Stopa rizika od siromaštva u 2022. iznosila je 18 odsto što je manje za 1,2 odsto u odnosu na 2021. godinu i najniža je od kada Državni zavod za statistiku (DZS) meri te pokazatelje, a siromaštvom su najviše pogođeni stariji, nezaposleni, samačka domaćinstva te posebno žene. Rezultati su to Ankete o dohotku stanovništva koje je DZS objavio juče. Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko je osoba stvarno siromašno, nego koliko njih ima dohodak ispod praga rizika od siromaštva, pojasnili su iz DZS-a. Prag rizika od siromaštva u 2022. za jednočlano domaćinstvo iznosio je 39.600 kuna na godinu, dok je za domaćinstvo s dve odrasle osobe i dvoje dece, mlađe od 14 godina iznosio 83.160 kuna. Što se tiče regiona, podaci su pokazali znatne razlike. Tako stopa rizika od siromaštva za Panonsku Hrvatsku iznosi 25,9 odsto, za Jadransku 18,2, za Severnu 16 te za Grad Zagreb 9,5 procenta.
U okviru korisničkog sistema e-Građani počela su da stižu obaveštenja o povratu poreza.Pretpostavlja se da bi takvu poruku trebalo da doije čak 670.000 građana. Mlađima od 25 država će vratiti sav naplaćeni novac. Oni od 25-30 dobiće polovinu plaćenog poreza na dohodak i prirez. Ova pravila se ne odnose na studente zaposlene pitem studentskog ugovora. Porezna uprava automatski proverava porez na dohodak za većinu građana pa se zahtevi za povratom, čak ni oni koji na njega imaju pravo, nisu trebali predavati. Ukoliko se utvrdi da je neko platio više poreza nego što je trebao, preplaćeni porez će vratiti. Međutim, ima onih koji su platili manje pa će tako dobiti obaveštenje da moraju da „pokriju” razliku. To su oni koji su koristili porezna rasterećenja iako na njih nisu imali pravo. Obrtnici, samostalne profesije, oni koji vode poslovne knjige ili oni koji su u prošloj godini ostvarili dohodak iz inostranstva, njih gotovo 70.000 morali su da predaju godišnju prijavu. Njima će rešenja početi da stižu tek od juna. Koliko će iznositi povrat, zavisi od visine plate, ali je neki prosek za osobu od 25 do 30 godina 600 evra. Porezna uprava će vratiti ukupno 230 miliona evra, a isplata će početi idućeg meseca.
U Hrvatskoj nedostaje hospicija i palijativnih kreveta pa se bolesnici na samrti često nalaze na odelenjima za akutno zbrinjavanje, gde ne mogu da dobiju primerenu brigu. Novom zdravstvenom reformom se najavljuje povećanje bolničkih kreveta za palijativnu brigu za trećinu. Ministarstvo zdravstva je saopštilo da se u sklopu zdravstvene reforme planira smanjenje akutnih stacionarnih kapaciteta, jačanje dnevnih bolnica te povećanje broja bolničkih kreveta za dugotrajno lečenje i palijativnu brigu za 30 odsto. Prema sadašnjem Nacionalnom planu razvoja palijativne zaštite i javnozdravstvene mreže predviđeno je da u svim županijama, na primarnom zdravstvenom nivou, postoji 50 koordinatora palijativne brige i 50 mobilnih palijativnih timova, koji će dolaziti u domove bolesnika i služiti kao podrška.
U Srbiji živi 39 107 Hrvata, 18.793 manje nego 2011., pokazali su rezultati popisa stanovništva iz 2022., koje je objavio Republički zavod za statistiku, a prenio danas vojvođanski nedeljnik Hrvatska riječ. Broj koji je Zavod objavio objektivna činjenica i uticaće na naš položaj u Srbiji, saopštio je Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV). Najviše Hrvata u Srbiji i dalje živi u Vojvodini, međutim, evidentan je pad broj pripadnika te zajednice. Prema popisu stanovništva iz 2011., u Vojvodini se Hrvatima izjasnilo 47.033, dok ih je prema najnovijem popisu 32.684, odnosno manje za 14.349 stanovnika.
U okviru programa Evropske snage solidarnosti, u vukovarskom PRONI centru za socijalno podučavanje narednih godinu dana će volontirati dve turske državljanke, profesorke prirodnih nauka. U okviru aktivnosti u zajednici, organizovaće su besplatan kurs turskog jezika i kulture za koji su u toku prijave zainteresiranih, a počeće iduće nedelje. Upisati se mogu svi zainteresovani, bez obzira na starost, uz uslov da poznaju osnove engleskog jezika zbog lakše komunikacije s volonterkama. Kurs je zamišljen kao spoj turskog, hrvatskog i engleskog jezika, a prvi probni čas predviđen je 3. maja u prostorijama PRONI Centra u Vukovaru.