U organizaciji Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije i Zajedničkog veća opština danas je u u Sabornoj crkvi svetog oca Nikolaja u Vukovaru održan parastos za ubijene i nestale tokom i nakon vojno-policijske akcije Oluja, 1995. godine.Nakon parastosa, u prostorijama Srpskog dom pročitana je izjava sećanja Srpskog narodnog veća . Izjavu je pročitala Vesna Vujić, potpredsednica Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije. U izjavi se, između ostalog podseća na veliko istorijsko stradanje i egzodus Srba. Sećamo se svih pripadnika srpskog, hrvatskog i drugih naroda, koji su privremeno ili trajno ostali vez zavičaja, svojih bližnjih i svoje imovine u ratnim godinama, koje su prethodile letu 1995. godine, navedeno je, između ostalog, u Izjavi. Trebamo da se setimo da je teret obnove kulture mira i pomirenja u Hrvatskoj i dalje u najvećoj meri na manjinama, naročito na srpskoj. Postupci netolerancije, diskriminacije, nepriznavanja zagarantovanih prava ili njihovo osporavanje (na političku participaciju) te širenje antisrpskih osećaja i govora mržnje još uvek su prisutni, a samo je njihov intenzitet promenjiv. Kao što smo više puta isticali u svojim izjavama, tome značajno doprinose državne politike sećanja i njihove komemorativne prakse. Zbog njih, oni koji su manjina neretko žive u strahu od komemorisanja vlastita stradanja, rečeno je u izjavi, koju je potpisao predsednik SNV-a, Milorad Pupovac. U ime organizatora, predsednik županijskog Veća srpske nacionalne manjine, Svetislav Mikerević podsetio je da se centralni skup ove godine održava u ličkom selu Doljani kod Otočca, te da su sva županijska Veća srpske manjine u Hrvatskoj u isto vreme pročitala Izjavu sećanja SNV-a.ZVO svake godine pruža podršku Veću srpske nacionalne manjine i SNV-u u organizovanju sećanja na postradale za vreme operacije Oluja, rekao je predsednik Veća, Dejan Drakulić. Zaključeno je da će Srbi u Hrvatskoj otpor diskriminaciji i nepravdi i dalje da pokazuju otpornošću na mržnju i vaspitanjem budućih generacija u poštovanju i solidarnosti.
Upravno odelenje za turizam i kulturu Vukovarsko-sremske županije objavilo je Javni poziv predstavnicima jedinica lokalne samouprave te predstavnicima kulturno-umetničkih društava za sufinansiranje organizovanja dečje škole folklora i tambure s ciljem očuvanja tradicionalne kulture na području županije.Ukupna vrednost poziva iznosi 15.168 evra, a isti je otvoren do 25. avgusta ove godine, odnosno do potrošnje finansijskih sredstava. Cilj poziva je podizanje svesti među mlađim populacijama o važnosti očuvanja tradicionalne kulture, a sa kojom su naša županija i njeni stanovnici ponosni. Krajnji korisnici ove pomoći su školska i predškolska deca Vukovarsko-sremske županije a podnosioci prijave imaju mogućnost, ukoliko to žele, da se prijave na oba ponuđena programa folklor i/ili tambura. Iznos za svaki program pojedinačno odnosi se na pomoć od 650 evra, a jedan podnosilac prijave može da ostvari maksimalan iznos finansijske podrške od 1.300 evra ukoliko prijavi oba programa, pojasnio je Marko Vukolić referent za kulturu u Upravnom odelenju za turizam i kulturu naglašavajući da je vreme provođenja programa škole folklora i tambure period između 4. septembra i 24. decembra 2023. godine. Pravo na dodeljivanje pomoći ostvaruju oni koji imaju prebivalište, odnosno sedište, na području županije, nemaju porezni dug i dug prema Vukovarsko-sremskoj županiji i protiv njega se ne vodi krivični postupak.
Viceguvernerka HNB-a Sandra Švaljek u komentaru za N1 navela je razloge rasta kamatnih stopa na kredite, kao i one na štednju. Švaljek je rekla da je razlog rasta kamatnih stopa posledica povećane inflacije. “Inflacija je porasla što je prouzrokovalo reakciju centralnih banka. Zato su u evro-sitemu kamate porasle za 4 odsto, a to je vrlo veliki porast i to se preliva na kamatne stope i na kredite”, objasnila je Švaljeka. Upravo je to kanal na koji deluje taj instrument politike, a ima za cilj obuzdati potrošnju i investicionu potrošnju da bi se u srednjem roku zaustavila inflacija. To je klasičan odgovor, dodala je. Vidimo da je u Hrvatskoj taj prenos kamatnih stopa ispodprosečan. Više je razloga, banke su imale veliki višak likvidacije, imali smo pad premije rizika, a kod stanovništva postoje zakonska ograničenja na kamate na stambene kredite, objasnila je Švaljek.
U četvrtfinalnoj utakmici KUP- a Fudbalskog centra Vukovar, Vuteks Sloga je nakon izvođenja penala pobedila HNK Vukovar 91. Rezultat utakmice, u regularnom delu bio je 2:2 nakon čega su igrači Vuteks Sloge bili spretniji u izvođenju jedanaesterca i na kraju slavili rezultatom 10:9. Uspeh Vuteks Sloge utoliko je značajniji s obzirom na činjenicu da se takmiče u 3. Hrvatskoj ligi- istok dok je favorizovani HNK Vukovar 1991 deo SuperSport Prve fudbalske lige, odnosno dva ranga više. Trener Vuteks Sloge Dragan Žarković, koji je nedavno preuzeo ovaj vukovarski klub, nakon dugogodišnje igračke i trenerske karijere u Novom Sadu, Beogradu i Bačkoj Palanciizrazio je zadovoljstvo pobedom, naglasivši da su za istu, prvenstveno, zaslužni igrači. Uz Vuteks Slogu, prolazak u polufinale osigurali su Mitnica i Borovo, dok će četvrti polufinalista biti poznat sredinom meseca, odnosno nakon utakmice između Rusina iz Mikluševaca i Fruškogorca iz Iloka.Trener Vuteks Sloge kao prioritet najavio je pripreme za nastavak prvenstva, koje počinje za dvadesetak dana i na koje Vuteks Sloga već sutra odlazi na Zlatibor.