Početkom godine stupio je na snagu paket devet zakona koji regulišu četvrti krug porezne reforme. Ukupno porezno rasterećenje, koje je u sva četiri kruga provela hrvatska Vlada, iznosiće gotovo devet milijardi kuna, što bi, prema nekim procenama, moglo prouzročiti smanjenje budžetskih prihoda za oko 900 miliona kuna godišnje. Obuhvaćen je niz promena u sistemu PDV-a, gde je zadržana opšta stopa PDV-a od 25 odsto, dok se snižena stopa od 13 odsto primenjuje na pripremanje i posluživanje jela i slastica u ugostiteljskim objektima i van njih. Stručnjaci tvrde da porezi, uz to što nisu stalni ni jednostavni, nisu pravedno raspoređeni, odnosno da teret poreznih rasterećenja ne snose jednako građani na istoku, severu i jugu Hrvatske. Budući da porezi odražavaju javnu potrošnju, kod nas ih diktiraju izdaci za penzionere, braniteljska prava, troškovi lečenja i niz drugih socijalnih izdataka. Tu su i visoki troškovi administracije, koji Hrvatsku čine izrazito skupom državom, nekonkurentnom na tržištu. Mnogi su mišljenja da od poreznog rasterećenja Slavonija, Baranja i zapadni Srem, kao region u kojem živi gotovo četvrtina ukupnog stanovništva Hrvatske, neće imati konkretne koristi, osim onog ciljanog dela privrede, kao što je ugostiteljstvo. Profesor političke ekonomije s Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Luka Brkić napominje kako je jedna od važnih stvari koja je bacila Slavoniju na kolena, samo s aspekta ekonomske politike, činjenica da je Hrvatska liberalizovala svoju spoljnotrgovinsku razmenu i dopustila, između ostalog, velik uvoz poljoprivrednih proizvoda iz okruženja i Evropske unije. – To je dodatno uništilo poljoprivrednu proizvodnju u Hrvatskoj, uz niz naših objektivnih propusta u poljoprivrednoj politici. Da bi u Slavoniji zadržali stanovništvo, treba imati bitno drugačiju poljoprivredu politiku, politiku ruralnog razvoja. To znači da stanovnik sela ne mora ići 150 kilometara do zubara i 250 kilometara do prvog pozorišta. Postoji niz drugih javnih politika kako bi se obnovilo selo – ekološka poljoprivreda, male serije u posebnim nišama, a ne pšenica i kukuruz, gde ne možemo biti konkurentni. Vrlo laka zadaća, ali vrlo teško za učiniti, jer tu stoje lobistički interesi i naravno, politika koja preferira kupovanje socijalnog mira – zaključuje Brkić.
Premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković izvestio je da će Vilija Beroša predložiti Hrvatskom saboru za novog ministra zdravstva, nakon što je prethodno smenio Milana Kujundžića. “Nakon konsultacija s Odborom za zdravstvo HDZ-a, užim vođstvom stranke i konsultacija s kolegama u parlamentarnoj većini želim obavestiti javnost da ću Hrvatskom saboru predložiti da novi ministar zdravstva bude vanredni profesor, doktor Vili Beroš, trenutno pomoćnik ministra zdravstva”, rekao je Plenković novinarima u centrali HDZ-a. Nakon što je premijer Plenković potvrdio da će ga Hrvatskom saboru predložiti za novog ministra zdravstva, Vili Beroš je izjavio da će dati sve od sebe kako bi unapredio zdravstveni sistem i najavio da će odmah početi razgovore sa strukovnim udruženjima o problemu neplaćenih prekovremenih sati. “Nastaviću raditi na inicijativama koje su u Ministarstvu zdravstva već počele i nastojati mnoge unaprediti”, rekao je Beroš agenciji Hina.
