U sklopu Javnozdravstvene kampanje „Dan crvenih haljina”, lekari i medicinske sestre sa odeljenja Neurologije vukovarske bolnice, danas su na vukovarskoj pijaci zainteresovanim građanima i građankama merili krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Na taj način, uz razgovor i podelu promotivnih letaka, želimo da podignemo svest građana o opasnosti od moždanog udara, specifičnim simptomima i rizicima bolesti, kao i značaju prevencije, rekla je dr. Una Sitaš, neurolog u Nacionalnoj memorijalnoj bolnici dr. Juraj Njavro. Dodala je da su većina građana njihovi pacijenti, tako da su u opuštenoj atmosferi danas razgovarali o svom zdarvstvenom stanju od poslednje kontrole. Miloš Jovičić, specijalizant neurologije, podelio je svoja iskustva iz prakse, kada je u pitanju moždani udar, koji je među tri najčešća uzroka smrti u Hrvatskoj i češće pogađa žensku populaciju, dok je glavna sestra na odeljenju Neurologije, Željka Asađanin, sa kolegama je odgovarala na pitanja građana, ali učestvovala i u merenju pritiska i glukoze u krvi. Štandu na kojem je provedena akcija Dan crvenih haljina, koja simbolizuje borbu protiv moždanog udara, najčešće su prilazile nešto starije osobe, među kojima je bio određen broj onih, koji su itekako svesni rizika od bolesti u svojoj životnoj dobi.
Hrvatsko novinarsko društvo (HND) organizovalo je danas proteste u Zagrebu i Splitu protiv, kako su naveli, “zakona opasnih namera”. Reč je o aktuelnom predlogu izmena Krivičnog zakona, prema kojima neovlašteno otkrivanje sadržaja ili dokazne radnje u fazi istražnog postupka, postaje krivično delo. Predsednik HND-a Hrvoje Zovko, od učesnika protesta je zatražio da fićukanjem pozdrave Andreja Plenkovića na Markovom trgu. Jučerašnja parada pet do 12 nije ništa drugo nego trik, povukli ste se pod pritiskom HND-a, ali to i dalje ima opasnu zamku. Bez obzira na vaše kozmetičke promene, i dalje ćete moći da maltretirate naše kolege, rekao je Zovko. Dodao je da će DORH ukoliko odluči da vodi neki postupak moći da zove novinare na razgovore i da ga u tome niko neće sprečiti. Niko ne pruža nikakvu zaštitu novinarima ako s druge strane imaju glavnog državnog advokata koji prezire novinare, rekao je Zovko i dodao da će se na papiru zadovoljiti forma, ali u hrvatskoj stavrnosti i korumpiranoj praksi ne.
U današnjem slobodnom govoru u Saboru na temu izmene krivičnog zakonodavstva, zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov je usporedila statističke podatke tokom godina, prema kojima je vidljivo da je iz godine u godinu rastao broj krivičnih dela, posebno onih koja su evidentirana kao zločini iz mržnje. MUP je 2017. godine postupao u 28 slučajeva, 2018. u 33, 2019. u 51, a 2020. godine evidentirano je 87 slučajeva zločina iz mržnje, uključujući i javno podsticanje na nasilje i mržnju. Na tragu prethodnih godina, MUP je u 2021. godini najčešće postupao povodom pretnji i oštećenja tuđih stvari, slede nanošenja fizičkih povreda te nasilničkog ponašanja, a počinioci su i dalje najčešće bili motivisani etnicitetom žrtve. Jeckov je to ilustrovala podatkom da je od 101 krivičnog dela, koje je zabeležio MUP, uključujući i govor mržnje, čak 67 bilo motivisano nacionalnim poreklom, Podstaknuta poražavajućim iskustvima s vukovarskih ulica i protestom roditelja, koji su jasno i nedvosmisleno ukazali na problem nasilja, smatram da u Krivičnom zakonu trebamo da predvidimo kvalifikovani oblik učestvovanja u tuči kao oblik nasilničkog ponašanja, kod posebno opasnih oblika, s obzirom na motiv i osobe prema kojima je to delo počinjeno, rekla je zastupnica SDSS-a. Prva kvalifikacija, prema Jeckov treba da bude učestvovanje u tuči počinjeno iz mržnje odnosno zbog diskriminatornih pobuda, dok bi se druga okolnost odnosila na posebno ranjive grupe, poput decu i starijih lica, kao i onih s težim fizičkim ili duševnim smetnjama ili prema trudnicama. Smatra da borba protiv nasilja kao velikog društvenog problema zahteva puno ozbiljniji i sistematičniji pristup jer se pitanja da li su se nasilje ili njegovi pojavni oblici mogli da spreče često postavljaju tek kad dođe do tragedije.
Broj proizvođača i proizvodnja mleka u Hrvatskoj smanjuju se iz godine u godinu, pa je u 2022. proizvodnja mleka s 405 miliona kilograma dostigla najniži nivo, uprkos činjenici da je otkupna cena mleka na državnom nivou rasla. Hrvatska tako svojom proizvodnjom pokriva samo 40 % vlastitih potreba za mlekom. Čulo se to, između ostalog, na nedavnom stručnom skupu Hrvatskog mlekarskog udruženja u Križevcima, gde su pojedini proizvođači mleka i nagrađeni i tom prilikom istakli da otkupna cena mleka nije najveći problem, koliki je zahtevna administracija, koja im oduzima vreme kao i nedostatak radnika.