprocentni vlasnik, morala da interveniše 2017., kada je založila deonice u HT-u i Končaru za kredit Borova kod Hrvatske banke za obnovu i razvoj od 46 miliona kuna. Pre nešto više od godinu dana grad Vukovar je od Borova za nešto više od 36 miliona kuna kupio parcelu od 69 hektara, što je, kako su tada naveli iz Uprave firme trebalo dati „vetar u leđa“.
Ekonomski analitičar Damira Novotny smatra kako će i najnovija intervencija države u preduzeće Borovo završiti kao i ranija – neuspehom.’U stanju u kakvom je danas Borovo nema nekog srećnog rešenja. Firma je sanirana nekoliko puta, ali je jasno da se iz postojećeg poslovnog modela ne može izvući nova vrednost koja bi obezbedila dugoročnu održivost. Ako se već želi imati industrijska proizvodnja, ne znam zašto to mora neophodno biti proizvodnja cipela, za koju u Hrvatskoj nema uslova. Spašavamo radna města, koja se ne mogu spasiti. To se više radi zbog političkog sentimenta nego poslovne logike, uveren je Novotny. Trenutnom proizvodnom politikom, smatra on, Borovo koje zapošljava 640 radnika ne može konkurisati jeftinijoj konkurenciji iz Azije. Pogoni Borova su zastareli. Bilo bi korisnije napraviti novu fabriku. Ali pre svega neophodno je privatizovati firmu. Država se ne može baviti proizvodnjom cipela. Toga nema nigde u razvijenom svetu, istakao je Novotny. Dodatni zastoj za privatizaciju Borova predstavlja činjenica da je to još uvek jedina firma koja nije prošla proces tzv. pretvorbe, a veliki deo imovine ima i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, ali je konfiskovana i očekuje se da bude rešena kroz proces sukcesije.
S prvim minutama subote u Hrvatskoj je počelo dvodnevno izborno ćutanje uoči nedeljnih izbora na kojima će 3.860.000 birača u drugom krugu odlučiti da li će i u narednih pet godina na čelu države biti predsednica Kolinda Grabar-Kitarović (HDZ) ili predsednik Zoran Milanović (SDP). U subotu i nedelju zabranjena je svaka izborna promocija, objavljivanje procena rezultata, kao i prethodnih, neslužbenih rezultata izbora. Zabrana vredi i za fotografije, izjave i intervjue dvoje predsedničkih kandidata.
Nedeljni, drugi krug predsedničkih izbora pratiće rekordnih 24.333 posmatrača, 63 više nego u rekordnom, prvom izbornom krugu, 22. decembra. Za posmatranje rada izbornih komisija i biračkih odbora u Hrvatskoj, prijavljeno ih je 24.112, a za posmatranje rada biračkih odbora u inostranstvu 215 posmatrača, saopštila je juče Državna izborna komisija (DIP). Rad Komisije posmatraće 24 posmatrača s tim da su pojedini istovremeno prijavljeni i za posmatranje rada izbornih tela u Hrvatskoj i/ili u inostranstvu i/ili rada DIP-a. Najviše je HDZ-ovih posmatrača – 14.718, SDP-ovih je gotovo 9 hiljada, HSS-ovih 344 itd. Uzme li se u obzir da će na izbornu nedelju u Hrvatskoj biti otvoreno 6.409 biračkih mesta, svako će, u proseku, posmatrati 3,7 ossto posmatrača. U inostranstvu, gde će se glasati na 124 birališta, svako će, u proseku, posmatrati 1,7 posmatrača.
U skladu s odlukom Grada Vukovara, od 1. januara nove godine uvedena je naplata parkiranja i za vozila na području naselja Olajnica. Obzirom da preduzeće Komunalac vrši uslugu naplate parkiranja, obavestilo je građane da se naplata počinje vršiti od 2. januara 2020. godine. Za sve dodatne informacije građani se mogu obratitite u preduzeće, na službeni telefon za korisnike ili putem elektronske pošte. Stanari spomenutog vukovarskog naselja odlukom su nezadovoljni, načinom na koji su o istoj obavešteni kao i neadekvatnmim obeležavanjem parkirnih mesta te najavljuju potpisivanje peticije, koju bi prosledili Gradu Vukovaru i Komunalcu. Direktor Komunalca Igor Štrangarević rekao je da obavštenje nije mogla ranije da bude poslato, jer je ovakvu odluku Gradsko veće usvojilo na poslednjoj sednici pred Božić prošle godine. Cena godišnje karte za stanare iznosi 550 kuna.
Već tradicionalno, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava posetio je u vukovarsku bolnicu, kako bi majci prvorođene bebe u ovoj godini čestitao i uručio prikladne poklone. U novogodišnjoj noći, tačnije u 2 sata i 12 minuta, rođena je Marta Ozdanovac iz Vukovara, prva beba rođena u novoj godini u Vukovaru, ali i u Vukovarsko-sremskoj županiji. Veseli me činjenica da se mladi odlučuju za osnivanje porodice i ostanak u našem gradu. Vest da je u vukovarskom porodilištu rođena prva beba u Vukovarsko-sremskoj županiji ove godine, svima nam je ulepšala početak godine“, rekao je Penava dodajući kako je darivanje prvorođene ali i svih ostalih beba u godini jedan lepa gest kojom se iskazuje dobrodošlica i radost zbog dolaska na svet najmlađih sugrađana. Direktorka Opšte županijske bolnice i bolnice hrvatskih veterana, dr. Vesna Bosanac istakla je da vukovarska bolnica pruža najbolju uslugu svim pacijentima, a to su prepoznali i mnogi roditelji, ne samo iz Vukovara nego i iz šire okoline, tako da se broj novorođene dece u vukovarskom porodilištu unazad dve godine kreće od približno 400, a u ovoj godini obavljena su 4 poroda.
Napad snaga bosanskih Srbn na Srebrenicu u julu 1995. isprovociran je od bošnjačke strane, a Pale nisu imale plan da se osvoji enklava, već je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandanta, navedeno je u deklasifikovanim dokumentima britanske vlade, koji su objavljeni na sajtu Nacionalnog arhiva te zemlje.U zvaničnom dokumentu Ministarstva odbrane te zemlje od 11. jula 1995. godine, opisani su događaji koji su prethodili dešavanjima u Srebrenici, kao i reakciji holandskog UN bataljona, nakon što su u nju ušle trupe Vojske RS, prenosi banjalučki portal Nezavisne.