Predsednik Republike Zoran Milanović najavio je za danas u podne vanrednu konferenciju za medije u Kancelariji predsednika Republike. Vladin predlog da se za glavnog državnog tužioca izabere Ivan Turudić u delu opozicije izazvao je oštre kritike a protivi mu se i predsednik Milanović, koji poručuje da Turudić zbog ozbiljnih bezbednosnih prepreka ne može da bude imenovan na tu dužnost. Premijer Andrej Plenković tvrdi međutim, kako nema reči o nekakvim novim saznanjima i najavio da će saborska većina da potvrditi Turudićevo imenovanje. Referišući se na Plenkovićevu izjavu, Milanović je poručio da se premijer mora bolje informisati o ovom slučaju i da će na to da pričeka još koji dan, izrazivši nadu da je ovo sve skupa jedna zabuna.
Hrvatski građani u bankama sve više drže novac oročen u štednji. Na kraju 2023. godine oročeni domaći depoziti stanovništva iznosili su 10,1 milijardi evra, što je na godišnjem nivou porast za 9,3 odsto, saopštila je Hrvatska narodna banka (HNB), uz podatak da su u proteklih godinu dana ukupni domaći depoziti stanovništva rasli sporije, po stopi od 1,4 odsto. Na kraju prošlogodišnjeg decembra ukupni depoziti stanovništva iznosili su 37,8 milijardi evra, što je u odnosu na kraj 2022. godine porast za 1,4 odsto. Krajem prošle godine prekonoćni depoziti stanovništva iznosili su 27,6 milijardi evra, što je na godišnjem nivou smanjenje za 1,2 odsto, ali su istovremeno oročeni depoziti porasli za 9,3 odsto, pdnosno na 10,1 milijardu evra, pokazali su podaci centralne banke. Uz podatke o depozitima stanovništva, u najnovijem statističkom saopštenju HNB-e o depozitima i kreditima kreditnih institucija se navodi da su na kraju prošle godine depoziti nefinansijskih društava iznosili 16,9 milijardi evra, a opšte države 5,4 milijardi evra.
Iz sindikata Preporod i Nezavisnog sindikata visokog obrazovanja i nauke, zbog velikog nezadovoljstva pravilnikom koeficijenata najavljen je protest 9. februara u Zagrebu na Markovom trgu, kada će, osim rasta koeficijenata, da traže i bolje uređenje odnosa među radnim mestima u sistemu. Matija Kroflin, glavni sekretar Nezavisnog sindikata nauke i visokog obrazovanja je na konferenciji za novinare istakao da to rade zbog obaveze prema članovima i stotinama e-mailova koji im ovih dana dolaze i u kojima ih članovi upozoravaju na nelogičnosti, nove nepravde i greške koje se stvaraju u sistemu novim koeficijentima. U lošoj su poziciji predavači, raspon unutar sistema je smanjen i to su ozbiljni problemi koji pokazuju da osoba koja je radila na pravilniku ne razume taj isti sistem i stvara mu štetu, rekao je Kroflin. Što se tiče stavova Sindikata hrvatskih učitelja Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama koji nisu u jednakoj meri nezadovoljni pravilnikom, već traže prelazak nastavnika u viši platni razred, čelnici Preporoda i pomenutog sindikata smatraju da oni hoće iste stvari, ali to žele da ostvare na drugačiji način.
Inicijativa strukovnih udruženja i sindikata razgovarala je juče s visokim predstavnicima Ministarstva nauke i obrazovanja o važnim temama u sistemu ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Hrvatskoj. Predsednica udruženja Sidro Katarina Turković-Vulin rekla je da vaspitači i radnici u vrtićima nisu zadovoljni uslovima rada, kao i provođenjem najvažnijih akata koji uređuju rano predškolsko vaspitanje i obrazovanje, ističući kao najvažniji problem to što se ove ustanove finansiraju i njima upravljaju jedinice lokalne samouprave, smatrajući to velikim nedostatkom za vaspitače. Predsednica Sindikata obrazovanja, medija i kulture Božica Žilić smatra da je najveći problem delatnosti to što je Zakonom o predškolskom vaspitanju omogućeno zapošljavanje nestručnog kadra te da je dugogodišnje sistemsko nerešavanje problema dovelo do urušavanja digniteta struke, dodajući da je jedno od rešenja saradnja s učiteljskim fakultetima i osnivačima. Iako Ministarstvo nije nadležno za finansiranje plata vaspitača, predstavnici su naglasili da su dobili podršku i da se treba raditi na podizanju njihovih materijalnih prava.
U Osijeku je nastavljeno suđenje Vojislavu Mediću, nekadašnjem sudiji Vojnog suda u Beogradu, kojeg Hrvatska tereti da je u prve dve godine rata učestvovao u zlostavljanju ratnih zarobljenika u logorima kod Sremske Mitrovice i u Nišu gde su, kako se navodi, odvođeni hrvatski vojnici. Odbrana Vojislava Medića na ročištu je iznela materijalne dokaze koji, pobijaju zapisnik sa uviđaja o smrti jednog hrvatskog vojnika, u kom se navodi da je optuženi Medić u vreme ubistva bio u Vukovaru. Optužba je pokušala da ospori dokaze, ali bezuspešno jer je veće prihvatilo dokaze odbrane. Prema rečima Tomislava Filakovića, advokata odbrane Vojislava Medića, od početka je tražena provera dokaza odbrane. “To su verodostojni dokazi iz Republike Srbije, Ministarstva odbrane i drugih ministarstava. Prema tome, u svako doba moguće ih je proveriti”, istakao je Filaković.
Hrvatskom pčelarstvu osim nesavesnog korištenja preparata za zaštitu biljaka, preti i uvoz nekvalitetnog meda iz Kine a u poslednje vreme i iz Ukrajine. Predsednik Pčelarskog udruženja Lipa Ivan Marčec je istakao da se uvozni med ne može uporediti sa domaćim i upozorio da se isti često meša sa šećerom i drugim supstancama. Dodao je i da veliki otkupljivači često otkupljuju domaći med od hrvatskih pčelara te ga mešaju s uvoznim. Cena mu je 1.70 evra po kilogramu a takva mešavina ima umanjenu hranjivu i lekovitu vrednost, upozorio je Marčec. Predsednik Hrvatskog pčelarskog saveza Dražen Kocet je rekao da je 2022. godine uvezeno tri hiljade tona meda, najviše iz Španije, Nemačke, Poljske i Kine, naglašavajući da je od toga većina kineski med lošeg kvaliteta koji se analizom teško može da utvrdi.