U Vukovarsko-sremskoj županiji, u poslednja 24 časa evidentirano je 226 novih pozitivnih osoba na COVID-19 (57 osoba iz Vinkovaca, 44 iz Vukovara, 16 iz Županje, po 9 osoba iz Borova i Privlake, 7 iz Ivankova, po 6 osoba iz Iloka i Otoka, 5 iz Ilače, po 4 osobe iz Gunje i Jarmine, po 3 iz Bobote, Cerne, Markušice, Negoslavaca, Strošinaca i Štitara, po 2 iz Andrijaševaca, Bošnjaka, Bršadina, Donjeg Novog Sela, Komletinaca, Lipovca, Lovasa, Ostrova, Podgrađa, Retkovaca, Vere i Tovarnika, te po 1 osoba iz Babine Grede, Banovaca, Bapske, Bokšića, Cerića, Drenovaca, Gradišta, Petrovaca, Rokovaca, Slakovaca, Starih Jankovaca, Starih Mikanovaca, Šiškovaca, Tordinaca, Trpinje, Vođinaca i Vrbanje). Preminula je 1 osoba. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 4512, od kojih je 3686 osoba izlečeno, a ukupno preminulo 70 osoba. Trenutno je u županiji 62 osobe hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u Vukovarsko-sremskoj županiji je pozitivno 46 radnika iz sistrema zdravstva, dok se u samoizolaciji nalazi njih 25. Iz sistema obrazovanja obolelo je 48 nastavnika i 42 učenika dok se u samoizolaciji nalazi 48 nastavnika i 787 učenika.
U Hrvatskoj je u poslednja 24 časa zabeleženo 3987 novih slučajeva zaraze corona virusom pa je broj aktivnih slučajeva ukupno 23 573. Među njima je 2221 pacijent na bolničkom lečenju, od toga se na respiratoru nalazi 262 pacijenta. Preminulo je 55 osoba. Od prvog slučaja zaraze u Hrvatskoj, do danas zabeležene su 123 693 osobe zaražene koronavirusom, od kojih je 1 655 preminulo, oporavilo se 98 465 osoba, od toga 2767 u poslednja 24 časa. U samoizolaciji je trenutno 5 1247 osoba. Do danas je testirano 736 102 osoba, od toga 11 282 u poslednja 24 sata.
Nošenje maske za lice kao epidemiološka mera više neće biti prepušteno savesti i dobroj volji građana, piše danas Jutarnji list, navodeći da se radi na tome da nacrt izmene zakona bude spreman za sledeću sednicu Vlade. Iako je maska na početku bila tek preporuka, a posle već neko vreme i obaveza, pojedincima koji se nisu pridržavali odluka Nacionalnog štaba civilne zaštite zapravo se moglo samo dati usmeno upozorenje jer sankcija nema. U sklopu paketa restriktivnijih mera premijer Plenković najavio je uvođenje kazni za takve prekršioce, ali da bi se mogle odrediti kazne, a potom i naplaćivati, neophodno je izmeniti Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.Kako bi se što pre stvorio zakonski okvir, već juče se sastala komisija, koja bi do ponedeljka trebala da napravi nacrt. Navodno se radi na tome da dokument bude spreman za sledeću sednicu Vlade, u četvrtak, a nakon toga po hitnom postupku ide na izglasavanje u Sabor. Kazne za nenošenje maski policija bi mogla izdavati na licu mesta, navodi list. Kako je ranije najavio direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, Krunoslav Capak, kazne za nenošenje maski mogle bi da se kreću u rasponu od 100 do 200 evra u kunskoj protuvrednosti.
Udruženje za medijsku kulturu, pluralizam i komunikaciju Press+ iz Vinkovaca organizovalo je juče prvi Media In Time festival (MIT) u okviru kojeg je održana panel diskusija na temu „Quo vadis, hrvatsko novinarstvo?”. Bila je to prilika da se na istoku Hrvatske razgovara o stanju u hrvatskim medijima, problemima s kojima se mediji i novinari danas suočavaju, donošenju novog Zakona o medijima, pitanju tužbi i nizu drugih tema. Trenutna situacija u hrvatskom novinarstu danas je teška ali će verovatno biti još teža. Pri tome je situacija u lokalnim medijima još teža i kompleksnija jer tu imamo i niz “lokalnih šerifa” koji vrše najrazličitije pritiske na tamošnje novinare i medije. Sve se to događa u državi koja je članica EU što je nedopustivo”, rekao je predsednik Hrvatskog novinarskog društva (HND) Hrvoje Zovko. Govoreći na temu položaja novinara Zovko je rekao i kako je i pre epidemije korona virusa 50 odsto zaposlenih u medijima ostalo bez posla te da se hrvatski mediji do danas nisu oporavili od tog udarca. Skupu u Vinkovcima prisustvovala je i predsednica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever koja je rekla da novinari i mediji u ovoj situaciji moraju biti solidarni i jaki kako bi poboljšali stanje. Predsednik Udruženja za medijsku kulturu, pluralizam i komunikaciju Press+ Željko Draženović rekao je da je Media In Time festival (MIT) pokrenut s ciljem promocije kvalitetnog novinarstva i tema bitnih za ovu profesiju.
U organizaciji KUD Sloga, sinoć je u Ružičkinoj kući u Vukovaru održan „Festival lijepe riječi”-Vukovar 2020. Prema rečima predsednika Sloge, Branislava Bijelića, radi se o manifestaciji, koja već drugu godinu zaredom okuplja učenike osnovnih škola iz cele Hrvatske, koji nastavu pohađaju po A i C modelu i nastoji ih uključiti u priču izražavanja na maternjem jeziku i pismu, odnosno njihov zadatak je i ove godine bio pisanje poezije ili proze, te recitatorski nastup. Voditeljka projekta, Danijela Atlagić, profesorka srpskog jezika i književnosti dodala je da je cilj ujedno i povezivanje dece i nastavnika u druženju i razmeni iskustava te da je ove godine na Festival pristiglo tridesetak radova proze i poezije dok se za nastup prijavilo i 16 recitatora. KUD Sloga je manifestaciju „Festival lijepe riječi” realizovalo kao projekat uz podršku Ministarstva nauke i obrazovanja, a ove se godine, zbog epidemioloških razloga, umesto dva, održavao tokom jednog dana. Najuspešniji učenici u svojim kategorijama nagrađeni su peharima.
Vlada Republike Srbije imenovala je Arnoa Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, koja je u sastavu Ministarstva spoljnih poslova. S obzirom da je korona veliki problem za putovanja, verovatno ćemo da se usredsredimo na region, zato što ćemo tamo lakše putovati, zato što sledeće godine ide popis stanovništva u mnogim zemljama regiona i to je važno pitanje za opstanak Srba u zemljama okruženja”, naveo je Gujon. Istakao je da je popis važan i zbog očuvanja identiteta, kulture, jezika i za poboljšanje položaja Srba u okruženju. Gujon je naveo da je potrebno pratiti položaj Srba u zemljama regiona i slučajeve diskriminacije.Arno Gujon je osnivač nevladinih organizacija “Solidarnost za Kosovo” i “Inicijativa za natalitet i ostanak mladih u Srbiji”. Realizovao je brojne akcije pomoći srpskom narodu na Kosmetu i bio je aktivan na širenju istine o događajima na prostorima bivše Jugoslavije. Rođen je u Francuskoj, a prvi put Srbiju je poseti 2005, godine. Od 2012. sa porodicom se nastanio u Beogradu.