Saborski Odbor za Ustav, Poslovnik i politički sistem danas je većinom glasova podržao SDSS-ovu Anju Šimpragu za potpredsednicu Vlade, uz kritike desnice i pohvale levice kandidatkinji lično, ali i uskraćivanje podrške njenom ulasku u Vladu. Anja Šimpraga, koja će nakon očekivane potvrde saborske većine u Vladi voditi koordinaciju za društvene delatnosti i ljudska prava, dobila je podršku sedmero članova Odbora, dok se protiv izjasnilo njih troje. Napadi na Šimpragu na sednici su stizali od zastupnika desnice, koji su je prozivali da ne poštuje činjenicu, kako su rekli, srpske agresije na Hrvatsku, kao ni legitimnu vojno-policijsku akciju Oluju. S levice su upućivali pohvale njoj lično i njenom dosadašnjem radu, uz ograđivanje i žaljenje što je neće podržati jer, kako su rekli, ovo nije glasanje o njoj, nego o Vladi Andreja Plenkovića. Šimpraga je istakla da su pred njom zadaci iz najosetljivijih segmenata hrvatskog društva poput ljudskih i manjinskih prava, ravnopravnosti polova, prava LGBT zajednice, Roma i ostalih ranjivih grupa, ali i sanacije posledica potresa u Zagrebu i na Baniji.
Saborski zastupnik SDP-a Arsen Bauk gostujući na N1 TV komentarisao je predlog novih članova Vlade. Rekao je da njegova stranka nema nikakve primedbe na izbor Anje Šimprage, koja je uostalom bila i zajednički kandidat SDSS-a i SDP-a na jednim lokalnim izborima. Osvrćući se na izjavu saborskog zastupnika Suverenista Marijana Pavličeka da je kod Šimprage sporno što se nije odredila oko karaktera Oluje, odnosno da se Franjo Tuđman prevrće u grobu jer u Vladu ulazi neko ko je rekao da Hrvati i Srbi ne gledaju isto na Oluju, Bauk smatra da to nije daleko od istine.Sigurno je da pogled sa različite strane na taj istorijski događaj nije jednak. Ono što je ustavna obaveza svih koji polože zakletvu na Ustav i zakone je da ih poštuju. U tom smislu stavovi koji se izriču u Srpskom narodnom veću, a čini mi se da ona ima funkciju u SNV-u, nisu ništa novo. Ali nisam video nijednom da se u tim izjavama osporavalo pravo Hrvatske da uspostavi ustavno-pravni poredak, rekao je Bauk.
Ministar pravosuđa Ivan Malenica saopštio je da je na hrvatskim sudovima lani zaprimljeno 1,3 miliona predmeta, 158 hiljada više nego 2020. godine, te potvrdio kako smo po broju predmeta na sto hiljada stanovnika u samom vrhu zemalja EU. Sudovi su rešili 98 hiljada predmeta više, rekao je ministar u Hrvatskom saboru kojem je predstavio izmene Zakona o parničnom postupku kojima se taj postupak želi ubrzati, pojednostaviti i modernizovati. Predložene izmene deo su paketa promena na kojima radimo kako bi naše pravosuđe bilo efikasnije, a građani rešili sporove u što kraćem roku, istakao je Malenica. Naglasio je kako se izmenama uvode precizni rokovi za završetak postupka – tri godine za prvostepene, godinu za drugostepene (žalbene) postupke. Kod sporova male vrednosti propisuje se rok od godinu dana u prvom stepenu i šest meseci za žalbeni postupak. Uvodi se i rok za održavanje pripremnog ročišta, moralo bi se održati u roku od tri meseca, a glavna rasprava najkasnije u roku od šest meseci.
Na poslednjoj sednici Vlade je prihvaćena Odluka o davanju saglasnosti za pokretanje postupka za dodeljivanje sredstava Evropske unije za program „Zaželi – program zapošljavanja žena – faza III.” Program Zaželi do sada je finansiran iz Evropskog socijalnog fonda 2014.-2020. u iznosu od 1,8 milijardi kuna u okviru kojeg je ugovoreno 748 projekata, zaposlilo se više od 9800 teže zapošljivih žena koje su brinule o 79 hiljada starijih i nemoćnih osoba širom Hrvatske. „Cilj projekata, uz zapošljavanje, bio je i da se potakne socijalna uključenost i povećavanje nivoa kvalitete života krajnjih korisnika. Jedan od ključnih prioriteta za Hrvatsku ostaje područje socijalnog uključivanja te osiguravanja dostupnosti i ravnomernosti različitih vrsta usluga u zajednici”, naglasio je ministar socijalne politike Josip Aladrović. Za program „Zaželi – program zapošljavanja žena – faza III“ predviđeno je finansiranje iz postojeće perspektive u okviru Operativnog programa efikasni ljudski potencijali 2014.-2020. da bi se osigurao prelazni period do usvajanja novog programa. Trajanje provođenja i pružanja usluge krajnjim korisnicima u okviru predložene treće faze planirano je u trajanju od šest meseci u ukupnom iznosu od 200 miliona kuna, a početak se planira u drugoj polovini ove godine.
Pravobraniteljka za decu Helenca Pirnat Dragičević upozorila je da je situacija na području brige o deci bez odgovarajuće roditeljske brige u Hrvatskoj teža nego ikada i zahteva hitnu intervenciju nadležnog ministarstva. Na sastanku u Kancelarije pravobraniteljke, potaknutom zabrinjavajućim podacima o velikom broju dece u ustanovama, istaknuta je potreba hitnog osiguranja novih smeštajnih kapaciteta za decu bez odgovarajuće roditeljske brige, saopšteno je iz Kancelarije pravobraniteljke. U domovima se krajem prošle godine nalazilo 806 dece, 76 više nego u 2020. godini. Među njima su najbrojnija deca mlađa od sedam godina, kojih je ukupno bilo 244.
U prostoru Kulturnog centra u Borovu juče je održana je Izveštajna sednica skupštine borovskog pododbora SKD “Prosvjeta”. Predstavljen je Izveštaj o radu za 2021. godinu u vidu prezentacije u kojoj je opisana svaka aktivnost popraćena fotografijama. Izveštaj je prezentovala predsednica Radmila Latas. Sa Finansijskim izveštajem prisutne je upoznao zamenik Tihomir Jakovljević. Na isti način prezentovan je i Plan rada za 2022. kao i Finansijski plan. Zamenik župana Srđan Jeremić istakao je raznolikost aktivnosti, koje su namenjene svim uzrastima. Pohvalio je rad pododbora posebno ističući volonterski rad kod sanacije prostora. Svetislav Mikerević predstavnik glavnog odbora društva istakao je da je borovski Pododbor jedan od aktivnijih na ovom području te da je i u ovo vreme epidemije uspeo da organizuje značajan broj aktivnosti. Načelnik Opštine Zoran Baćanović izrazio je zadovoljstvo brojem realizovanih aktivnosti, ali i planiranim u 2022. Posebno ga raduje formiranje dečjeg hora što predstavlja novitet na ovom području. Istakao je i da će Opština Borovo uvek pružati podršku u radu Pododbora. I predsednik ZVO-a Dejan Drakulić pohvalio je inovativnost u idejama i akivnostima. Smatra da je to dobro jer ne dolazi do poklapanja istih programa. Naglasio je da će ZVO biti podrška borovske Prosvjete i u narednom periodu. Predsednica Radmila Latas, zahvalila je svim članovima Pododbora na saradnji i učestvovanju u aktivnostima.