U Hrvatskoj je potvrđeno 48 novih slučajeva zaraze koronavirusom, trenutno ih je ukupno 1011, a sedmero obolelih je preminulo, izvestio je juče Nacionalni štab civilne zaštite. “U proteklom 24-časovnom periodu imamo povećanje broja novozaraženih za 48. To znači da je ukupno pozitivnih 1011 osoba”, rekao je ministar zdravstva Vili Beroš na konferenciji za novinare. Ukupno je testirano 8352 uzoraka, od čega juče 672 nova uzorka. Preminulih ima sedam jer je u KB-u Dubrava preminuo muškarac koji je 1930. godište te je bolovao od više hroničnih bolesti, dodao je Beroš. Na respiratoru je 35 bolesnika. Oporavljenih je 88, odnosno za 15 više u odnosu na dan pre, naveo je Beroš.
Bez preke potrebe niko ne bi trebao putovati, a to se odnosi i na putovanja unutar zemlje, poručio je juče ministar unutrašnjih poslova i voditelj Nacionalnog štaba civilne zaštite Davor Božinović. ”Poruka epidemiologa, ali i Štaba civilne zaštite su jasne. Bez preke potrebe niko ne treba putovati, a to se odnosi i na putovanja unutar zemlje. Ministarstvo uprave je stavilo u funkciju izdavanje e-propusnica koje omogućavaju međugradsku komunikaciju, a do juče u podne izdano je njih 12 736”, naveo je. Božinović je precizirao da je od poslodavaca izdano 8740 e-propusnica, od štaba civilne zaštite 3578, od lekara primarne zdravstvene zaštite 215, a od tela državne uprave 193 e-propusnica. ”Zbog velikog broja zahteva za e-propusnicama došlo je do teškoća koje merodavni rešavaju u hodu i veruju da će sistem raditi bez pritiska. Važno je shvatiti da su e-propusnice namenjene za aktivnosti koje su preko potrebne i neodložive situacije i poslove i ne treba ih zloupotrebljavati”, rekao je Božinović. Dodao je da zbog eventualnih teškoća pri izdavanju e-propusnica nema prostora za nikakvu zabrinutost jer svi koji nemaju pristup navedenim uslugama i dalje mogu podneti zahtev putem mail adrese štaba ili lekara primarne zdravstvene zaštite.
Ministar rada Josip Aladrović izjavio je juče kako je Vladinu meru za očuvanje radnih mesta za mart zatražilo 69 hiljada poslodavaca za 410 hiljada radnika, a prve nadoknade biće isplaćene do Uskrsa. Reč je o meri u kojoj država umesto poslodavca isplaćuje platu radnicima, a ta je nadoknada za mart iznosila 3250 kuna, no Vlada ju je juče digla na 4000 kuna. “U ovom trenutku govorimo o 410 hiljada radnika koji su se prijavili kroz 69 hiljada poslodavaca. Govorimo o meri za mart. To je unutar naših projekcija, koje su govorile o brojci između 400 i 500 hiljada radnika. Očekujemo da ćemo se tu negde i zadržati za mesec mart”, rekao je Aladrović za Dnevnik Nove TV.
Hrvatski sabor danas će raspravljati o prvoj grupi zakona iz Vladinog paketa za pomoć privredi u krizi uzrokovanoj epidemijom koronavirusa, odnosno zakonskim rešenjima koja se odnose na finansije i na turistički sektor. Paket zakonskih izmena i dopuna zastupnicima će predstaviti premijer Andrej Plenković te ministri finansija Zdravko Marić i turizma Gari Capelli. Drugu grupu zakona za pomoć privredi, vezanu za ministarstva unutrašnjih poslova i poljoprivrede, Sabor će raspraviti u ponedeljak, dok će o celom paketu glasati u utorak, najavio je predsednik Sabora Gordan Jandroković. Kroz aprilski paket mera Vlada predlaže povećati podrške preduzetnicima u teškoćama za očuvanje radnih mesta, odnosno isplate plata radnicima s ‘minimalca’ od 3250 kuna povećati na 4000 kuna neto, uz to da država preuzme davanja tih 4000 kuna.
