Zamenik župana iz reda srpske zajednice Srđan Jeremić inicirao je današnji sastanak sa direktorima šest osnovnih škola iz naše županije, u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, odnosno prema modelu A. Namera je bila da se upozna sa stanjem na početku nove školske godine po pitanju broja upisane dece. ali isto tako i sa potrebama vezanim uz sanaciju i opremanje škola, tim više jer će županijsko Upravno odelenje za obrazovanje i društvene delatnosti uskoro uputiti dopis školama za iskazivanjem takvih potreba. Potrebe škola su različite, ali bitno je poslagati prioritete, da bi kroz nekoliko godina svi učenici imali adekvatne uslove za pohađanje nastave, zaključeno je na sastanku. Razgovaralo se i o dosadašnjim ulaganjima Županije u obnovu školskih zgrada i nabavljanju opreme u osnovnim školama na istoku Hrvatske.
Odlukom župana Vukovarsko-sremske županije Damira Dekanića i u skladu s Planom vežbi civilne zaštite za 2022. godinu, danas je na desnoj obali Dunava, između Šarengrada i Mohova, na područja izletišta Renovo, održana županijska terenska vežba dela operativnih snaga sistema civilne zaštite. Na vežbi je učestvovalo gotovo stotinu pripadnika operativnih snaga i županijskih interventnih timova sistema civilne zaštite koji su proveravali sposobnosti, resurse i kapacitete u spašavanju na vodi i iz vode te potragu za nestalim osobama. Tema vežbe bila je spašavanje putnika sa čamca zbog velikog nevremena, trijaža, pružanje prve pomoći i nega, potraga i pronalazak osoba koje su se udavile i nestalih osoba. Nakon gotovo dvočasovnog trajanja vežbe i nakon održanog sastanka tima za analizu vežbe zaključeno je da je ona u potpunosti uspela i da su ispunjeni svi postavljeni ciljevi. Župan Dekanić pohvalio je sve učesnike koji su vežbu izveli bez grešaka u komunikaciji i koordinaciji i što su još jednom pokazali da imamo izuzetno dobro vođene, osposobljene i opremljene interventne timove sistema civilne zaštite.
Hrvatska gorska služba spašavanja izvestila je o statistici godišnjih spašavanja, koja pokazuje da se godišnje odradi oko 800 akcija te da oko 85 odsto spašenih ljudi čine Hrvati, a spašava se i gotovo dvostruko više muškaraca nego žena. U ukupno 800-tinjak odrađenih akcija okvirno je 500 klasičnih akcija spašavanja, 250 potraga, 25 akcija na vodi i 25 helikopterskih akcija, navode iz HGSS-a. Broj spašavanja osam je puta veći u odnosu na 1998., kada ih se godišnje odrađivalo oko 100. Zato se broj HGSS-ovih stanica povećao s 12 na 25, a broj volontera s 250 na 1150. “Poslednjih godina broj psoeta našim planinama i rekama povećao se deseterostruko, a sve češće su naše akcije vezane za posledice klimatskih promena, odnosno sve su češće oluje, poplave i iznenadne mećave”, rekao je pročelnik komisije za informisanje i analitiku u HGSS-u Jadran Kapović.
U programu obnavljanja komunalne i elektroenergetske infrastrukture od 2019. do 2022. godine, koji je usvojila Vlada RH, navodi se da je Hrvatska elektroprivreda od mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja do početka 2019. godine iz različitih programa uložila u Vukovar nešto više od 95,5 miliona kuna, piše Glas Slavonije. Kao strateški projekat je naglašen prelaz mreže srednjeg napona s pogonskog napona 10 na 20 kilovolti koji se različitim intenzitetom provodi u pojedinim delovima distribucione mreže te je precizirano da kroz program “Razvoj primarne distribucione opreme i prelaz na 20 kV napon Grada Vukovara” HEP planira da uloži ukupno 50,5 miliona kuna, a kroz redovno održavanje još gotovo 2,1 milion u elektroenergetsku infrastrukturu. Dražen Čulig, pročelnik Upravnog odeljenja za komunalnu privredu i građenje je za Glas Slavonije pojasnio da je planirano da projekat HEP-a bude završen tokom sledeće godine, ali u skladu s uslovima koje je Grad Vukovar izdao, rok će se verovatno produžiti do kraja 2023. godine. „Razlog za to je naš zahtev da se na saobraćajnicama, posebno onima koje su novoobnovljene, nakon dovršetka radova izvede kompletna sanacija, odnosno da se vrate u to stanje. Međutim, u Vukovaru se uvodi i optički internet, u toku je postavljanje i te infrastrukture, što se na nekim lokacijama preklapa s projektom HEP-a. Zato je moguće da će kompletna sanacija komunalne infrastrukture biti na nekim lokacijama prolongirana, da se ne bi na istom mestu dva puta kopalo”, objasnio je Čulig.
Sindikati zaposlenih u zdravstvu, zdravstvenom osiguranju, socijalnom radu i kulturi, nakon provedenog izjašnjavanja, saopštili su da prihvataju Vladinu ponudu o povećanju osnovice plate za šest odsto od 1. oktobra ove i za dva procenta od 1. aprila sledeće godine. Uz povećanje osnovice prihvataju i predloženo povećanje iznosa božićnice i regresa od po 1750 kuna odnosno 232 evra, poklon povodom sv. Nikole u iznosu od 754 kune odnosno 100 evra kao i nastavak pregovora o osnovici za plate u septembru sledeće godine. Prihvatanjem te ponude osigurali smo radnicima javnih službi povećanje osnovice u periodu od 1. maja ove do 1. aprila sledeće godine za 12,44 odsto, kao i povećanje materijalnih prava, ističu sindikati. Prema dosadašnjem iskustvu, sa svakim pregovorima poboljšali smo materijalno stanje naših zaposlenih pa je važno da smo dogovorili nastavak pregovora o osnovici plate u septembru 2023., što će nam omogućiti daljnje povećanje osnovice ili nekih drugih materijalnih prava, navode sindikati u saopštenju.