Predsednik Vlade Andrej Plenković juče je sa više ministara posatio Vukovarsko-sremsku županiju, gde je u Vukovaru obišao silose i pretovarnu luku Vupika plus. Nakon obilaska premijer Plenković je rekao da mu je drago što je ova firma glavni pokretač privrede i poljoprivrede u Vukovarsko-sremskoj županiji. Po rečima predsednika Uprave Vupika plus, Gorana Miličevića, prošle godine je na ovom silosu pretovareno 300 hiljada tona robe, a zajedno s Lukom Vukovarom pretovareno je oko 700 hiljada tona. Miličević je naglasio da je namera ove uprave, s Lukom Vukovar, dostići pretovar od oko milion tona, te je podsetio da je pretovarni terminal izgrađen 2012. godine za čije građenje je potrošeno 86 miliona kuna. Plenković i ministri su se u Vinkovcima susreli s vukovarsko-sremskim županom Božom Galićem i vinkovačkim gradonačelnikom Ivanom Bosančićem, a premijer je poručio da je u našoj županiji merama za očuvanje radnih mesta, u iznosu od 190 miliona kuna, osigurana plata za 23 hiljade radnika. “Našom reformom iz 2017. županija, gradovi i opštine ovde su dobili 217 miliona kuna više prihoda nego što je to bilo ranije i to se oseti u svim aktivnostima lokalne samouprave, a u ovoj županiji su ugovorena evropska sredstva u iznosu 450 miliona evra u dosadašnjem mandatu naše prve i druge Vlade”, izjavio je Plenković nakon razgovora s županom Božom Galićem i vinkovačkim gradonačelnikom Ivanom Bosančićem. “Naravno da ćemo nastaviti podržavati sve projekte koji se tiču privrede i preduzetništva i podržavati aktivnosti županije”, rekao je Plenković. Premijer je u Vinkovcima bio prisutan i potpisivanju Ugovora o dodeljivanju bespovratnih sredstava za projekat građenja obilaznice Apševaca i Lipovca, vrednog 130 miliona kuna. Obišao je i gradilište nove zgrade Gradske biblioteke i čitaonice Vinkovci čije je građenje počelo prošle godine, vredno 50 miliona kuna, a na kojoj bi radovi trebali biti završeni za dve godine.
Povodom nedavne izjave župana Vukovarsko – sremske županije Bože Galića o potrebi građenja kanala Dunav – Sava, saopštenjem za javnosti su reagovali iz stranke Nezavisna lista Ivan Penava rekavši da spomenuti kanal predstavlja pretnju Vukovaru. U saopštenju se navodi da je u novembru 2016. godine, na predlog gradonačelnika Ivana Penave, održana tematska sednica na kojoj je Gradsko veće Vukovara donelo odluku da se protivi građenju višenamenskog kanala Dunav-Sava. Tom prilikom su se sve političke opcije, koje su tada učestvovale u Gradskom veću složile da su višenamenski kanal Dunav-Sava i Bazenska luka Bršadin pogubni za interese grada Vukovara i to iz više razloga. „Glavna geostrateška prednost Vukovara leži u činjenici da se on nalazi na Dunavu koji je plovan 365 dana u godini. Ali župan Božo Galić odlučio je Luku Vukovar izmestiti u Bršadin, odnosno tamo graditi bazensku luku. Građenjem takvog kanala otvaramo Dunav prema BiH, što znači da bi se sav teret koji vukovarska Luka sada pretovara za tu državu jednostavno počeo pretovarati u bosanskim lukama te bi naša Luka izgubila ogroman deo poslova koje sada obavlja. Samim tim jačamo geostrateški položaj BiH, a svoj vlastiti slabimo. Ne postoji ekonomska isplativost ovakvog projekta, niti je takav projekat ekološki prihvatljiv. Naš župan kao da svojom nebrigom i neradom već nije naneo dovoljno štete, ne samo gradu Vukovaru nego celoj Vukovarsko-sremskoj županiji, te poslednje dane svog mandata koristi za lobiranje i predstavljanje višenamenskog kanala kao odličnog projekta od javnog interesa. Naprotiv, realizacija ovog projekta jedno je od predizbornih obećanja HDZ-a u našoj županiji. Javni interes sigurno nije u pitanju, dakle preostaje nam samo zaključiti da se radi o interesima građevinskog lobija kojem bi realizacija ovog projekta donela ogromne zarade. Građani Vukovara moraju znati da taj projekat čini direktnu štetu Vukovaru te da nećemo dozvoliti da nam Božo Galić zbog interesa određenih grupa koje zastupa, oduzme najvažniju geostratešku prednost koju imamo. Luka Vukovar ostaje gde joj je i mesto – u Vukovaru“, navodi se u saopštenju stranke Ivan Penava nezavisna lista.