S ciljem pomoći poljoprivredi, ribarstvu i šumarstvu zbog okolonosti uzrokovanih pandemijom koronavirusa, na jučerašnjoj sednici Vlade Republike Hrvatske predložen je predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivredi, donešene su odluke o javnoj nabavi poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda javnih naručioca i privremenoj vanrednoj meri pomoći malim mlekarama te Program podrške primarnim poljoprivrednim proizvođačima u sektoru biljne proizvodnje i sektoru stočarstva u 2020. godini, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Osnovni cilj intervencija Zakona o poljoprivredi je propisati mogućnost Ministarstva poljoprivrede da u slučajevima više sile i vanrednih okolnosti, može doneti posebnu odluku o odlaganju roka za povrat sredstava u slučaju nemogućnosti naplate duga. Potrebno je osigurati mogućnost korisniku da podnese Agenciji za plaćanja zahtev za plaćanja duga na rate i nakon isteka roka za povrat sredstava, pod uslovom da zadnja rata ima dospeće najkasnije 3 godine od roka za povrat sredstava. Takođe, za vreme trajanja epidemije javni naručioc će poljoprivredne i prehrambene proizvode naručivati od privrednih subjekata, bez obzira na vrstu postupka javne nabave. U svrhu plasmana istih, Ministarstvo poljoprivrede će izraditi nacionalnu online platformu – digitalnu pijacu – na kojoj će se proizvođači poljoprivredno prehrambenih proizvoda izlistavati te na taj način olakšati javnim naručiocima pronalaženje dobavljača i omogućiti kupoprodaju domaćih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Zbog nastupanja značajnih problema i u sektoru transporta roba, od posebnog značaja su lokalni proizvođači poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji mogu brzo isporučivati potrebne količine hrane i snabdevati lokalno stanovništvo. U Hrvatskoj trenutno posluje 28 malih mlekara koje mleko i mlečne proizvode isporučuju u kratkim lancima snabdevanja na lokalnom tržištu. Provođenjem privremene vanredne mere pomoći malim mlekarama, vredne 2,5 miliona kuna, osiguraće se otkup njihovih tržnih viškova. Osim toga, usvojenim Programom podrške primarnim poljoprivrednim proizvođačima u sektoru biljne proizvodnje i sektoru stočarstva u 2020. godini, vrednim 53 miliona kuna, cilj je održati zaposlenost te postojeći nivo proizvodnje na malim poljoprivrednim gazdinstvima u sektoru voća i povrća, cveća, sektoru semena, kao i proizvodnje biljnog repro materijala te u stočarskim podsektorima, a zbog osiguravanja kontinuisanog snabdevanja stanovništva hranom i podrške primarnim proizvođačima zbog usporavanja privrednih aktivnosti uzrokovanih pandemijom koronavirusa. „Svesni smo problema i radimo na pronalaženju rešenja i implementaciji mera u saradnji sa svim učesnicima u poljoprivredi. Očuvanje likvidnosti, radnih mesta i sigurnosti prehrambenog lanca i lanaca snabdevanja naši su prioriteti“, ističe ministarka poljoprivrede Marija Vučković.
Na širem vukovarskom području podeljeni su ovih dana humanitarni paketi koje je Zajedničko veće opština u saradnji sa Srpskim narodnim većem obezbedilo za najugroženije kategorije stanovništva na teritoriji Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije. Polovina od 150 pripremljenih paketa poslana je u Beli Manastir gde ih je preuzelo Veće srpske nacionalne manjine Osječko-baranjske županije dok su volonteri ZVO-a podelili drugu polovinu na teritoriji grada Vukovara i bliže okoline.
Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije donelo je Odluku o finansiranju projektnog predloga Rekonstrukcija zidina, zgrade Žitnice, Podrumareve kuće i franjevačkog manastira u Iloku. Projekat ukupne vrednosti preko 67 miliona kuna finansiraće se u iznosu 50 miliona kuna bespovratnih sredstava iz Operativnog programa Konkurentnost i kohezija u finansijskom periodu 2014.-2020., a razliku sufinansiraju Grad Ilok i partneri, Iločki podrumi, franjevački manastir iz Iloka i Turistička zajednica Vukovarsko-sremske županije koja je zadužena za promociju turističke destinacije i vidljivosti projekta. Razvojna agencija Vukovarsko-sremske županije imala je glavnu ulogu u pripremi projektnog predloga, a učestvovaće i u radu projektnog tima te praćenju projekta tokom provođenja. Potpisivanjem ugovora počeće provođenje projekta koja će trajati 36 meseci tokom kojih će biti rekonstruisane gradske zidine, objekti Podrumareva kuća i zgrada Žitnice u vlasništvu Iločkih podruma, tri krila franjevačkog manastira u Iloku na kojima je rekonstrukcija već u toku te će biti promovisan grad Ilok kao turistička destinacija.