Profesor dr Gideon Grajf izjavio je da je Jasenovac predstavljao “balkanski Aušvic”, te da su ustaše, za razliku od Nemaca, uživale u ubijanju. Izraelski istoričar je u svojoj studiji nabrojao 57 načina na koje su ustaše ubijale ljude. “Uz poklič ‘Za dom spremni’, ustaše su svoje žrtve, pre svih Srbe, davile u Savi, trovale cijanidom, topile u sapun, ubijale čekićem, maljem, vešale ih, čupale im grkljane, odsecale testise, vadile im delove utrobe, ubijale trudnice strujom… Dečje glave razbijali su o zidove”, naveo je Grajf u intervjuu za Večernje novosti. Grajf ističe da su ustaše težile ka tome da nadmaše naciste i da su u Jasenovcu to i uspele, dok su Nemci težili da ostanu “čistih ruku”.
“Nemačka filozofija ubijanja je bila: ubijmo ljude na veoma čist način. Šta to znači? Mi nikada nećemo držati žrtvu u svojim rukama. Nikada nećemo isprljati ruke njenom krvlju. Ubijaćemo na tehnički, industrijski način. Tako su osmislili industrijalizaciju smrti. Novi sistem je radio kao fabrika s gasnim komorama u kojima nije bilo direktnog kontakta ubice sa žrtvama”, rekao je Grajf. On smatra da vrhunac ustaških zlodela predstavljaju koncentracioni logori za decu. “Logori u kojima su deca izgladnjivana do smrti tipičan su ustaški izum, koji potvrđuje najmonstruozniji, neponovljiv zločin”, zaključio je Grajf.
Zbog velikog broja zaprimljenih zahteva izmenama Konkursa za provođenje podmere „Osiguranje useva, životinja i biljaka“ ukupan iznos raspoloživih sredstava javne podrške povećan je s 75 miliona kuna na 118,5 miliona kuna. Ovaj iznos, uvećan za 43 miliona kuna, biće dovoljan za isplatu podrške svim prihvatljivim korisnicima. Prihvatljivi korisnici su fizičke i pravne osobe upisane u Upisnik poljoprivrednika, a maksimalni iznos godišnje podrške po korisniku je 75 hiljada evra u kunskoj protuvrednosti. Kako bi se povećao interes poljoprivrednika za osiguranje vlastite proizvodnje te smanjile štete koje nastaju zbog elementarnih nepogoda i klimatskih promena, Ministarstvo poljoprivrede je uvelo značajna pojednostavljenja u podmeri „Osiguranje useva, životinja i biljaka“. Najvažnija promena je da korisnik osiguranja ne plaća celokupnu premiju osiguranja nego samo 30 odsto, a ostalih 70 odsto isplaćuje Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju na račun društva za osiguranje, čime se zatvara obaveza korisnika „Povećanje raspoloživih sredstava za osiguranje u poljoprivredi dokazuje da smo svesni potreba i problema naših poljoprivrednika, svesni smo da bez osiguranja u poljoprivredi nema ni stabilne proizvodnje. Drago nam je da su značajna pojednostavljenja direktno uticala na značajan rast premija i broja polica, a novim povećanjem isplatićemo podršku svim prihvatljivim korisnicima i zaštititi hrvatske poljoprivrednike u meri u kojoj je to moguće“, izjavila je ministarka poljoprivrede Marija Vučković.
U Hrvatskoj se širi gripa koja je ove godine stigla i ranije nego inače. Obolelo je gotovo 3 hiljade osoba, najviše dece vrtićkog i školskog uzrasta. Lekari preporučuju inhalacije, vitamine, laganu prehranu, ležanje i mirovanje. Gripa je ove sezone stariju populaciju manje zahvatila. “Protiv gripe je većina vakcinisana, pripremljeni su“, navode lekari. Samo ove godine u Hrvatskoj je od gripe obolelo 2910 osoba. Najviše njih virus je zahvatio u Ličko-senjskoj, Šibensko-kninskoj i Koprivničko-križevačkoj županiji. “Hladniji meseci pogoduju virusu. Zbog boravka ljudi u zatvorenim prostorima, u kolektivima, širenje virusa je olakšano“, kaže Vesna Višekruna Vučina iz Službe za epidemiologiju zaraznih bolesti.