Vinkovčanka Tatjana Mirić juče je u Iloku najavila svoju kandidaturu za zamenicu župana Vukovarsko – sremske županije iz reda srpske nacionalne manjine. Predstavljajući se, Mirić je rekla da je kroz 12 godina svog humanitarnog rada obišla celi svet i da je zato sigurna da će se snaći i na mestu zamenice župana, iako nije klasična političarka. Najavila je da na izbore izlazi kao nezavisna kandidatkinja ali i kandidatkinja koja je neopterećena političkim i bilo kojim drugim podelama. „U srpskoj zajednici do sada nije napravljen nikakav napredak. Smatram da su se protekle godine mogle puno bolje iskoristiti. Mislim i da je 30 godina posle rata došlo vreme za drugačiju i neopterećenu politiku i da je svima dosta rata. Svi, bez obzira na nacionalnost, suočavamo se s problemima nedostatka radnih mesta, iseljavanjem i slično“, rekla je Mirić. Najavila je da će tokom svog rada graditi novu sliku o srpskoj zajednici, sliku života i poštovanja svakog čoveka bez obzira na nacionalnost kao i da ne želi govoriti jezikom politike sukoba i razdora. Planira posebnu pažnju posvetiti radu sa najmlađim članovima srpske zajednice te najavila da će u skladu s time odvojiti deo plate za obrazovanje nadarene dece koja nemaju mogućnost školovanja i koja bi nakon školovanja ostajala u ovoj županiji i svojim stečenim znanjem radila na razvoju iste. Odgovarajući na novinarska pitanja rekla je i da je spremna otići na Memorijalno groblje žrtava iz Domovinskog rata i položiti venac svim žrtvama „Lično sam već i bila na groblju i otići ću opet. Tamo su sahranjeni ne samo Hrvati nego i Srbi, Bošnjaci, Mađari, Romi i drugi. Neću otići na groblje pokloniti se samo njima nego i njihovim majkama, očevima, braći, sestrama, prijateljima, kumovima… Uradila sam to već i uradiću opet, nebitno gde i kada. Majka je majka, nebitno je čija je“, zaključila je Tatjana Mirić.
Nacionalni plan oporavka donosi šest milijardi evra i 100 hiljada radnih mesta, piše današnji Večernji list, navodeći vladin spisak investicija do 2026. Hrvatska, između ostalog, ima nameru razviti dva prototipa voza na baterijski pogon do 2026. godine, razviti infrastrukturu za proizvodnju i korištenje obnovljivog vodonika u saobraćaju, investirati u proizvodnju naprednih biogoriva, smanjiti gubitke vode u vodovodnoj mreži za četvrtinu, osigurati da dve trećine stanovništva bude uključeno u pročišćavanje otpadnih voda, sanirati ili zatvoriti 25 odlagališta smeća, navedeno je u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti kojeg će krajem aprila Vlada dostaviti Evropskoj komisiji na prihvatanje. Vrednost projekata procenjena je na 49 milijardi kuna, a trebali bi se potpuno finansirati iz evropskog fonda Next generation, u kojem je za Hrvatsku osigurano oko 6,3 milijarde evra. Novac će, međutim, doći pod dva uslova. Prvi je da Komisija prihvati vladin plan i drugi da država provede sve reforme koje će biti sastavni deo hrvatskog plana oporavka, piše Večernji list.