Na Trgu bana Jelačića u Zagrebu danas će, u organizaciji Centra za žene žrtve rata – ROSA Zagreb, Centra za građansku hrabrost i Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba, Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije – UDIK iz Sarajeva i Ženske mreže Hrvatske biti održana “polusatna antiratna akcija”, „u znak sećanja na naše sugrađane, državljane ove zemlje ubijene i proterane tokom i nakon vojne operacije Oluja”. Organizatori u saopštenju navode da akcijom izražavaju solidarnost sa svim žrtvama rata i sa svim žrtvama zločina počinjenih u njihovo ime. „Za vreme i nakon operacija Oluja pripadnici Hrvatske vojske i policije te civili počinili su velik broj zločina nad srpskim stanovništvom, a da najveći broj tih zločina nikada nije procesuiran. Prema procenama civilnog društva, tokom i nakon Oluje ubijeno je više od 600 civila i spaljeno više od 22 hiljade kuća. Hrvatsku je tada napustilo oko 150 hiljada građana, čiji je povratak godinama bio sistematski otežavan i onemogućavan”, navodi se u saopštenju za javnost. „Suprotstavljamo se državnom poricanju činjenica te ukazujemo i upozoravamo na to da su tokom i nakon ove operacije ubijeni naši sugrađani srpskog etniciteta, njihova je imovina pokradena i uništavana, članovi njihovih porodica su proterani, a povratak im je de facto onemogućen. Društvo utemeljeno na nepriznavanju svojih grešaka iz prošlosti, nema perspektivu mirne budućnosti. Zahtevamo procesuiranje počinilaca ratnih zločina počinjenih tokom i nakon Oluje. Zločini u Oluji su odgovornost hrvatske države”, navodi se u saopštenju i dodaje da aktuelno političko rukovodstvo u Hrvatskoj ne pokazuje iskrenost, poniznost i poštovanje prema žrtvama ovih zločina, prema ljudima koji su ubijeni. „Za nas kao predstavnike civilnog društva, suočavanje s Olujom treba biti put pomirenja, a ne put razdora. To ne treba biti put slavlja, nego put razumevanja. Sve dok se ne suočimo s ratnim zločinima u Oluji, nemamo pravo upirati prstom u druge”, navodi se još u saopštenju za javnost.
Srpsko narodno veće danas će u Deringaju kod Gračaca održati komemoraciju za žrtve vojno-policijske akcije Oluja. Na komemoraciji će se pročitati „Izjava sećanja SNV-a” u kojoj će pozvati i Zagreb i Beograd “da se posvete rešavanju pitanja nestalih”, te da to prihvate kao zajedničku obavezu, jer se, ističu, “jedino tako mogu smanjiti ratne traume”. Komemoracija će se održati u Deringaju, gde se, kako navode iz SNV-a, žele prisetiti meštana ovog i drugih sela gračačke okoline koji su izgubili živote u talasu nasilja leta i jeseni 1995. godine. Iz SNV-a navode da je 27. godišnjica „Oluje“ prilika “da se prisetimo ratnih strahota, ratnih proganjanja, ratnog razaranja i ratnog stradanja svakog našeg sugrađanina u ratnim godinama od 1991. do 1995., kao i da se s javnošću podeli sećanje na stradanje Srba za vreme „Oluje“, njihov historijski egzodus, masovno uništavanje imovine i ubijanje mnogih koji su ostali u svojim kućama”.
Nakon završetka svečane komemoracije romskim žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu u Uštici, saborski zastupnik Veljko Kajtazi novinarima je izjavio da je to prvi puta da Romi počinju javno govoriti o stradanjima svojih sunarodnjaka. “Ostvarili smo naš cilj da ovde dovedemo što veći broj mladih Roma, da bi ih upoznali s prošlošću”, rekao je Kajtazi i dodao da sada na svečanost dolaze i visoki državni funkcioneri. Bivši hrvatski predsjednik Stjepan Mesić rekao je da su zločini nad Romima u vreme NDH počinjeni i u njegovom mestu, Orahovici. „Romi su tamo bili vredni građani, majstori i radnici, a jednog dana samo su nestali, romska i jevrejska deca nisu došla u školu, jer su jednu noć svi odvedeni. Mislim da romskoj manjini treba pomoći i pružiti im šansu da iskažu sve svoje sposobnosti” zaključio je Mesić. Zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević rekao je da se gradska vlast zauzima za veća prava svih nacionalnih manjina u Zagrebu, pa tako i Roma. “To smo na simboličan način i danas pokazali. Nastavljamo sa svim dobrim projektima i svi građani Zagreba moraju se osećati kao ravnopravni građani. Osim toga, mi imamo najveće stipendije za učenike i studente iz romske zajednice”, rekao je Tomašević, koji je napomenuo da komemoracija nije prilika za političke izjave.
Od 1. aprila i pokretanja “Vaučera za obrazovanje” Područna kancelarija Hrvatskog zavoda za zapošljavanje u Vukovaru zaprimila je 42 zahteva, rekla je voditeljka vukovarske Kancelarije Jasna Kolar. „Od toga je 37 zahteva odobreno, četiri korisnika su odustala, a jedan zahtev nije odobren zbog neispunjavanja uslova. Trenutno je 60 odsto korisnika zaposleno, dok je 40 odsto nezaposlenih osoba. Najveći broj zahteva odnosi se na obrazovanje za računovođu, za Internet, marketing i brendiranje i za Front-end developera. Žene su podnele 74 odsto zahteva, a 26 odsto su muškarci”, rekla je Kolar i naglasila da je prosečna dob korisnika vaučera u Vukovaru 35 godina.
Evropa u prenos struje ulaže 240 milijardi evra, piše današnji Jutarnji list, navodeći da će se graditi nova mreža prema Srbiji i BiH, a hrvatski aduti su interkonekcije Ernestinovo – Sombor i Lika – Banja Luka. U nastavku priprema za potpuno odbacivanje ruskog gasa iz sopstvenih potreba za energijom, Evropska unija uz pomoć zemalja koje sada nisu njene članice do 2040. planira da poveća kapacitete svoje prenosne mreže električne energije kroz 141 investiciju ukupne procenjene vrednosti od 240 milijardi evra. Kako se navodi u planu Evropskog udruženja operatera prenosne mreže, čiji je član i Hrvatski operater prenosnog sistema, odnosno HOPS, kapacitet dalekovoda, kablova i ostale opreme za prenos struje širom Evrope povećao bi se za 142 gigavata električne energije te 43 hiljade novih kilometara mreže uz 1,6 miliona novih radnih mesta. Ideja evropskih operatera je da se rastući izvori proizvodnje struje iz sunca i vetra ubrzano priključuju na mrežu te se tako zameni gas kao pogonsko gorivo u proizvodnji struje, ali i kao izvor grejanja, a ovo će biti deo i velikog Evropskog zelenog plana s ciljem da se jačanjem mreže emisija ugljen dioksida već do 2030. smanjuje za 14 tona godišnje. Od 141 investicije iz pomenutog plana, nosilac dve je HOPS, u saradnji s operaterima iz drugih zemalja. Reč je o građenju nove interkonekcije snage 400 kilovata Ernestinovo – Sombor i jačanju mreže Rijeka – Split s odvojkom za BiH, odnosno novom interkonekcijom snage 400 kilovata Lika – Banja Luka.