U organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista i Srpskog narodnog veća juče je u Srbu, kod spomenika “Ustanak naroda Like i Korduna” obeležena 81. godišnjica partizanskog ustanka. Predsednik SNV-a i saborski zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac rekao je da su ustanici 27. jula 1941. ustali u odbranu golog života, jer je ustaški režim NDH bio usmeren ka istrebljenju tri naroda: srpskog, jevrejskog i romskog, ali i onog dela antifašističkog naroda koji se tome usprotivio. Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin rekao je da je ustanak u Srbu prerastao u opštenarodni ustanak Srba i Hrvata, da je tu pokrenuta lavina ustanaka u Hrvatskoj, da to nije bio četnički nego ustanak kroz koji je u četiri godine ratovanja “udaren temelj nove federativne Jugoslavije u kojoj je Hrvatska, kao federalna jedinica bila država”. Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić rekao je da se slavi “ustanak protiv okupatora i terora”, a one koji to poriču nazvao je strašilima, probisvetima i neradnicima “koji dolaze u Srb i pričaju stvari koje s istinom veze nemaju”. Za to je optužio vlast koja ne zaustavlja “one koji okreću točak istorije i štampaju knjige koje su čisti falsifikati”. Obeležavanju pred spomenikom prethodilo je odavanje počasti Dalmatincima palima u oslobađanju Srba 1945. na mesnom groblju u tom mestu, a uobičajenog kontra-skupa nije bilo.
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman je tokom posete Beču zatražio da Austrija pomogne u nastojanjima za vraćanje ustaškog grba, sa prvim belim poljem, u Blajburgu. “Mi znamo da je to pitanje savezne zemlje i lokalnih vlasti, ali sam svejedno ipak apelovao na izvršnu vlast da pomogne u nastojanjima da bi se taj grb vratio, tako da se pojasni da je to istorijski grb i da ga ne treba dovoditi u vezu s režimom za vreme Drugog svetskog rata”, rekao je Grlić Radman, a prenose Večernje novosti. Prema pisanju ovog lista, Grlić Radman je prećutao da je u Blajburgu nalazio ustaški grb sa prvim belim poljem. Vlasti austrijske savezne pokrajine Koruške su ove godine sklonile grb sa spomenika u Blajburgu. On je bio postavljen na tabli na kojoj na hrvatskom i nemačkom jeziku piše ”u čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci”. Tabla je inače u vlasništvu Počasnog blajburškog voda, koji je i vlasnik zemljišta gde se svake godine održavala komemoracija, koju su Austrijanci nazivali i najvećim fašističkim skupom u Evropi.
Preduzetnici iz Srbije i Hrvatske zatražiće od svojih vlada što ubrzaju protok robe preko svih graničnih prelaza između dve države te da se usklade radna vremena hrvatskih i srpskih graničnih inspekcijskih službi da bi se smanjili gubici koje firme trpe zbog dugog čekanja i komplikovanih procedura na graničnim prelazima, dogovoreno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i Luke Burilovića, predsednika Hrvatske privredne komore, u Zagrebu u maju. Naime, predsednici Komora razgovarali su u Zagrebu o mogućnostima uspostavlјanja 24-časovnog radnog vremena svih graničnih i inspekcijskih službi dve država na granici, kao i mogućnosti uspostavlјanja zajedničke železničke stanice u Vinkovcima, na kojoj bi obe strane obavlјale sve granične kontrole. „Ubrzanje protoka roba i smanjenje zadržavanja na graničnim prelazima u obostranom je interesu naših privreda koja su povezana više nego što možemo i zamisliti, ali i stranih firmi koje prevoze robu do kupaca u Evropskoj uniji ili do riječke luke prema drugim svetskim tržištima. To bi bio i naš najbolji zajednički odgovor na aktuelnu krizu s kojom se obe ekonomije suočavaju”, ocenio je Čadež za agenciju Beta, dodajući da samo preko cestovnog prelaza Batrovci – Bajakovo godišnje u oba smera prođe 378 hiljada kamiona, a vreme zadržavanja na granici je neprihvatljivo dugačko, u proseku oko šest sati, što nanosi štetu privredi s obe strane granice.
Hrvatska je na udaru novog talasa visokozaraznih podvarijanti koronavirusa koje su povećale udeo pozitivnih među testiranima na čak 30 odsto, a broj novih slučajeva zaraze na dnevnoj bazi prešao je hiljadu, navode iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Novim podvarijantama omikrona najviše su izloženi građani srednje dobi, od 30 do 69 godina, dok je među decom manje zaraženih jer nema nastave, rečeno je iz Zavoda. Novi talas zaraze u Hrvatskoj je počeo krajem juna od kada se beleži povećani udeo pozitivnih u ukupno testiranima, a poslednje nedelje vidljiv je i porast broja hospitalizovanih i umrlih. Ipak, ni to nije povećalo interes za vakcinisanjem pa se dnevno vakciniše samo 300 do 400 osoba, a prvom dozom manje od 50 u celoj zemlji. Što se tiče mogućnosti da se na jesen ponovo uvedu covid potvrde, iz Zavoda kažu da se, prema njihovim informacijama, u ovom trenutku ne razmišlja o tome.
U subotu na snagu stupa Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sigurnosti saobraćaja na putevima, kojim se uvode značajne novosti. Po prvi puta se zakonski reguliše učestvovanje električnih romobila i sličnih prevoznih sredstava u saobraćaju te se svrstavaju u posebnu kategoriju vozila – lično prevozno sredstvo. Vozači ličnih prevoznih sredstava, kao i vozači biciklova, po novom zakonu ne smeju upravljati vozilom koristeći slušalice na ušima, za šta je propisana kazna od 300 kuna. Uvodi se i obaveza svim lekarima da upozore vozača o privremenoj nesposobnosti, koja ne može biti duža od šest meseci, a dano upozorenje se mora evidentirati i u medicinskom kartonu. Sankcije su predviđene i za vozače koji će upravljati vozilom za vreme dok im je izdano navedeno upozorenje lekara o privremenom zdravstvenom stanju.