Ministar regionalnog razvoja i EU fondova Šime Erlić juče je izjavio da bez razvoja Slavonije nema ujednačenog i kvalitetanog razvoja Hrvatske, ocenivši da je u zadnjih 10 godina BDP u Slavoniji porastao za 50 odsto, a u regionu Panononije je iznad proseka EU. Erlić je na naučno-stručnom skupu „Regionalni razvoj u Hrvatskoj – razvojna transformacija Slavonije”rekao da su promene vidljive od 2013. godine, a zadnje dve godine u panonskom regionu rast BDP-a je iznad četiri odsto, što je iznad proseka EU-a. Podsetivši na projekte koji su realizovani u posljednjih sedam godina,poput privrednog i regionalnog distribucionog centra, saobraćajnica i ostalo,rekao je da su to velike investicije, koje iziskuju višegodišnju realizaciju ali da su nakon njih vidljive promene na BDP-u, izvozu i povećanju ulaganja u dugotrajnu materijalnu imovinu, što je pokazatelj rasta investicija u Slavoniji. Odradili smo tek prvu EU finansijsku perspektivu, a do kraja decenije za ulaganja je predviđeno 25 milijardi evra, od kojih će preko 30 odsto da završi u regionima koje se suočavaju s razvojnim izazovima, poručio je ministar. Glavna direktorka Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) Irena Weber istakla je da se udruženje zalaže se za reformu pravosuđa i uprave, smanjivanja broja ljudi u javnoj i državnoj upravi i reformu zdravstva, zahtevajući porezno rasterećenje i fokus na preduzetništvo, koje stvara dodanu vrednost.
Iz Ministarstva kulture i medija, nakon nedavnih medijskih objava vezanih za istraživanje postupaka i pravila prema Fondu solidarnosti, saopšteno je juče da su svi projekti obnove provedeni prema pravilima i da su prošli kontrole nadležnih ustanova. “Za provođenje pojedinih projekata finansiranih iz Fonda solidarnosti odgovorni su čelnici ustanova koji projekte provode, a ne Ministarstvo”, ističe se u saopštenju. Podsetili su da Ministarstvo nije provodilo nabavku za usluge i radove nego korisnici sredstava sami, a za aktivnosti koje su finansirane nacionalnim ili EU sredstvima, u nadležnosti Vlade je bila provera nabavke, odnosno da li je ista provedena po važećim propisima. Na nivou Vlade, odnosno Nacionalnog koordinacionog tela (NKT) utvrđena su pravila o opravdanosti troškova za pojedine izvore finansiranja (posebno za Fond solidarnosti i Nacionalni plan oporavka i otpornosti), a ta su pravila u svim svojim segmentima dobila saglasnost nadležnih tela Evropske komisije usklađenih s okvirom EU.
Zahvaljujući rastu potrošnje i investicija, hrvatska privreda ojačala je i u četvrtom prošlogodišnjem tromesečju, 12. kvartal zaredom, i to za 4,3 odsto na godišnjem nivou, dok je u celoj prošloj godini zabeležen rast za 2,8 odsto, jučerašnji su podaci Državnog zavoda za statistiku.Premijer Andrej Plenković izjavio je kako je rast BDP-a u Hrvatskoj u prošloj godini jedan od najvećih porasta u Evropskoj uniji te da je to dokaz ispravne vladine ekonomske politike. Pune tri godine beleže se pozitivna kretanja rasta BDP-a, rekao je Plenković i dodao je da je BDP realno u odnosu prema četvrtom kvartalu 2019. godine porastao za 15,5 odsto te je to treći po snazi rast u EU-u nakon Irske i Malte. Faktore koji su uticali na rast, premijer istakao rast potrošnje domaćinstava i rast plata te intenzivan nastavak investicija iz domaćih i evropskih izvora. Plenković smatra da će Hrvatska ovakvim tempom rasta dostići više od 75 odsto razvijenosti zemalja EU-a i rekao da očekuje nastavak rasta u istom procentu i za ovu godinu
Osvrćući se na nove medijske informacije o nenamenskom trošenju evropskog novca Ministarstva kulture, te na informaciju da su evropski tužioci u kontaktu s bivšim saradnikom ministarke kulture Nine Obuljen Koržinek koji je teško optužuje za sistemske pronevere novca iz EU-a, predsednik Socijaldemokrata Davorko Vidović rekao je da je to dodatni argument za ozbiljnu istragu u ministarstvu i za preispitivanje podrške ministarki Koržinek. “To je ozbiljno upozorenje i dodatni argument za ozbiljne istrage koje se moraju provesti u Ministarstvu kulture, da se ozbiljno mora preispitati ta bezrezervna podrška koju je premijer Andrej Plenković ukazao ministarki”, izjavio je Vidović u Saboru. Ukoliko je istina da se evropski novac, nenamenski trošio, i da neko na tome zarađuje, to je dodatni teg na rasprostranjeno kriminalno ponašanje rekao je Vidović i dodao da su izgradnja nakon zemljotresa i popravke postali sjajan medij za izvlačenje novca i napumpavanje cena.
Otvorena je petodnevna obuka za Frontexove stalne snage kategorije 1, u smeštajnom centru za obuku granične policije Spačva. Iz PU vukovarsko-sremske navode da će tokom četiri nedelje, četiri grupe pripadnika stalnih snaga kategorije 1 usavršavati svoje znanje kroz petodnevne obuke. Polaznicima se testira fizička spremnost, veštine rukovanja vatrenim oružjem, taktika upotrebe sredstava sile, pregled osoba i vozila te pružanje prve pomoći. Naglasili su da je Policijska akademija „Prvi hrvatski redarstvenik“ prošle godine bila lider u provođenju Frontexovih obuka i da se saradnja uspešno nastavila. Iz Policijske uprave su istakli važnost održavanja ovakve vrste obuka u Hrvatskoj i zajedničkih aktivnosti Policijske akademije i Frontexa, kojom se unapređuje spremnost policijskih službenika za izazove na koje nailaze u svakodnevnom radu u zaštiti granica EU. Osim Policijske akademije, u organizaciju i provođenje ovog projekta uključeni su i službenici centra za obuku granične policije Spačva, PGP Bajakovo, PGP Vrbanja te Interventna jedinica Policijske uprave vukovarsko-sremske.