Ubrzanje postupka izdavanja dozvola za rad strancima, pooštravanje sankcija za nasilje nad ženama i decom, decentralizacija upravljanja državnom imovinom, širenje jednosmenske nastave, revitalizacija Imunološkog zavoda, neke su od mera koje je Vlada najavila za 2023. godinu. Priprema izmena i dopuna Zakona o strancima jedan je od prioriteta rada MUP-a, a donose se radi usklađivanja s pravnom stečevinom EU, a vezano uz ulazak i boravak državljana trećih zemalja zbog zapošljavanja visokokvalifikovanih radnika te pojednostavljenje i ubrzanje postupka izdavanja dozvola za boravak i rad. U saradnji s Hrvatskim zavodom za zapošljavanje očekuje se nadogradnja postojeće aplikacije sa ciljem efikasnijeg rešavanja dozvola za boravak i rad, istakli su iz MUP-a. Ministarstvo pravosuđa i uprave trebalo bi u prvom kvartalu pripremiti paket zakonskih izmena kojima će biti pooštrene sankcije za nasilje nad ženama, posebno kod kršenja mera opreza, te povećati prava žena – žrtava nasilja, uz proširenje sistema podrške žrtvama i svedocima.
Predsednik Republike Zoran Milanović prozvao je Vladu zbog nedovoljno brze obnove zemljotresom pogođenih područja, posebno Banije, rekavši kako je napravljeno “zastrašujuće malo”, te da ga “boli kad vidi da je Republika Srpska obnovila više kuća nego hrvatska Vlada”. Nakon dve godine ja to mogu protumačiti isključivo epskom nesposobnošću ili možda nehajem, nemarom, odsustvom elementarne empatije prema tim uglavnom najsiromašnijim hrvatskim građanima. Jer taj nivo siromaštva ne postoji u nekim drugim delovima Hrvatske, ona je naročito istaknuta na Baniji, rekao je na konferenciji za novinare Milanović.
Guverner HNB-a, Boris Vujčić Otkrio je da je najveći dio posla oko uvođenja evra već završen, ali da posao nije gotov. “Krenuli smo u snabdevanju gotovinom, HNB je isporučio sve ugovorene količine prema bankama. Mi snabdevamo banke, pošte i Fine, a oni dalje distribuišu”, objašnjava. Isporučeno je, kaže, 63 miliona komada novčanica i 286 miliona komada kovanica.Gužve pred bankomatima i bankama Vujčić je objasnio time da građani donose da novac polože u banke. “Mi imamo situaciju da nam je kunska gotovina pala na manje od 19 milijardi kuna, znači da su nas ljudi poslušali i doneli gotovinu u banke. Gužve se stvaraju kad ljudi donose kovanice. Rekao bih da će se one moći menjati naredne tri godine, a ne moraju 1.januara. Nije potrebna nikakva žurba da se donesu u banke”, poručio je Vujčić.
Od Nove godine šezdeset i jedan lek odlazi s Popisa posebno skupih lekova Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO), koji su se dosad finansirali iz posebnog fonda za skupe lekove, teškog u 2022. godini 2,5 milijarde kuna, pa će troškove tih lekova ubuduće da snose bolnice. Lekovi se “skidaju” s Popisa na osnovu odluke Upravnog veća HZZO-a, koja je objavljena u Narodnim novinama 8. decembra, a stupa na snagu s prvim danom 2023. Reč je o lekovima koji su indicirani za primarnu imunu i tešku trombocitopeniju, metastatski rak prostate, sarkom mekog tkiva, akutnu limfoblastičnu leukemiju, kroničnu mijeloičnu leukemiju, uznapredovali karcinom bubrega, idiopatsku plućnu fibrozu i Parkinsonovu bolest, koji su do sada finansirani iz fonda za posebno skupe lekove, a sada će biti finansiran iz bolničkih limita. Fond za posebno skupe lekove uspostavljen je 2005., kako bi se osigurala veća dostupnost skupih terapija pacijentima. Iz Koalicije udruženja u zdravstvu (KUZ) upozorili su da se tom odlukom HZZO-a ugrožava dostupnost tih lekova, a pacijenti se dovode u opasnost da će morati da menjaju terapiju iz administrativnih razloga. Ističu da nisu iskomunicirani detalji kako će bolnice, opterećene dugovima, osigurati sredstva i za te lekove. Smatraju da se dovodi u pitanje nastavak lečenja pacijenata, koji na njih imaju dobar odgovor. Iz Klinike za onkologiju KBC -a Zagreb, tvrde da odluka HZZO-a neće imati nikakvih posledica na pacijente jer se lekovi “ne brišu” s Osnovne liste, samo se menja način njihovog naplaćivanja. ”
Troškovi u hrvatskoj poljoprivredi ponovo su snažno porasli u trećem tromesečju, nadmašivši prosek EU-a, a skočile su i cene poljoprivrednih proizvoda. Pokazali su to podaci Eurostata, a, između ostalog, rusku napad na Ukrajinu izazvao je velike poremećaje na globalnim tržištima u ovoj godini, ističe Eurostat, napominjući da su Rusija i Ukrajina do rata bile velike izvoznice pšenice, kukuruza, uljarica, posebno suncokreta i đubriva. EU nastoji da smanji zavisnost o ruskim fosilnim gorivima, što je dodatno potaknulo rast cena energije, i u takvom su okruženju ponovo oštro porasle cene ključnih poljoprivrednih proizvoda, robe i usluga, kojima se poljoprivreda koristi u proizvodnji. U trećem je kvartalu prosečna cena tzv. korpe dobara i usluga, kojima se poljoprivrednici koriste a nisu povezane s ulaganjima skočila za 35 odsto u odnosu prema istom lanjskom periodu, kao i u periodu od aprila do juna, izračunala je evropska statistička kancelarija. U trećem tromesečju prošle godine bila je viša 13 odsto od one u istom periodu 2020.
Zbog zdravstvenih razloga Mišo Kovač neće biti u mogućnosti da nastupi na dočeku Nove godine u Vukovaru, kako je ranije najavljeno. Iz gradske uprave Vukovara su obavestili građane da će za doček, uz Bosutske bećare nastupiti Mladen Grdović. Program će početi nastupom Bosutskih bećara u 22 časa, a nakon toga će Grdović Vukovarčane i sve posetioce da uvede u novu godinu. Dogovoreno je da će Mišo Kovač koncert u Vukovaru održati povodom Dan Grada, koji se obeležava 3. maja.