Miroslav Škoro osniva stranku i nazvaće je svojim imenom, piše današnji Večernji list, navodeći da na parlamentarne izbore planira ići s Hrvatskim suverenistima, Mostom i Blokom za Hrvatsku, ali da pravila zajedničkog nastupa tek trebaju utvrditi. Prvi kamen spoticanja budućih partnera moglo bi biti upravo ime koalicije. A svemu će prethoditi registrovanje stranke, koju će Miroslav Škoro nazvati po sebi jer, po zakonu, na izbornim listićima nezavisna lista se može nazivati isključivo upravo “nezavisna lista”, u čijem imenu mnogi birači ne bi prepoznali trećeg čoveka nedavnih predsedničkih izbora. “Miroslav Škoro, kako je i najavio, planira izaći na izbore pod svojim imenom. Svestan je da do izbora nema dovoljno vremena za građenje nekog novog brenda. Da bi, prema važećem zakonu, njegova lista u svim izbornim jedinicama mogla nositi njegovo ime, potrebno je registrovati stranku. To ćemo i učiniti, ali samo da bismo udovoljili tehničkim zahtevima”, rekao je za Večernji Škorin portparol Mate Mijić. Dodao je da “nastavljaju funkcionisati kao pokret koji široko okuplja sve zainteresovane za stvaranje prave alternative vladajućem duopolu”. A jedni su od njih Hrvatski suverenisti, iako, kako kaže Mijić, nijedan se službeni sastanak o zajedničkom izlasku na izbore još nije održao, a prvi će takav biti u sledećih nedelju dana, donosi Večernji list.
Opozicioni, pre svih SDP-ovi zastupnici, izrekli su juče niz zamerki na zakon koji uređuje rad studenata, a povod za to bile su izmene koje je po hitnom postupku predložila Vlada. Taj je zakon potpuno bespotreban i trebalo bi ga ukinuti, rekao je SDP-ov Saša Đujić, tvrdeći da zakon samo doprinosi lošijem položaju studenta koji postaju jeftina radna snaga, a nemaju ni staž. Gordan Maras (SDP) upozorava kako mnogi poslodavci koriste studente za redovne poslove. Na hiljade studenata rade po 200 sati mesečno, pa kako da onda kvalitetno studiraju, upitao se zastupnik u raspravi o izmenama Zakona o obavljanju studentskih poslova, kojima se širi krug studenata koji mogu raditi preko studentskih ugovora.
Velika Britanija broji zadnje sate u Evropskoj uniji. Noćas u ponoć brexit će, nakon 3 i po godine, biti i proveden. Zastupnici Evropskog parlamenta sinoć su izglasali sporazum o povlačenju između Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Sporazum je izglasan sa 621 glasom za, 49 protiv i 13 suzdržanih. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je, govoreći o budućim odnosima s Ujedinjenom Kraljevinom, da će insistirati na garancijama za poštenu tržišnu utakmicu i da neće dopustiti da evropske firme budu izložene nepoštenoj konkurenciji. – Mi želimo zaključiti sporazum o slobodnoj trgovini s nultom carinskom stopom i bez kvota. Ali preduslov za to je da firme iz EU-a i Velike Britanije imaju iste uslove. Mi sigurno nećemo dopustiti nepoštenu konkurenciju za naše firme -rekla je predsednica Komisije. – Želim da ostanemo dobri prijatelji i dobri partneri. Uvek ćemo vas voleti i nikada nećete biti daleko od nas. Živela Evropa – zaključila je Ursula von der Leyen. Jedan od arhitekata brexita Najdžel Faradž u svom je govoru oponirao predsednici Komisije u pogledu jednakih uslova za britanske i evropske firme. – To je to. Kraj puta, Završava jedan eksperiment. Premijer Boris Johnson je rekao da neće biti ravnopravnih uslova za sve i na tome mu čestitam. Sad kada odemo, nikada se više nećemo vratiti – rekao je Faradž, dodavši da je ovo vrhunac njegovih političkih ambicija. – Ja sam otvoreni protivnik celog projekta Evropske unije. Mi volimo Evropu, a mrzimo Evropsku uniju. Nadam se da s ovim počinje kraj ovog nedemokratskog projekta. Vi možda prezirete populizam, ali moram vam reći – populizam postaje jako popularan – rekao je Faradž, čiji je govor popraćen aplauzom i mahanjem britanskim zastavicama zastupnika iz njegove stranke, koji su svi nakon njegova govora napustili dvoranu. Neki su zastupnici upozorili da se EU mora promeniti kako se ne bi dogodilo da je još neka zemlja napusti i da brexit treba biti poziv na buđenje.
Brexit ne donosi nikakve promene za turistička putovanja iz Hrvatske prema Velikoj Britaniji ove godine, kao ni za ona iz te zemlje prema Hrvatskoj, te svi koji su već rezervisali ili tek planiraju putovati to i dalje mogu samo s ličnom kartom, a kako će biti od 2021 godine zavisiće o sporazumima s EU, ističe više sagovornika iz sektora turizma za Hinu, naglašavajući i da očekuju da se svi sklopljeni ugovori za turistička putovanja između poslovnih partnera, touroperatora, agencija, hotelijera, avioprevoznika i drugih iz obe zemlje realizuju bez problema ove godine. I za individualna putovanja, koje si turisti sami organizuju, očekuju da prođu bez problema, odnosno kao do sada.
Članstvo u EU strateško je opredeljenje Vlade Srbije, poručio je sinoć srpski šef diplomatije Ivica Dačić, uveren da će skup u Solunu u februaru biti prilika za konstruktivnu raspravu o evroperspektivi država regiona, a majski samit u Zagrebu “odlična prilika da se agenda još više konkretizuje”. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je nadu da će hrvatsko predsedanje Savetom Evrope “biti uspešno u svakom smislu” te da će “Srbija ostvariti nove korake u procesu pristupanja EU”. “Zagreb je bio domaćin i konferencije Evropske unije sa zapadnim Balkanom sada već davne 2000. godine i verujemo da će samit EU – zapadni Balkan, zakazan za maj ove godine, pružiti dodatni poticaj politici proširenja”, naglasio je Dačić. On je rekao da Srbija očekuje “snažnu podršku svih članica EU-a, imajući u vidu preuzete obaveze iz Solunske agende 2003. godine”.
Svetom liturgijom u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Osijeku proslavljen je praznik prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save. Nakon liturgije učenici iz Osijeka, Divoša, Antunovca, Višnjevca, Josipovca i drugih mesta koji pohađaju pravoslavnu veronauku pri hramu Uspenja Presvete Bogorodice priredili su kratak kulturno-umetnički program. Liturgiji kojom je načalstvovao paroh osječki protejerej Aleksandar Đuranović prisustvovao je veći broj vernika, kako iz Osijeka, tako i iz okolnih mesta. ZVO je za učesnike programa, kao i ostalu decu koja su prisustvovala liturgiji, pripremio 50 prigodnih paketa koje je u ime ZVO-a podelio predsednik Odbora za ljudska prava ZVO-a Jovan Vlaović.