Dok sudski službenici s resornim Ministarstvom pravosuđa i uprave još uvek vode pregovore o povećanju plata, a pravosudni policajci protestuju, sudije su se nakon belog štrajka ipak uspele dogovoriti s Ministarstvom oko povećanja svojih plata, piše Jutarnji list dodajući da je tajna kakav dogovor je postignut, odnosno to ne žele da kažu ni iz Ministarstva pravosuđa ni iz Udruženja hrvatskih sudija. Dogovor koje su sudije i Ministarstvo postigli, odnosi na hitan rast plata sudija, odnosno jedan od tri koraka koji su sudije u svojim zahtevima izneli. Plate bi im, prema dogovoru, trebale da rastu već za jul, a svrha tog hitnog rasta je bar delomično kompenzovati inflaciju i višegodišnju stagnaciju sudačkih plata. S obzirom da se ne zna zašto svi ćute o detaljima dogovora, iz Jutarnjeg lista nagađaju da je razlog za to taktički, odnosno da iz Ministarstva ne žele ništa da otkrivaju dok traju razgovori s pravosudnim službenicima i drugim predstavnicima zaposlenih u državnim i javnim službama koji takođe traže veće plate. Međutim, da bi se povećanje počelo primenjivati od 1. jula, izmene Zakona o platama sudija i ostalih pravosudnih funkcionera moraju da budu izglasane u junu.
Sindikat državnih i lokalnih službenika i nameštenika doneo je juče odluku o stupanju u štrajk u telima sudske vlasti i državnom tužilaštvu nakon neuspelih pregovora s Ministarstvom pravosuđa o povećanju plata za 400 evra za najniže rangirane službenike u pravosuđu. “Najviše telo sindikata je na vanrednoj sednici donelo odluku o stupanju u štrajk zbog povećanja plate i regulisanja pregovaranja za službenike i nameštenike u telima sudske vlasti i državnom tužilaštvu. Sindikalni Odbor pravosuđa odlučiće o datumu i načinu provođenja štrajka”, saopšteno je iz sindikata. Predsednica Sindikata državnih službenika Iva Šušković rekla je da će u ponedeljak na sastanku sa svim sindikalnim poverenicima odlučiti o načinu i vremenu stupanja u štrajk te će ispuniti zakonsku obavezu najave štrajka pet dana pre početka.
Čelnici sindikata javnih službi poručili su juče da je skandalozna odluka Ustavnog suda o ukidanju odredbe Zakona o radu, kojom je omogućeno razlikovanje članova i nečlanova sindikata kroz kolektivne ugovore, zbog čega traže sastanak s premijerom, rekla je predsednica Sindikata hrvatskih učitelja Sanja Šprem na konferenciji za novinare 11 sindikata javnih službi, koji su pregovarali o dodatku Temeljnom kolektivnom ugovoru. Dodatkom, koji je potpisan prošlog petka, povećan je regres na 300 evra za članove, odnosno na 250 za nečlanove sindikata. Ustavni sud ocenio je odredbu kojom se članovima reprezentativnih sindikata omogućuju veća materijalna prava diskriminatornom u odnosu na nečlanove sindikata i članove nereprezentativnih sindikata. Šprem je poručila da sindikati neće odustati dok ne reše to pitanje. “Moramo što pre održati sastanak s premijerom i Vladom i pronaći modalitet koji će vrednovati doprinos sindikalnih članova kolektivnom pregovaranju”, istakla je. Govoreći o pojmu diskriminacije, Šprem je ocenila da su članovi sindikata jedini koji su sve vreme sindikalnog delovanja diskriminisani, jer godinama trpe nepravde, pa je takva odluka Ustavnog suda “skandalozna”. “Isključivo članovi sindikata finansiraju delovanje sindikata, sve moguće industrijske akcije i, ono što je najbitnije, kolektivno pregovaranje”, pojasnila je Šprem i dodala da nije poenta u 50 evra razlike, nego u tome da je članovima reprezentativnih sindikata napokon bio priznat doprinos.
Zastupnički klubovi Mosta i Možemo! u saborsku su proceduru posebno uputili izmene Krivičnog zakona, kojima predlažu ukidanje zastarevanja za krivična dela polnog zlostavljanja i iskorištavanja deteta i strože kazne, a minimalno 5 godina zatvora za one kojima je povereno vaspitavanje dece. „Iskorištavanje dece za pornografiju 2021. i 2022. godine poraslo je za 20,6 odsto, a upoznavanje dece s pornografijom poraslo je za 105,6 odsto. Kada govorimo o mamljenju dece za zadovoljenje polnih potreba, vidimo porast od 21,4 odsto, a kada govorimo o podvođenju deteta porast je 166,7 odsto”, upozorila je na konferenciji za novinare Marija Selak Raspudić iz Most-a. Predlaže se da ne zastarevaju krivična dela polne zloupotrebe deteta mlađeg od 15 godina, zadovoljenje požude pred detetom mlađim od 15 godina, mamljenje dece za zadovoljenje polnih potreba, podvođenje deteta, iskorištavanje dece za pornografiju, za pornografske predstave i upoznavanje dece s pornografijom, rekla je Selak Raspudić. „Kada je reč o polnoj radnji s detetom mlađim od 15 godina, predvideli smo kaznu od minimalno pet godina zatvora. Sada je kazna od tri do 15 godina, a mi predlažemo kaznu od najmanje pet godina za sve one kojima je povereno vaspitavanje dece”, istakao je saborski zastupnik Most-a Nikola Grmoja. Identičan predlog izmena Krivičnog zakona u proceduru je uputio i Klub zastupnika Možemo. Saborska zastupnica ove stranke Sandra Benčić je na konferenciji za novinare upozorila da je broj neotkrivenih dela na štetu dece „izuzetno velik zato što deca često zbog srama, osećaja ugroženosti, i odnosa moći koje zlostavljač ima prema njima, nisu spremna o tome da govore, svedoče ili da se povere nekom bliskom” i da zato do otkrivanja krivičnog dela dolazi decenijama nakon što su počinjena i zbog zastare su do sada prolazila nekažnjeno.
U okviru manifestacije 26. Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, danas i sutra se u Vukovaru održava likovna kolonija „Boje Vukovara”. Likovna kolonija je i ove godine međunarodnog karaktera i okupila je 23 umetnika, rekao je predsednik vukovarskog pododbora SKD Prosvjeta Milenko Živković. Na likovnoj koloniji su umetnici iz Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a dela će biti izložena na izložbi, u aprilu sledeće godine. Jedna od učesnica je i slikarka iz Borova, Ljubica Mirosavljević, koja slika već 17 godina i koja je objasnila da se slikanjem počela baviti kada je otišla u penziju i da su joj glavni motivi Dunava i cveće.