Upravni savet Hrvatske energetske regulatorne agencije ( HERA ) juče je utvrdio nove cene gasa u javnom snabdevanju, a neslužbene računice pokazuju da bi gas građanima početkom oktobra mogao da poskupi od 20 do 30 odsto, a da li će to poskupljenje ipak biti manje i koliko zavisiće od mera Vlade. Bez ikakvih obrazloženja o novim cenama gasa u javnom snabdevanju, Hera je u saopštenju samo objavila link na odluku, koja sadrži tablice s iznosima tarifnih stavki za svako od 30-ak distribucionih područja.U odnosu na važeće tarifne stavke, koje su formirane na osnovu Vladinih mera, nove cene ne sadrže nikakve subvencije, a neslužbene računice pokazuju da bi takve cene od oktobra bile više 20-30 odsto. Pokazuju i da je na taj rast najviše uticao rast nabavne cene gasa, jer je cena do sada iznosila 26,40 evra po megavatčasu, a prema novom bi iznosila 37,50 evra, što je porast za 42,5 procenata.
Potpredsednik Vlade i ministar građevine Branko Bačić najavio je da je cilj u Hrvatskoj koja ima 2,38 miliona stanova, od kojih se 958.000 odnosno 40 odsto ne koristi za stanovanje, raznim merama staviti na tržište, povećati ponudu i smanjiti cene najamnine i stanova.Tu su mere zemljišne, porezne, finansijske i ekološke politike, kako bi se u prvobitnu funkciju stavile stambene jedinice koje to sada nisu, rekao je ministar prostornog uređenja, građevine i državne imovine novinarima nakon jučerašnje sednice Vlade. Napomenuo je da je 595.000 stambenih jedinica prazno, i prema podacima Državnog zavoda za statistiku i Hrvatske elektroprivrede (HEP), 231.000 se koristi za kratkoročni najam i nisu u funkciji stanovanja i jer se 115. 000 koristi za obavljanje određene delatnosti (advokatske kancelarije, ordinacije, saloni, galerije).Pojasnio je da se porez ne bi plaćao na nekretnine u kojima građani stanuju u svom mestu prebivališta kao ni na stambene jedinice u dugoročnom najmu, a plaćao bi se na one koje su u kratkoročnom najmu te dodao da će to razraditi Ministarstvo finansija.
Do sredine jula površine pod suncokretom i kukuruzom izgledale su odlično – od izgleda, sklopova, visine do boje, a sada je sve izgorelo. Tamo gde je bilo i leda, štete su 50 odsto veće. O stanju tih kultura u uslovima dugotrajne, ekstremne suše član Upravnog odbora Hrvatske poljoprivredne komore, Matija Brlošić. Skidanje te uljarice je završeno, a kukuruz se u pojedinim mestima vrši, što je puno ranije nego inače.Svugde gde je vlaga ispod 15 smatra se suvim zrnom, a ona se kod najranijih hibrida inače vrše negde krajem septembra, kad se vlaga možda može spustiti na 15, 16, rekao je Brlošić. Suša u startu nije bila toliko opasna, ali su štetu potom napravile ekstremne temperature, a u kombinaciji s ledom ona je 50 i više odsto. Gde led nije stukao useve, tu je smanjenje prinosa gotovo 30 odsto. Na suncokretu ratari nisu očekivali smanjenje prinosa jer ta uljarica voli sunce, međutim, ovakvu sušu nije izdržao ni najzdraviji. Mase suncokreta ima, ali slab je hektolitar. Ovogodišnji prinosi te uljarice kreću se od jedne do tri tone po hektaru. Suncokret koji je dao 2,5 tona prinosa po izgledu bi trebao dati 4,5 tona da su normalni uslovi. Slično je i kod kukuruza – onaj koji izgleda da će dati 12 ili 13 tona po hektaru, daje u ovim uslovima ispodprosečnih devet tona, s obzirom na tehnologiju. Oni koji su išli na proizvodnju s očekivanim prinosom od sedam ili osam tona, dobili su od tri do pet tona po hektaru, rekao je Brlošić.
Sve manje ljudi radi na puno radno vreme, ukoliko je suditi prema brojnim ekonomskim analitičarima. Posebno je trend rasta broja ljudi koji rade samo deo radnog vremena narastao nakon pandemije, a smatra se da je za to zaslužan sve veći broj onih koji rade u tzv. ekonomiji privremenih poslova. Pandemija je ubrzala i prelaz na rad od kuće, što je stvorilo neke probleme (pitanje produktivnosti takvog rada, neiskorištenost prostora u gradovima i sl. 9), ali i otvorilo nove mogućnosti. Za Hrvatsku ne postoje toliko detaljni podaci da bi znali razloge onih koji ne rade puno radno vreme, ali je primetan trend pada njihovog broja, posebno od kraja 2021. U oktobru, novembru i decembru prošle godine je 49 hiljada ljudi u Hrvatskoj bilo zaposleno na nepuno radno vreme.To je značajan pad u odnosu na period pre pandemije, kada je između 70 i 80 hiljadaa ljudi radilo nepuno radno vreme. Dugoročno je takav rad sve manje popularan jer je od početka 21. veka do vrhunca krize 2011.godine, više od 100 hiljada ljudi u Hrvatskoj bilo zaposleno na nepuno radno vreme.
Domovinski pokret (DP) sutra bira novo rukovodstvo, odnosno 103 delegata na izbornom saboru izabraće predsednika, zamenika i članove Domovinskog odbora na izborima, koje je aktuelni predsednik Ivan Penava sazvao šest meseci ranije, i koji su podelili stranku u dva tabora.Iako su se izbori očekivali početkom iduće godine, s obzirom da je stranka na čelu tada s Miroslavom Škorom osnovana krajem februara 2020., a izbori se održavaju svake četiri godine – aktuelni predsednik je krajem jula doneo odluku da će izborni Sabor biti održan ove subote. I od tada traje otvoreni sukob u stranci između dve struje – one predvođene Penavom i druge, predvođene zamenikom predsednika Mariom Radićem, koja se protivi datumu izbora, ali pre svega načinu na koji se provode. Za razliku od nekih drugih stranaka, u DP-u se na unutarstranačkim izborima ne glasa po principu jedan član – jedan glas, nego to pravo imaju delegati. Tako će predsednika stranke, zamenika i članove Domovinskog odbora u zagrebačkom hotelu International sutra birati 103 delegata. Njih 43-oje to pravo ima zbog funkcije, kao članovi Domovinskog odbora, zastupnici u Saboru i EU parlamentu ili članovi Vlade, dok 60 delegata dolazi iz stranačkih podružnica, pri čemu je Centralna izborna komisija stranke (SIP) ona koja određuje njihove kvote po podružnicama.