Grad Vukovar se prvi put našao u velikoj završnici izbora za Najbolji grad, koji i ove godine zajednički provode portal Gradonačelnik.hr i Hanza Media, a u kategoriji Demografija, obrazovanje, mladi i socijalna politika. U borbu za spomenuti naslov, ulazimo s plasmanom u Top 5 prema ostvarenom iznosu stipendija i školarina i iz budžeta od 59,59 kuna po stanovniku, kao i odnosom zaposlenih i učenika u školama od 6,87 učenika po učitelju ili nastavniku kao i iznosom isplaćene porodiljne nadoknade po novorođenom detetu od 2722 kune u prošloj godini, sve u grupi velikih gradova. Grad Vukovar često se svrstava i među vrhove hrvatskih gradova, kada je reč o izdvajanjima za obrazovanje, mlade i demografiju, a to pokazala istraživanja zasnovana na podacima FINA-e i Ministarstva finansija RH, o izvršenju budžeta u 2021. godini, ali i analizama portala gradonačelnik.hr, prema kojima je Grad Vukovar po izdvajanjima za obrazovanje zauzeo visoko 5. mesto u RH. Godinu dana ranije, u 2020. izdvajanjima za porodicu i decu, Vukovar je zauzeo 3. mesto sa 193,75 kuna po glavi stanovnika i 9. mesto s izdvojenih 2,19 odsto ukupnih rashoda gradskog budžeta. Socijalna osetljivost, navodi portal, ogleda se u raznim demografskim merama, a Vukovar kontinuirano, već dugi niz godina veliku pažnju posvećuje merama koje su usmerene na demografiju, socijalne komponente, porodicu i mlade građane Vukovara. Konkurenti Gradu Vukovaru u osvajanju titule Najboljeg grada, u grupi nominovanih gradskih centara iznad 35.000 stanovnika, su Velika Gorica, Pazin, Čakovec i Bjelovar. Proglašenje pobednika biće održano sutra u Opatiji.
Građani će od sutra moći da kupe početni paket evrokovanica, koji će sadržavati 33 evrokovanice s hrvatskom nacionalnom stranom, u vrednosti 13,28 evra, koje će platiti 100 kuna, saopštila je danas Hrvatska narodna banka (HNB). Mesec dana pre uvođenja evra kao službenog sredstva plaćanja u Republici Hrvatskoj građanima je omogućeno nabavljanje početnih paketa evrokovanica. Kako bi građani bili što spremniji za upotrebu evra u prvim danima 2023., moći će u bankama, Finansijskoj agenciji i HP-Hrvatskoj pošti od 1. decembra 2022. nabaviti najviše dva početna paketa evrokovanica po jednoj transakciji, podseća se u saopštenju centralne banke. Početni paket sadržava 33 evrokovanice s hrvatskom nacionalnom stranom, u svim apoenima i vrednosti od 13,28 evra, a za jedan početni paket evrokovanica potrošač će plaćati iznos od 100 kuna. Iz HNB-a su podsetili građane da će tako nabavljene kovanice moći da koriste za plaćanja u zemlji i inostranstvu tek od 1. januara iduće godine.
Nakon najskuplje vaskršnje korpe potrošači će ovih dana plaćati i najskuplju božićnu, u kojoj će troškovi za pripremanje morskih ribljih specijaliteta porasti za prosečnih 30 odsto. Kilogram sardine skočio je s 20 na 30, inćuna s 30 na 40, hobotnica je prosečnih 120 kuna, oslić 80, a ako je suditi prema novim cenama u katalozima Konzuma i Metroa, najviše će poskupeti sušeni bakalar. Lani se za kilogram suvog bakalara trebalo izdvojiti gotovo 260 kuna, dok je ovogodišnja cena je 329 kuna.
Fondacija “Solidarna” predstavila je juče Fond za žene koji će proširiti delovanje fondacije na pomoć žrtvama porodičnog i seksualnog nasilja, ekonomsko osnaživanje, reproduktivno zdravlje te edukaciju i prevenciju rodno uslovljene neravnopravnosti. Iz Fonda će biti finansirane edukacije o kontracepciji, higijenski proizvodi, ginekološki pregledi, prekidi trudnoće najranjivijih grupa i troškovi putovanja njihovih pratnji. Više pažnje će biti usmereno na razvoj i održivost stvaranja uslova, koji su potrebni za dostojanstven život svake žene, pri čemu su glavna programska područja pomoć žrtvama porodičnog i seksualnog nasilja, reproduktivno zdravlje, ekonomsko osnaživanje te edukacija i prevencija. Članica Veća Fonda za žene Sanja Sarnavka je rekla da se fondom “Spasi me” pomaže žrtvama porodičnog i seksualnog nasilja, a najčešće je to u hitnim situacijama plaćanjem tri stanarine ženama koje nemaju gde da odu te plaćanjem usluga advokata. Sarnavka je naglasila da pomažu i muškim žrtvama nasilja. S obzirom da je reproduktivno zdravlje takođe područje institucionalnog nasilja nad ženama, Veću Fonda za žene pridružila se i ginekolog Jasenka Gruić koja je naglasila važnost pristupa informacijama, obrazovanju i sredstvima koja se tiču reproduktivnog zdravlja, što je Hrvatska prihvatila ratifikacijom UN-ove Konvencije o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena. Ona je naglasila da je koordinator iz UN-a koji kontroliše provođenje konvencije, još pre nekoliko godina zatražio da prekid trudnoće i kontracepcija u Hrvatskoj budu na teret HZZO-a te da će se insistirati da se besplatna kontracepcija omogući barem tinejdžerkama.
Ministarstvo poljoprivrede je u postupak e-savetovanja uputilo Predlog programa podrške poljoprivrednim proizvođačima za ublažavanje štete od suše u 2022. godini, a reč je o podrški koja se odnosi na štetu na prinosima kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, duvana, voća i povrća. Ukupna vrednost Programa je 100 miliona kuna, a sredstva su obezbeđena u Državnom budžetu Republike Hrvatske. U 2022. godini u Hrvatskoj je 17 županija proglasilo prirodnu nepogodu suša za područja ukupno 281 jedinice lokalne samouprave. Podrškom u okviru Programa omogućiće se ublažavanje posledica štete uzrokovane sušom poljoprivrednim proizvođačima sa štetom prijavljenom u okviru Registra šteta od prirodnih nepogoda, a provodiće se kroz meru direktne finansijske podrške u obliku nadoknade proizvođačima. Već u ovoj godini biće isplaćeno 33 miliona kuna. Prihvatljivi korisnici su mikro, mala i srednja preduzeća upisana u Upisnik poljoprivrednika ili Upisnik OPG-ova, a imaju štetu od prirodne nepogode suša u 2022. godini te nemaju osiguran usev.
Ministar prostornog uređenja, građevine i državne imovine Ivan Paladina juče je u Petrinji poručio da bi Banija, što se tiče privatnih objekata, konstrukcijske obnove i gradnje zamenskih kuća, mogla da bude obnovljena za tri do četiri godine. To nije realan rok, izjavio je novinarima ministar Paladina, odgovarajući na pitanje da li je realno za dve godine obnoviti Baniju, o čemu je govorio državni sekretar u Centralnoj državnoj kancelariji za obnovu i stambeno zbrinjavanje Gordan Hanžek, koji je rekao da su završeni radovi na šest kuća na Bniji. Ukupno 86 kuća u izgradnji dok je 118 potpisanih ugovora sa vlasnicima,koji su odabrali model kuće i tehnologiju izgradnje.