Svi govore samo o popisu stanovništva u Vukovaru i padu broja srpske zajednice, mnogi donose zaključke, a nemaju pojma šta se sve dešavalo sa ranijim popisima stanovništva, rekao je na današnjoj konferenciji za medije nekadašnji predsednik Gradskog veća, Pilip Karaula. Konferenciju je organizovao Savet za branitelje gradonačelnika Vukovara, a tema su bili rezultati popisa stanovništva 2021. Karaula je podsetio javnost da je godinama upozoravao na nerealan broj stanovnika u gradu Vukovaru, pa je tako bilo situacija da je u jednom trenutku bilo više birača od broja stanovnika. Kako je istakao, godinama se provlačio niz nepravilnosti, koje nisu dozvoljavale objektivnu sliku o stvarnom broju građana, koji žive u gradu. Govoreći o padu broja pripadnika srpske zajednice i gubljenju određenih prava, zanimalo nas je u kojoj su meri Srbi dosad koristili prava, koja ima je garantovao broj iznad jedne trećine u ukupnom broju stanovnika. Karaula je podsetio na povećanje broja gradskih većnika sa 8 na 11, zapošljavanje po proporcionalnoj zastupljenosti i dr.prava, koja su negde bila ispoštovana više, a negde u manjoj meri. Naglasio je da mu podjednako smetaju i oni koji se „vode” u Vukovaru, a žive u Zagrebu ili Novom Sadu. Predsednik Saveta, Tomislav Josić izrazio je nezadovoljstvo što dosad niko nije snosio odgovornost za „traljavo” odrađen popis stanovnika. Na pitanje veruje li da će država u dogledno vreme provesti proces postavljanja tabli s natpisima javnih institucija gde ih dosad nije bilo, odgovorio je da ne zna kojom će se dinamikom taj posao odvijati, ali da nije optimista da će to biti brzo. Nama uvek iz Zagreba određuju šta bi i kako bi trebali da radimo, a niko ne razgovara sa ljudima koji ovde žive. Vukovar im služi samo kao poligon u kojem se stalno igra kako kome odgovara, zaključio je Josić.
Početna konferencija projekta „Zaželi-program zapošljavanja žena- faza III“ Ministarstva rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike koju provodi Grad Vukovar održana je danas u Gradskom muzeju. Vrednost treće faza projekta „Pokloni mi osmeh“ je 1,5 miliona kuna, a sufinansiran je u potpunosti sredstvima Evropskog socijalnog fonda. Projektom je zaposlena 31 žena, koje će tokom narednih pola godine pružati usluge za 186 krajnjih korisnika, odnosno osoba treće životne dobi, rekao je gradski pročelnik za društvene delatnosti, Josip Paloš dodajući da je Grad Vukovar među prvim gradovima koji je dobio ugovore. Voditeljka projeka, Mihaela Nović istakla je važnost programa koji se provodi treći put u Vukovaru, istakavši da projekt počinje početkom oktobra te da će svaka žena imati šest korisnika o kojima će brinuti do kraja marta. Gradonačelnik Ivan Penava je projekat Zaželi, odnosno njegovu treću fazu realizacije ocenio kao izuzetno kvalitetnu, pogotovo jer su rezultati vidljivi kroz dva segmenta, a to su zapošljavanje žena te briga o starijima. Teže zapošljivoj grupi žena, koje su angažovane u ovoj fazi projekta danas su uručeni ugovori, a one nisu krile zadovoljstvo takvim vidom radnog angažmana.
Dekan Veleučišta Lavoslav Ružička Vukovar Željko Sudarić rekao je da je Radnički domu u Borovu naselju, u koji treba da se preseli Veleučilšte, pre nekoliko dana prošao tehnički pregled i dobio upotrebnu dozvolu te se počinje opremanje preko Fonda za obnovu i razvoj grada Vukovara, uz podršku Grada, Županije i Vlade RH. „To je preduslov za pokretanje novih studijskih programa, pre svega nastavaka upravnog i studija trgovine te studijskog programa vezanog uz sestrinstvo, u saradnji s našom bolnicom i Zdravstvenim veleučilištem Zagreb”, rekao je dekan Sudarić za Glas Slavonije i dodao da su osigurana sredstva i građevinska dozvola za građenje studentske kuhinje „Imamo više prijava nego svih prethodnih godina, a jedan od razloga je svakako i to što je u Saboru na čitanju novi Zakon o visokom obrazovanju i naučnoj delatnosti, koji propisuje da će naši studenti koji završe pet godina obrazovanja službeno biti magistri struke, što do sada nije bilo, odnosno nisu bili izjednačeni sa univerzitetima. Takođe će im biti omogućen nastavak na postdiplomski studij”, pojasnio je Sudarić.
Ministarstvo poljoprivrede je danas u postupak e-savetovanja uputilo Predlog Programa državne podrške za kompenzaciju rasta cene energenata u sektorima prerade poljoprivrednih proizvoda. Ukupna vrednost Programa iznosi 300 miliona kuna, a sredstva su osigurana u Državnom budžetu, navode u saopštenju iz Ministarstva. U prvih sedam meseci ove godine u prerađivačkoj industriji u Republici Hrvatskoj bilo je zaposleno gotovo 92 odsto ukupnog broja zaposlenih u domaćoj industriji, od čega je najveći udeo, u iznosu od gotovo 16 odsto, u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Program ima za cilj pružiti podršku subjektima koji deluju u sektoru prerade poljoprivrednih proizvoda da bi se ublažila izuzetno velika povećanja cena prirodnog gasa i električne energije kao glavnih energenata u poslovanju. Zbog povećanja cena energenata subjekti su dovedeni u situaciju manjka likvidnosti i nakupljanja gubitaka, a podrškom iz ovog Programa nastoje se sanirati pretrpljeni gubici. Svi prihvatljivi korisnici, a to su mikro, mala i srednja preduzeća te velika preduzeća koja prerađuju poljoprivredne proizvode životinjskog i/ili ne-životinjskog porekla ugovorima odnosno računima dokazivaće količine prirodnog gasa i električne energije koje koriste za prihvatljivu delatnost na mernim mestima poslovnih jedinica koje se odnose na objekte u kojima se vrši prerada, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.