U Hrvatskoj je do sada potvrđen mali broj slučajeva omikron varijante koronavirusa, tako da se postojeće epidemiološke mere nastavljaju i nakon Nove godine te će za doček radno vreme biti produženo do dva sata iza ponoći, rečeno je juče nakon sednice Naučnog saveta. “U Hrvatskoj imamo osam potvrđenih slučajeva omikrona i još osam na koje sumnjamo i za koje smo 99,9 odsto sigurni da je omikron”, rekao je direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak. Porast broja slučajeva zaraze omikron varijantom u Hrvatskoj očekuje se u drugoj nedelji januara, a vrhunac talasa krajem januara, početkom februara, dodao je Capak.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 46 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem, a najveći broj je iz Vinkovaca, njih 12 i iz Vukovara 9. Jedna je osoba preminula, te se ukupan broj preminulih popeo na 379. Trenutno je u županiji 47 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 280 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 118 848. U samoizolaciji se nalazi 337 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 3 su pozitivne osobe iz sistema zdravstva, a jedan lekar je u samoizolaciji.
Hrvatski Crveni krst podsetio je juče da su pre godinu dana, nakon zemljotresa na području Sisačko-moslavačke županije, počeli jednu od najvećih akcija u istoriji, u kojoj je učestvovalo više od 5000 volontera i 1600 radnika, pomažući više od 100 hiljada korisnika. “Hrvatski Crveni krst je pokazao da je vredan alat u rukama hrvatskih građana da bi humanost u našem društvu mogla kvalitetno i u potpunosti stići do osoba koje trebaju pomoć. Ovo je dokaz zašto je Hrvatskoj potreban snažan Crveni krst, zahvaljujući našim volonterima i radnicima, koji su ponekad radili gotovo 24 časa dnevno, uspeli smo obaviti posao”, rekao je izvršni predsednik Hrvatskog Crvenog krsta Robert Markt na konferenciji za novinare održanoj na godišnjicu prvog jakog petrinjskog zemljotresa poručivši da će biti na terenu dok se i zadnja osoba ne smesti pod čvrsti krov, a brojeve iz proteklih godinu dana ocenio je fascinantnima. U godinu dana Crveni krst je stradalim ljudima podelio oko 1250 tona hrane, što znači da je kroz njihove ruke prošlo oko 125 hiljada paketa suve hrane, više od 734 hiljada litara vode, 313 tona higijenskih proizvoda, gotovo 10 hiljada paketa dečje hrane i opreme te gotovo 2500 paketa hrane za kućne ljubimce.
Osječko-baranjska županija izradila je projektnu dokumentaciju za privredni centar u Osijeku, vredan 7,4 miliona kuna, od čega je 6,3 miliona evropskog novca iz Fonda za regionalni razvoj, rečeno je juče na završnoj konferenciji projekta. Nosilac projekta je Osječko-baranjska županija, a partner Grad Osijek. Pročelnica županijskog Upravnog odeljenja za investicije i razvojne projekte Gabrijela Ćurković rekla je da je projekat obuhvatio pripremu projektno-tehničke dokumentacije za građenje privrednog centra i budućeg sajamskog prostora u Osijeku, koji je ocenjen kao strateški projekat županije te naglasila da je u julu ove godine počela prva faza projekta, koja obuhvata građenje višenamenskog objekta površine pet hiljada kvadrata te pristupne ceste, čija je vrednost radova 65,5 miliona kuna. Župan Ivan Anušić ocenio je da privredni centar nema veliku vrednost samo za Osječko-baranjsku županiju i grad Osijek, nego i za celu istočnu Hrvatsku. “Uz Regionalni centar za distribuciju voća i povrća, ovo je jedan od najvećih i ključnih projekata za razvoj cele županije i grada Osijeka”, istakao je Anušić, a gradonačelnik Osijeka Ivan Radić je ocenio da je ovo izuzetno važan projekat preduzetnicima na istoku Hrvatske te da veruje da će dati još veći impuls za privlačenje investicija i novih privrednika na to područje.
Predlogom novog zakona o upravljanju otpadom, koji je Vlada ovih dana uputila u saborsku proceduru, od 3. jula zabranjuje se prodaja jednokratne plastike, štapića za uši, pribora za jelo, slamki i čaša, a od 1. januara 2023. godine i stavljanje na tržište laganih plastičnih kesa. Izuzetak su tek vrlo lagane plastične vrećice koje se koriste isključivo iz higijenskih razloga ili kao primarna ambalaža za rasutu hranu, rekao je resorni ministar Tomislav Ćorić. Zapravo je reč o evropskoj direktivi koja je u prvom slučaju obavezna, dok je po pitanju laganih plastičnih kesa na svakoj državi članici da sama donese mere. Hrvatska se u tome odlučila na jednu od najrigoroznijih mera – zabranu svih kesa između 15 i 50 mikrona, dok one ultralake, “higijenske”, te “čvršće” koje se mogu višekratno koristiti ostaju. U domaćoj industriji plastike su ogorčeni te tvrde da se novim zakonom ugrožava 800 radnih mesta, s obzirom na to da EU zabranu kakvu Hrvatska priprema ne propisuje. Traže odgađanje zakona barem do kraja 2024., uz korištenje sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Industrija, poput firme Stari grad iz Vukovara, predlaže i da se dopuste plastične kese s najmanje 80 odsto reciklata. „Ovako je naše ulaganje od 2,5 miliona kuna, usred privredne krize uzrokovane pandemijom bezrazložno dobilo još jedan udarac – rekao je zamenik direktora te firme Miroslav Francuzević.
Hrvatska planira ulazak u evrozonu početkom 2023, ali neki finansijski stručnjaci, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Otmara Issinga, smatraju da Hrvatska na to još nije spremna, prenosi Večernji list. Kako je rekao u intervjuu za jedan nemački list, trenutno ni jedna zemlja nije spremna za ulazak u evrozonu. “Ne može se reći da svaka nova članica evrozone pridonosi slabljenju evra. Ali te zemlje moraju garantovati trajnu stabilnost”, rekao je Issing. Poslednja je u evrozonu 2015. ušla Litvanija, a trenutno ulasku osim Hrvatske teži i Bugarska. Zapravo su prema ugovoru o članstvu sve članice Evropske unije u trenutku kada ispune kriterijeume dužne prihvatiti zajedničku valutu. Od toga su zbog posebnih klauzula u ugovoru izuzete Danska i Velika Britanija, koja je u međuvremenu i izašla iz Evropske unije.