U Vinkovcima je juče održana deseta sednica Županijske skupštine na kojoj je prihvaćen godišnji Izveštaj o izvršenju budžeta Županije za prošlu godinu, te usvojen predlog Odluke o raspodeli rezultata poslovanja za 2021. godinu. „Kada se od županijskih prihoda, dakle od 297 miliona kuna, oduzmu decentralizovana sredstva koja iznose 76 miliona, te pomoći koje samo prođu preko računa Županije u iznosu od 129 miliona kuna vidimo da bi izvorni prihodi na kraju 2021. godine iznosili 91,8 miliona”, rekla je pročelnica Službe za poslove budžeta i javnih finansija Vukovarsko-sremske županije Sandra Adžaga. Na pitanje novinara da li je zadovoljan takvim stanjem finansija župan Damir Dekanić je odgovorio da bi stanje moglo biti i puno bolje i dodao da budžet najviše opterećuju veliki projekti koji nose jako puno novca, a za koje se tek očekuju uplate iz državnog budžeta i fondova, te da dinamika tih uplata nije zadovoljavajuća. Osim godišnjeg Izvještaja o izvršenju budžeta, Skupština je na sednici usvojila i Izveštaje o radu i poslovanju županijskih preduzeća, bolnice, domova zdravlja, centara za socijalni rad, domova za stare i nemoćne, te Zavoda za javno zdravstvo i Zavoda za hitnu medicinu. Usvojen je i Predlog etičkog kodeksa ponašanja članova Županijske skupštine kao i Predlog odluke o donošenju Akcionog plana energetske efikasnosti Vukovarsko-sremske županije za period od 2022. do 2024. Pre početka sednice većnica MOST-a Kristina Bakula pokrenula je inicijativu prikupljanja potpisa za donošenje Odluke o opozivu župana Damira Dekanića, zbog saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao, ali ona nije prošla. Naime, od ukupno 40 većnika svoj potpis na pomenutu inicijativu stavilo je svega troje većnika, sama inicijatorka Bakula i većnici Nikola Kajkić i Ljiljana Kolarec. Tokom rasprave o predlogu MOST-ove većnice i vladajući i opozicija bili su jedinstveni u stavu da institucije trebaju radi svoj posao, a župan i Skupština raditi svoj.
Vlada je odustala od provođenja sistema odbrane od grada zbog čega poljoprivrednici ostaju nezaštićeni, a njihovi usevi trpe velike štete, poručio je juče SDP u saopštenju, nakon što je snažno nevreme praćeno gradom pogodilo područje pet županija na severu Hrvatske. SDP tvrdi da su grad i slične elementarne nepogode posledica klimatskih promena te da ih možemo očekivati i u budućnosti. Međutim poljoprivrednicima nije osigurana zaštita od takvih nepogoda, dodaju iz SDP-a. ”Što se odbrane od grada tiče, Hrvatska je jedna od retkih država Evrpske unije u kojoj se odbrana od grada gotovo ne provodi. Sve je počelo dogovorom Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva privrede i održivog razvoja, Hrvatske zajednice županija i Državnog hidrometeorološkog zavoda kojim će se sistem odbrane od grada u potpunosti ukinuti”, ističe SDP u saopštenju i dodaje da je Vlada do kraja marta prošle godine nameravala doneti zakon o prestanku važenja zakona o sistemu odbrane od grada i da zbog toga nije provedena javna nabava za kupovinu tekućine meteorološkog reagensa za prizemne generatore te su povučene protugradne rakete. Iako novi zakon nije donesen, SDP tvrdi da se ništa ne radi ni po važećem zakonu te poziva da se što pre krene s izradom nacionalnog programa odbrane od grada kojim bi se predložilo uvođenje novog sistema.
Predsednik Domovinskog pokreta Ivan Penava juče je poručio Vladi da kao odgovorna država moramo zabraniti izvoz žitarica te uvesti nultu stopu poreza na osnovne životne namirnice. „Žetva žitarica u Hrvatskoj kreće za nešto manje od mesec dana, što je tema od strateškog interesa za nas, zato što se svet nalazi u situaciji koja je sve samo ne obična i svakodnevna”, rekao je Penava na konferenciji za novinare. „Poručujemo hrvatskoj Vladi i javnosti – ako se želimo ponašati kao odgovorna država pod hitno moramo ograničiti, odnosno, zabraniti izvoz žitarica ili uvođenje prvenstva prvootkupa od strane Vlade na te žitarice. Neophodna je i hitna nulta stopa poreza na sve osnovne životne namirnice poput brašna, šećera, ulja, a ovu priliku moramo iskoristiti za jačanje kapaciteta proizvodnje da bi postali samodovoljni u poljoprivrednoj proizvodnji”, naglasio je predsednik DP-a.
Nakon aprilskog usklađivanja penzija od 2,24 odsto, prosečna starosna radnička penzija kreće se oko 2900 kuna, ljudi koji su radili duže od 41 godine primaju oko 3800 kuna, oni koji su otišli u prevremenu penziju primaju oko 2800 kuna, a prosečne invalidske i porodične penzije iznose oko 2200 kuna. Prosečna braniteljska penzija je oko 6300 kuna, pripadnici HVO-a imaju 3500 kuna, a profesionalni vojnici oko 4200 kuna. Udruženja penzionera pojačala su pritisak na Vladu da promeni formulu za usklađivanje da bi penzije još jače pratile kretanje cena. Bivši saborski zastupnik Željko Šemper rekao je za Večernji list da očekuje porast od 5,75 odsto u septembru, a moguće i veći ako inflacija još ubrza, tako da bi prosečna penzija u septembru mogla biti oko 200 kuna viša nego pre godinu dana. U maju je u Hrvatskoj bilo 1,23 miliona penzionera, što je devet hiljada manje nego isti mesec prošle godine odnosno 12 hiljada manje nego 2020. godine.
Udruženje Breza ogranak Vukovar danas je na dečjem igralištu na Olajnici organizovalo Dečju olimpijadu. Osim samih korisnika Udruženja, a to su deca iz socijalno ugroženih porodica koja učestvuju u programu poludnevnog boravka koje Udruženje Breza ogranak Vukovar provodi, na Olimpijadi su učestvovala i deca nižih razreda OŠ Nikola Andrić. Dečja olimpijada deo je projekta Čuvari prirode, finansiranog od strane Ministarstva nauke i obrazovanja i Grada Vukovara, rekla je voditeljka Breze ogranka Vukovar Jovana Živković te je pojasnila da je cilj projekta upoznavanje dece sa zdravim životom što podrazumeva zdravu prehranu, uključivanje u sportske aktivnosti te upoznavanje s reciklažom. Deca su danas učestvovala različitim sportskim aktivnostima: fudbalu, tenisu, badmintonu, stonom tenisu, skoku u dalj, preskakali su uže, a organizovano je i takmičenje u starim sportovima: skakanje u vreći i potezanje užeta, navela je Živković.