U Hrvatskoj je kod novih 1710 osoba potvrđena zaraza koronavirusom, a od posledica te bolesti umrlo je još 12 osoba u protekla 24 časa, saopštio je Nacionalni štab civilne zaštite. U državi je trenutno aktivno 8875 slučajeva zaraze, a 741 covid pozitivan pacijent je na bolničkom lečenju, od čega je njih 94 na respiratoru. Od početka epidemije, u Hrvatskoj je umrlo 8 640 osoba.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su 44 nove pozitivne osobe na COVID-19, potvrđene PCR testiranjem i to 10 osoba iz Vinkovaca, 6 iz Vukovara, po 4 iz Županje, Ivankova i Tovarnika, 3 iz Nuštra, po 2 iz Babine Grede, Gunje, Rajeva Sela i Starih Mikanovaca i po 1 osoba iz Otoka, Borova, Drenovaca, Negoslavaca i Privlake, a preminulih nema. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 13 305, od kojih je 12 840 izlečenih, a ukupno je preminulo 269 osoba. Trenutno je u županiji 19 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirana je 321 osoba, a u samoizolaciji se na području županije nalazi 435 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, iz sistema zdravstva su 4 pozitivne osobe, a u samoizolaciji je jedan medicinski radnik. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 12 nastavnika i 35 učenika, dok se u samoizolaciji nalazi 7 nastavnika i 250 učenika.
Prema odluci Nacionalnog štaba, u sistem EU digitalnih covid-potvrda u Hrvatskoj od danas je implementirano novo pravilo, kojim se produžava trajanje potvrda o vakcinisanju na 365 dana. Novo trajanje potvrda odnosi se na sve nove potvrde, kao i na one ranije izdane. Građani koji su već ishodili svoje potvrde neće morati ponovo tražiti izdavanje jer će im trajanje postojećih automatizmom biti produženo. U skladu s prihvaćenom revizijom dokumenta od strane mreže e-Zdravstva Evropske komisije od 29. septembra omogućeno je izdavanje EU digitalnih COVID potvrda i za vakcine koja nemaju odobrenje u EU. Potvrdu o vakcinisanju tako mogu dobiti osobe koje su vakcinisane s obe doze vakcine, osobe koje su vakcinisane s dve doze različitih vakcina koja se primaju u dve doze te osobe koje su vakcinisane vakcinom koje se prima u jednoj dozi. Potvrdu mogu zatražiti i osobe koje su vakcinisane jednom dozom, a koje unazad 180 dana od dana primanja vakcine imaju pozitivan PCR test. Oni potvrdu mogu zatražiti od dana vakcinisanja te će im ona takođe vrediti 365 dana.
Radi poboljšanja položaja penzionera, Vlada je na današnjoj sednici produžila rok za dostavu dokaza o visini inostrane penzije za penzionere koji to nisu učinili na vreme te zato nisu dobili covid dodatak. Vlada je izmenila svoju odluku od 14. aprila o isplati jednokratnog novčanog primanja korisnicima penzije radi ublažavanja posledica uzrokovanih epidemijom bolesti covid-19 da bi se korisnicima kojima nisu ostvarili pravo u julu, a ispunjavaju uslove, mogla provesti isplata jednokratnog novčanog primanja najkasnije u decembru. Utvrđeno je, naime, da uprkos činjenici da su sve informacije o isplati covid dodatka bile prezentovane u javnosti, iz različitih razloga pojedini korisnici inostranih penzija nisu u propisanom roku do 30. juna dostavili dokaz o visini te penziju Zavodu za penziono osiguranje. Zato je otvoren novi rok – do 30. novembra, za dostavu dokaza o korištenju inostrane penzije. Sutra se obeležava Međunarodni dan starijih osoba te se, naglašeno je na sednici, i na ovaj način pokazuje posebna briga za osetljive kategorije penzionera te osigurava nadoknada isplate covid dodatka za penzionere s niskim prihodima.
Zdravstveni sistem mesečno stvara u proseku 286 miliona kuna novog duga, a ukupne obaveze zdravstvenih ustanova 30. juna ove godine prešle su 13 milijardi kuna, rekao je danas direktor Udruženja poslodavaca u zdravstvu Dražen Jurković na kongresu tog udruženja u Opatiji. Dospele obaveze iznosile su na kraju juna 4,5 milijarde kuna, a novonastali dug u prvih šest meseci dostigao je 1,72 milijarde kuna. U ukupna dugovanja bolnica prema veledrogerijama na kraju avgusta iznosila su 2,88 milijardi kuna, pri čemu je dospeli dug bio 2,1 milijardu. Istakao je da je ove nedelje počela s radom radna grupa Ministarstva zdravstva za izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, čiji je fokus prenos osnivačkih prava županijskih bolnica, zavoda za javno zdravstvo i zavoda za hitnu medicinu na državu radi finansijske sanacije sistema. “Sistem u kojem ključnu odluku o odabiru menadžmenta donose županije, a dugovanja u realnosti sanira država, već odavno izaziva neslaganja pa u situaciji stalnih gubitaka u sistemu zdravstva, za to postoje opravdani razlozi”, rekao je Jurković.
Jedan od retkih obrta koji će biti pogođen uvođenjem evra su menjačnice. Prema podacima Hrvatske narodne banke, godišnje na promeni deviza u kune i obrnuto naprave promet od gotovo 30 milijardi kuna. Od čega je najveći deo na evrima, tj. kroz menjačnice prođe čak 3,5 milijarde evra prema podacima za 2019. Gotovo sve menjačnice će nestati,a jer je 3000 poslovnica u kojima trenutno radi 10 hiljada zaposlenih je ugroženo, tvrdi predsednik Udruženja hrvatskih menjača Gabor Soregi. ”Sam broj ovlaštenih menjača će se smanjiti za 80, 90 odsto. Dosta ljudi će ostati bez posla jer dosta malih obrtnika se bavi isključivo tim poslovima i oni će, ako ne promene svoje profile i ne uvedu druge delatnosti, morati ugasiti svoje poslovanje”, rekao je Soregi. Drugim rečima, sledi velika promena za menjače jer je evro valuta na kojoj najviše zarade. Udeo evra u ukupnom prometu koji su menjači ostvarili prošle godine bio je 88 odsto. Drugi po veličini prometa je američki dolar s udelom od 6 odsto. U top tri je i švajcarski franak s udelom od tri procenta.
Suverenist Marijan Pavliček danas je nadolazeće dopunske izbore ocenio neustavnim te ih nazvao festivalom nejednakosti hrvatskog naroda s predstavnicima nacionalnih manjina jer oni mogu dva puta glasati za istu instituciju, a hrvatski narod samo jednom. “To znači da će nakon ove nedelje moći doći do promena političkih snaga u brojnim gradovima i opštinama jer se ovim izborima poništava biračka odluka većine”, poručio je Pavliček na konferenciji za novinare u Saboru. Ovaj način izbora, napomenuo je, omogućen je novim Zakonom o lokalnim izborima, izglasanim ove godine, pre svega zahvaljujući amandmanima Furija Radina, Roberta Jankovicsa i SDSS-a i na taj je način omogućeno manjincima da dva puta glasaju za istu instituciju.