U poslednja 24 časa zabeleženo je 1197 novih slučajeva zaraze koronavirusom te je broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj danas ukupno 4647, a umrla je jedna osoba, saopštio je Nacionalni štab civilne zaštite. Na bolničkom lečenju su 243 osobe zaražene koronavirusom, od kojih je pet na respiratoru. Poređenja radi, pre dva dana u Hrvatskoj je zabeleženo 437 novih slučajeva zaraze.
Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever komentarisao je na N1 TV novi priliv novca iz evropskih fondova u Nacionalni plan oporavka i otpornosti (NPOO) i da li će novi novac, najveći iznos koji je dosad stigao u Hrvatsku, da osete i hrvatski radnici. Kad se pripremao NPOO, nismo bili uključeni u fazi priprema. Kasnije smo videli da su se poslodavci uključivali vrlo izdašno, a sindikati su bili uključeni tek kad se sažeta verzija pojavila u javnosti, rekao je Sever i dodao da je vlada sama postavila cilj da do kraja godine izmeni Zakon o radu. Sam NPOO definiše da se Zakon mora promeniti najkasnije do kraja godine, da se može povući i dodatnih 750 miliona”, podsetio je Sever naglasivši da promena Zakona otvara nove mogućnosti. Rekao je da svake godine imamo 94 do 96 odsto zaposlenih na određeno radno vreme, a to je jedan od velikih okidača koji tera ljude u inostranstvo. Naglasio je da je video informaciju da se hrvatski radnici teraju u inostranstvo da bi se u Hrvatsku doveli radnici iz inostranstva. Za minimalnu platu u najvećem delu slučajeva, hrvatski radnici ne mogu da rade. Ti nestalni oblici rada poput buldožera guraju hrvatsku radnu snagu u inostranstvu jer se tu ne može živeti od te nadnice koja vam se nudi, rekao je Sever objašnjavajući da poslodavci nude uslove za koje su sigurni da hrvatski radnici na njih neće pristati.
Žetva je završila na 60 odsto površina pod ječmom dok je u nekim područjima istočne Hrvatske započela i žetva pšenice. U setvi ozimih kultura u jesen imali smo povećanje površina pod ječmom odnosno pšenicom na nivou 160 hiljada hektara, što je 23 hiljade više nego godinu pre. Očekivanja u ovim turbulentnim vremenima koja obeležavaju proleće i leto, te sušni period, imaće uticaj na ukupan prinos pšenice koji će biti manji 10 – 20 odsto. Kod ječma se beležimo prinose od četiri do sedam i po tona. S druge strane, povećanje površina pod ječmom i pšenicom rezultovaće ukupnim prinosom od gotovo milion tona pšenice, rekao je Tugomir Majdak, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, te istakao da su hrvatske potrebe na nivou od 400 do 450 hiljada tona, tako da će biti i količina za izvoz. Tu vidimo priliku i išli smo s interventnom merom, konkursom za skladišne kapacitete, vrednim 250 miliona kuna, što ćemo u narednih godinu do godinu i po dana nastojati da realizujemo kako bi u što većoj meri sirovina ostala na hrvatskoj zemlji i bila prerađena u finalni proizvod”, istakao je Majdak i dodao da je Hrvatska samodovoljna po pitanju žitarica i uljarica, a poremećaje na tržištu izazivaju ratni uslovi u Ukrajini te poremećaji u ceni energenata.
Direktor Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja (NCVVO) Vinko Filipović saopštio je u ponedeljak, nakon završetka letnjeg roka ovogodišnje državne mature, da je provođenje ispita prošlo besprekorno, a učestvovalo je gotovo 29.000 učenika. Matura je počela 31. maja, pisanjem ispita iz maternjeg jezika nacionalnih manjina, a završila 27. juna obaveznim ispitom iz matematike na oba nivoa. Od 29.000 prijavljenih maturanata, gimnazijalaca je bilo približno 12.000. Po svemu onome što smo dobili u ovih mesec dana kao povratnu informaciju, pre svega od školskih ispitnih komisija i ispitnih koordinatora, državna matura je prošla besprekorno. Nije bilo nikakvih problema u dostavljanju ispita, u povratu, kao ni prilikom podele, rekao je Filipović. Još uvek je nepoznato s kojim su uspehom učenici uspeli da reše ispite, s obzirom da će privremeni rezultati biti poznati tek 11. jula.
Rebalansom budžeta na sednici Opštinskog veća, opština Borovo osigurala je sredstva za školsku prehranu dece u školskoj 2022./2023. godini, o čemu je govorio načelnik Zoran Baćanović. Na poslednjoj Koordinaciji župana Damira Dekanića sa gradonačelnicima i načelnicima, župan i pročelnik za društvene delatnosti izložili su plan za finansiranje prehrane u osnovnim školama na području naše županije. Od čelnika jedinica lokalne samouprave zatraženo je da podrže plan finansijskim okvirom. Opština Borovo je rebalansom izdvojila 59 hiljada kuna. Jedan deo školske prehrane plaća Vukovarsko-sremska županija, a drugi resorno Ministarstvo. To znači da će sva naša deca u Osnovnoj školi Borovo imati u potpunosti besplatnu prehranu, rekao je načelnik Baćanović.
Parastos žrtvama rata od 1991. do 1996. godine održan je juče na mesnom groblju u Bršadinu, u organizaciji Hrišćanske zajednice Sveti apostol Jakov. U hramu Svetog arhangela Gavrila održana liturgija, koju je služio bršadinski paroh, protojerej Ljubenko Jović. Ispred spomen obeležja sa uklesanim imenima žrtava, vence su položili predstavnici Veća srpske nacionalne manjine Opštine Trpinja, Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista, predstavnici Zajedničkog veća opština i meštani Bršadina, čiji su najmiliji poginuli u spomenutom periodu.
Međunarodni funkcioneri, koji su angažovani u Bosni i Hercegovini predvođeni visokim predstavnikom Kristijanom Šmidtom pozvali su vlasti grada Mostara da preimenuju pet ulica koje trenutko nose imena ustaških prvaka. Naveli su da bi to bio primer i za druge sredine u BiH. Trebalo bi da je nepojmljivo da ulice Mostara i dalje nose imena ustaša, imena koja drže Mostar prikovanim za bolnu prošlost. Postoji pet takvih ulica. Činjenica da nazivi tih ulica stoje više od 25 godina, od okončanja prethodnog rata, i nakon skoro osamdeset godina od poraza nacizma i fašizma ne služi na čast ovom gradu, naveli su u pismu međunarodni funkcioneri. Krajem rata 1995. tadašnje hrvatske vlasti u Mostaru promenile su nazive 72 ulice i trga, a pet ulica u Mostaru dobilo je imena ustaških političkih i vojnih funkcionera: Mile Budaka, Jure Francetića, Ante Vokića, Mladena Lorkovića, Ive Zelenike Tovarnika, te Đure Spuževića. Međunarodne diplomate angažovani u BiH navode da bi celo Gradsko veće Mostara trebalo predložiti izmene naziva ulica kojim bi se nadišle nacionalne i ideološke podele.