Nakon katastrofalnog olujnog nevremena koje je nedavno pogodilo Slavoniju, posebno opštinu Bošnjake, ponovo je aktuelizovano pitanje efikasnosti protivgradnih raketnih sistema. Dok jedan deo javnosti veruje u njihovu sposobnost zaštite, stručnjaci su jedinstveni u stavu da takve metode nisu naučno dokazane kao efikasne. Branko Grisogono, klimatolog i profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, rekao je da rakete mogu da funkcionišu u laboratorijskim uslovima, ali su metode iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka zastarele. Uprkos tvrdnjama susednih zemalja poput Srbije i BiH o delotvornosti protivgradnih raketa, Grisogono je naglasio da nema potvrđenih dokaza za takve tvrdnje. Rakete deluju samo na jedan deo razvoja oblaka, tzv. mikrofiziku, ali ne utiču na turbulenciju, jake vertikalne mlazove, propadanje, srednje vetrove ili rotaciju vetra u superćelijama, pojasnio je Grisogono. Naučno je dokazano da rakete nemaju znatniji uticaj na te fenomene, zbog čega zapadne zemlje, uključujući Evropsku uniju, više ne koriste takvu vrstu raketa.
Premijer Andrej Plenković je nakon poslednjeg olujnog nevremena u Slavoniji najavio pomoć Vlade nakon što lokalne vlasti procene štetu i poručio da su ove godine prouzrokovane velike štete ali ne u onoj meri koje su bile za vreme oluje sredinom jula prošle godine. Kao što smo pomogli prošle, pomoći ćemo i ove godine, naglasio je premijer, ističući da je u Bošnjacima od 1000 krovova 900 oštećeno. Premijer je rekao da je kontaktu s načelnikom opštine Bošnjaci Andrijom Juzbašićem, rukovodstvom Vukovarsko-sremske županije i grada Vinkovaca te da dobijaju informacije iz drugih delova Slavonije i Hrvatske. Podsetio je i da su štete bile i u Zagrebačkoj, Požeškoj-slavonskoj, Brodsko-posavskoj, čak nešto i u Osječko-baranjskoj i Dubrovačko-neretvanskoj županiji.
Predsednik Vlade Andrej Plenković pozvao je juče na umerenost u određivanju cena usluga, zbog mogućnosti da iste ožive inflaciju kao što je bio slučaj u avgustu prošle godine, ocenivši nastavak pada inflacije u junu kao dokaz uspešnosti vladinih mera za koje smatra da su preokrenule inflacijski trend. Podsetio je da su cene dobara i usluga za ličnu potrošnju merene indeksom potrošačkih cena, prema prvoj proceni u junu ove, u odnosu na na jun prošle godine u proseku više za 2,4 posto, dok su u odnosu na maj ostale na istom nivou i poručio da je to najniža godišnja stopa inflacije od juna 2021. godine. “Smatram da smo našom politikom ograničavanja cena energenata i potrošačke korpe za 30 proizvoda uspeli da okrenti trendove, izjavio je Plenković nakon obeležavanja Dana Hrvatske obrtničke komore. Istakao je da Vlada namerava da nastavi sa trendom smanjivanja stope inflacije, navodeći podatak da je privredni rast, jedan od najvećih unutar Evropske unije, posebno u prvom kvartalu. Upozorio je na visoke cene u toku turističke sezone te apelovao na sve, koji pružaju usluge, da vode računa o cenama i budu realni i racionalni jer je vidljivo da su cene usluga za pet posto više.
Predstavom Laži me sinoć je obeležen početak programa Leto u Srpskom domu, koji organizuje istoimena ustanova u kulturi. Reč je o predstavi poznatih beogradskih glumaca Aleksandra Dunjića i Sandre Bugarski, u režiji Dragoslava Dabića i po tekstu Saše Simonovića. Predstava je, prema rečima glavnog proganoste Dunjića, premijerno izvedena 2015. godine, a radi se o komediji sa elementima groteske u kojoj glavni likovi, sredovečni bračni par, Lepomir i Ružica zahvaljujući velikoj ljubavi žene prevazilaze bračnu krizu. Direktor Srpskog doma Nebojša Vidović poručio je da je ovom predstavom zvanično počeo spomenuti kulturni program u Srpskom domu, govoreći o repertoaru ovogodišnje letnje sezone. Vidović je rekao da će leto biti ispunjeno različitim programima, ali da je s obzirom na učestale aktivnosti ovog meseca, isti će biti održani nakon određene vremenske pauze.
„I u bašti i u maštiˮ naziv je programa održanog u organizaciji Udrženja Đorđe Ocić u Dalju, koji je bio namenjen deci a osmislio ga je književnik po kome je udruženje i dobilo ime. Predsednica udruženja Dejana Ocić, rekla je da se pri osmišljavanju programa nastoji da bude onih na kojima prisustvuju i mlađe generacije. S obtirom da je Đorđe Ocić pisao i literaturu za decu, želja je bila da pokrenemo specifičnu manifestaciju upravo njima namenjenu. Program je obuhvatao projekciju filma „Agi i Emaˮ, koji je, po romanu Igora Kolarova, režirao Milutin Petrović. Uz to, najmlađi su imali priliku da vide i izložbu goblena „Viler u Erdabovuˮ. Jadranka Ćurčić, aktivna folklorašica, imala je ulogu predavača, kojom je deci objasnila nekadašnju svrhu ambara te otkrivala na koji način i za koju svrhu su se koristili starinski domaćinski predmeti iz etno zbirke,a čije je formiranje još jedna trajna aktivnost ovog udruženja.