Čelnici sindikata javnih službi poručili su juče da je skandalozna odluka Ustavnog suda o ukidanju odredbe Zakona o radu, kojom je omogućeno razlikovanje članova i nečlanova sindikata kroz kolektivne ugovore, zbog čega traže sastanak s premijerom, rekla je predsednica Sindikata hrvatskih učitelja Sanja Šprem na konferenciji za novinare 11 sindikata javnih službi, koji su pregovarali o dodatku Temeljnom kolektivnom ugovoru. Dodatkom, koji je potpisan prošlog petka, povećan je regres na 300 evra za članove, odnosno na 250 za nečlanove sindikata. Ustavni sud ocenio je odredbu kojom se članovima reprezentativnih sindikata omogućuju veća materijalna prava diskriminatornom u odnosu na nečlanove sindikata i članove nereprezentativnih sindikata. Šprem je poručila da sindikati neće odustati dok ne reše to pitanje. “Moramo što pre održati sastanak s premijerom i Vladom i pronaći modalitet koji će vrednovati doprinos sindikalnih članova kolektivnom pregovaranju”, istakla je. Govoreći o pojmu diskriminacije, Šprem je ocenila da su članovi sindikata jedini koji su sve vreme sindikalnog delovanja diskriminisani, jer godinama trpe nepravde, pa je takva odluka Ustavnog suda “skandalozna”. “Isključivo članovi sindikata finansiraju delovanje sindikata, sve moguće industrijske akcije i, ono što je najbitnije, kolektivno pregovaranje”, pojasnila je Šprem i dodala da nije poenta u 50 evra razlike, nego u tome da je članovima reprezentativnih sindikata napokon bio priznat doprinos.
Sindikat državnih i lokalnih službenika i nameštenika doneo je juče odluku o stupanju u štrajk u telima sudske vlasti i državnom tužilaštvu nakon neuspelih pregovora s Ministarstvom pravosuđa o povećanju plata za 400 evra za najniže rangirane službenike u pravosuđu. “Najviše telo sindikata je na vanrednoj sednici donelo odluku o stupanju u štrajk zbog povećanja plate i regulisanja pregovaranja za službenike i nameštenike u telima sudske vlasti i državnom tužilaštvu. Sindikalni Odbor pravosuđa odlučiće o datumu i načinu provođenja štrajka”, saopšteno je iz sindikata. Predsednica Sindikata državnih službenika Iva Šušković rekla je da će u ponedeljak na sastanku sa svim sindikalnim poverenicima odlučiti o načinu i vremenu stupanja u štrajk te će ispuniti zakonsku obavezu najave štrajka pet dana pre početka.
Zastupnički klubovi Mosta i Možemo! u saborsku su proceduru posebno uputili izmene Krivičnog zakona, kojima predlažu ukidanje zastarevanja za krivična dela polnog zlostavljanja i iskorištavanja deteta i strože kazne, a minimalno 5 godina zatvora za one kojima je povereno vaspitavanje dece. „Iskorištavanje dece za pornografiju 2021. i 2022. godine poraslo je za 20,6 odsto, a upoznavanje dece s pornografijom poraslo je za 105,6 odsto. Kada govorimo o mamljenju dece za zadovoljenje polnih potreba, vidimo porast od 21,4 odsto, a kada govorimo o podvođenju deteta porast je 166,7 odsto”, upozorila je na konferenciji za novinare Marija Selak Raspudić iz Most-a. Predlaže se da ne zastarevaju krivična dela polne zloupotrebe deteta mlađeg od 15 godina, zadovoljenje požude pred detetom mlađim od 15 godina, mamljenje dece za zadovoljenje polnih potreba, podvođenje deteta, iskorištavanje dece za pornografiju, za pornografske predstave i upoznavanje dece s pornografijom, rekla je Selak Raspudić. „Kada je reč o polnoj radnji s detetom mlađim od 15 godina, predvideli smo kaznu od minimalno pet godina zatvora. Sada je kazna od tri do 15 godina, a mi predlažemo kaznu od najmanje pet godina za sve one kojima je povereno vaspitavanje dece”, istakao je saborski zastupnik Most-a Nikola Grmoja. Identičan predlog izmena Krivičnog zakona u proceduru je uputio i Klub zastupnika Možemo. Saborska zastupnica ove stranke Sandra Benčić je na konferenciji za novinare upozorila da je broj neotkrivenih dela na štetu dece „izuzetno velik zato što deca često zbog srama, osećaja ugroženosti, i odnosa moći koje zlostavljač ima prema njima, nisu spremna o tome da govore, svedoče ili da se povere nekom bliskom” i da zato do otkrivanja krivičnog dela dolazi decenijama nakon što su počinjena i zbog zastare su do sada prolazila nekažnjeno.
Ministarstvo poljoprivrede je juče u postupak e-savetovanja uputilo Nacrt Programa podrške poljoprivrednicima za ublažavanje posledica prirodnih nepogoda nastalih od početka godine do kraja maja. Reč je o vanrednoj podrški vrednoj ukupno 4 miliona evra, koja će biti isplaćena poljoprivrednim proizvođačima sa štetom prijavljenom u okviru Registra šteta od prirodnih nepogoda na prinosu poljoprivrednih kultura odmah po obrađivanju podataka o prijavljenim štetama. Ministarstvo poljoprivrede će kroz ovaj Program pomoći pogođenim poljoprivrednim proizvođačima te kroz podršku osigurati zadržavanje i nastavak poljoprivredne proizvodnje. Prihvatljivi korisnici su mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave biljnom proizvodnjom, upisani su u Upisnik poljoprivrednika ili Upisnik OPG-ova te imaju štetu od prirodnih nepogoda prijavljenu u Registru šteta od prirodnih nepogoda na prinosu poljoprivrednih kultura, a nemaju osiguran usev od prirodne nepogode za koju su prijavili štetu. Kroz intervencije novog Strateškog plana 2023.-2027. nastavljaju se i konkursi za obnavljanje poljoprivrednog potencijala i sufinansiranje polise osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a sve da bi poljoprivrednici što je moguće lakše prebrodili poremećaje u proizvodnom ciklusu. E-savetovanje je otvoreno do 2. juna, saopšteno je iz Ministarstva.
Bauder noćna trka građana na 5 kilometara u okviru 5. Vukovarskog polumaratona, trčana je sinoć u Vukovaru. Trku je otvorio zamenik gradonačelnika Filip Sušac, a trku je trčao i gradonačelnik Ivan Penava. U muškoj konkurenciji prvo mesto je osvojio Đorđe Cerić iz Atletskog kluba Borac Banja Luka, drugi je bio Aleš Lindić iz kluba Marathon Novo Mesto, dok je treći bio Dejan Radanac iz Atletskog kluba Sljeme. U ženskoj konkurenciji prva je bila Ana Martinović iz Atletskog kluba Otok, druga je bila Marija Vrajić iz Atletskog kluba Maksimir, a treća je bila Ines Mahovlić iz Atlantic Running Team.