Vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić poslednjeg dana stare godine je obišao hitne službe u Vukovaru i Vinkovcima. U Vukovaru je posetio radnike Javne vatrogasne jedinice Vukovar, Službe Civilne zaštite Vukovar te Nacionalne memorijalne bolnice Vukovar, a u Vinkovcima Javne vatrogasne jedinice Vinkovci, županijskog Zavoda za hitnu medicinu, Operativno komunikacijskog centra PU vukovarsko-sremske te Opšte županijske bolnice Vinkovci, zahvalivši im na aktivnostima u 2021. i poželevši svima srećnu novu 2022. godinu. „Mislim da mi možemo biti itekako zadovoljni i prezadovoljni našim službama. Ni u tim najtežim trenucima i vremenima nikada nismo ostajali bez njihove usluge do toga da su u bilo kojoj situaciji, od elementarnih nepogoda do pandemije, službe unutar županije dale jedan ogroman doprinos. Da bi to tako bilo ljudi moraju biti spremni, a tehnika i oprema na vrhunskom nivou. Ljudi su izuzetno spremni, a sve ostalo, što još nije, doteraćemo na vrhunski nivo”, naglasio je župan Dekanić.
U Nacionalnoj memorijalnoj bolnici Vukovar u novogodišnjoj noći u 1 čas i 15 minuta iza ponoći rođena je prva Vukovarčanka u 2022. godini, Ana Đurić. Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava roditeljima je poklonio priklada poklon i poklon bon vrednosti 1500 kuna, koji su predani majci Sandri. „Srećnim roditeljima upućujem najiskrenije čestitke i želim im puno zdravlja, ljubavi i sreće. Verujem da im je rođenje deteta donelo prekrasan početak 2022. godine“, poručio je gradonačelnik. Prema izveštaju rodilišta, Nacionalna memorijalna bolnica Vukovar u 2021. godini beleži ukupno 414 poroda, od čega ih je 6 blizanačkih, što je sveukupno 420 beba rođenih u protekloj goodini, što je najveći broj u poslednjih 20 godina. U novogodišnjoj noći rođena je i prva beba u vinkovačkoj bolnici. Ivona Cvrljić je malu Luciju rodila u 3 časa i 20 minuta, a župan Damir Dekanić je u ime Vukovarsko-sremske županije darovao obe majke.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je od 129 testiranih potvrđena jedna nova pozitivna osoba na COVID-19 iz Tordinaca, a preminulih nije bilo. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 20 860, od kojih je 20 171 osoba izlečena, a ukupno su preminule 384 osobe. Trenutno je u županiji 39 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U samoizolaciji se nalaze 394 osobe.
Epidemiologinja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Dijana Mayer u emisiji Hrvatskog radija U mreži prvog rekla je da će obavezno vakcinisanje morati biti jedna od opcija u slučaju nezadovoljavajućeg procenta provakcinisanosti, rasta broja novoobolelih i još većeg pritiska na bolnički sistem. “Hoće li biti obavezno vakcinisanje zavisi o broju novoobolelih, o brzini širenja virusa, koliko će taj broj rasti, a i o tome koliko će procenat provakcinisanosti isto tako rasti. Za sada to je slabo, sve vreme smo nekako pokušavali ljude nagovoriti na vakcinisanje odnosno reći im koliko je to važno. Međutim, ako to ne bude zadovoljavajući procenat, ako će broj novoobolelih rasti, ako ćemo imati pritisak na bolnički sistem još veći nego što je sada, bojim se da će obavezno vakcinisanje morati biti jedna od opcija”, rekla je Mayer i dodala da smo imali liberalne mere, a o mogućnosti postroženja rekla je da se za sada o tome samo govori, ali da su sve opcije otvorene. “Vrlo verovatno, ako za nedelju dana taj broj bude opet onako veliki kao što smo imali, moguće je da će se ići u postrožavanje mera”, rekla je Mayer.
Hrvatska je u 2021. godinu ušla u toku drugog talasa epidemije COVIDA-19, s velikim brojevima zaraženih, hospitalizovanih i umrlih, a od ukupno 12 500 umrlih od covida od početka epidemije u protekloj godini život je izgubilo više od 8000 ljudi. Kako je obavestio Hrvatski zavod za javno zdravstvo, 2020. je od posledica covida umrlo 4478 osoba, a u 2021. godini taj je broj gotovo udvostručen, odnosno podaci iz zadnjeg dana stare godine govore o 8407 umrlih. Iako još uvek traje četvrti talas pandemije, zbog pojave nove omikron varijante virusa stručnjaci najavljuju mogućnost još jednog, petog talasa početkom ove godine, piše Glas Slavonije.
Vlada Republike Hrvatske donela je Odluku o dodeljivanju sredstava pomoći za ublažavanje i uklanjanje posledica prirodnih nepogoda nastalih u 2021. godini, a odnosi se na ublažavanje posledica mraza, suše, tuče, ledene kiše, olujnog i orkanskog vetra i zemljotresa i u te su svrhe izdvojeno je preko 14 miliona kuna. Od ukupnih sredstava pomoći, iznos od 357 hiljada raspoređuje se za potvrđene štete na građevinama, dok se ostatak odnosi na potvrđene štete na poljoprivredi. Za Vukovarsko-sremsku županiju predviđen je iznos od 544 hiljade kuna.
Od 1. januara 2022. u Hrvatskoj je zabranjeno stavljanje na tržište laganih plastičnih kesa za nošenje, a Ministarstvo privrede i održivog razvoja pozvalo je građane da u kupovinu idu s platnenom torbom ili korpom. Reč je o zabrani na temelju Zakona o upravljanju otpadom, a odnosi se na kategoriju plastičnih kesa za nošenje s debljine do 50 mikrometara. I dalje je dozvoljena upotreba vrlo laganih plastičnih kesa koje su tanje od 15 mikrometara i koje se koriste isključivo zbog higijenskih razloga ili služe kao primarna ambalaža za rasutu hranu, saopštilo je Ministarstvo privrede i održivog razvoja. Lagane plastične kese, koje su već stavljene na tržište i trgovci ih imaju na zalihama, moći će se koristiti i nakon 1. januara do isteka zaliha. U Ministarstvu kažu da je reč o kategoriji plastičnih kesa koje se u najvećoj meri nalaze na tržištu, a koje se zbog debljine najčešće ne mogu višekratno upotrebljavati, zbog čega u značajnoj meri zagađuju životnu sredinu. Plastične kese koje su deblje od 50 mikrometara i koje se mogu upotrebljavati više puta i dalje se mogu koristiti i prodavati, jer višekratno korištenje doprinosi sprečavanju nastanka otpada. Iz Ministarstva su još pojasnili da će plasiranje na tržište vrlo laganih plastičnih kesa biti dozvoljeno na pijacama, u pekarama, ribarnicama, poslastičarnicama, u prodavnicama mešovite robe, mesarama i na drugim mestima gde se prodaje hrana, isključivo iz razloga da se u njih stavlja rasuta, odnosno industrijski nezapakovana hrana, ili hrana koja je prethodno samo umotana u privremenu ambalažu, poput folija. Vrlo lagane plastične kese neće se moći koristiti na prodajnim mestima u kojima se ne prodaje hrana, poput trgovina s odećom, obućom, kućnim aparatima, apotekama, knjižarama i slično.