Na području Vukovarsko-sremske županije zabeležen je još jedan slučaj zaraze koronavirusom, potrdila je i službeno na današnjoj press konferenciji Štaba civilne zaštite Vukovarsko-sremske županije u Vukovaru, dr. Kata Krešić, direktorka Zavoda za javno zdravstvo. Radi se o muškoj osobi od 72 godine iz Nuštra, koja je hospitalizovana u vinkovačkoj bolnici i njegovo je zdravstveno stanje trenutno stabilno. Osoba nije bila pod obaveznim merama samoizalacije, odnosno u poslednjih 14 dana, pre bolesti, nije nigde putovala, navela je dr. Krešić. Dodala je kako se u ovom trenutku provode epidemiološka obrađivanja, kako bi se video mogući izvor zaraze. Bolesnik je pregledan u ambulanti porodične medicine pod kontrolisanim uslovima, prethodno se telefonski najavivši te u vreme pregleda nije bilo drugih pacijenata i doktorica je koristila neophodnu zaštitu u tom slučaju, kao meru prevencije zaraze.Tokom epidemiološke obrade je uvek upitno koliko ljudi govore stvarne podatke, istakla je dr. Krešić te apelovala na građane da pokažu odgovornost u takvim slučajevima, kako bi se promptno delovalo na suzbijanju širenja zaraze.Načelnik Županijskog Štaba civilne zaštite Zdravko Kelić ukazao je na podatak da je trenutno na području Županije 1029 osoba u samoizolaciji, što je u odnosu na juče povećanje od 17 slučajeva. Svako povećanje je još veća obaveza za nas. Još uvek nam dolaze osobe iz drugih država i moramo biti još aktivniji, naglasio je Kelić, dodajući kako je Županija u saradnji s osječkom Saponijom obezbedila određenu količinu zaštitnih sredstava za medicinsko osoblje i ustanove Svaki dan je sve veći pritisak građana na Štab, juče je bilo više od 400 mailova sa pitanjima. Dali smo odgovore, ali isto tako moramo pratiti uputstva državnog Štaba za lokalni nivo, zaključio je Kelić. Načelnik PU Vukovarsko-sremske Fabijan Kapular je istakao kako policija provodi na terenu sve mere, koje propisuje državni Štab civilne zaštite, osvrnuvši sa i na dojave o kršenju samoizolacije. Imali smo 13 dojava, nijedna nije potvrđena. Naši građani se drže preporuka, i sve osobe koje su samoizolaciji se ponašaju odgovorno, rekao je šef županijske policije. Podsetio je da na području policijske uprave još uvek ima 16 punktova, a na istima su u 28 slučajeva evidentirane osobe, koje nisu imale odgovarajuću propusnicu i iste su vraćene u mesta prebivališta.
U Hrvatskoj je potvrđeno 56 novih slučajeva zaraze koronavirusom, te ih trenutno ima 551, obavestio je jutros Nacionalni štab civilne zaštite. “U protekla 24 časa otkriveno je 70 novih bolesnika, što je s epidemiološke strane zadovoljavajući podatak jer samo i dalje samo u fazi linearnog, a ne eksponencijalnog rasta”, rekao je ministar zdravstva Vili Beroš na konferenciji za medije. Ukupno je testirano 4482 uzoraka, samo u 24 časa njih 524. Tri su osobe preminule, a izlečeno je 37 osoba. Prosečna dob bolesnika je 48,2 godine. Od ukupnog broja obolelih, 54 odsto su muškarci, a 46 odsto žene. Procenat bolesnika iznad 60 godina je 25 odsto, navedeno je na konferenciji za medije Nacionalnog štaba civilne zaštite.
Dokle god postoji linearni rast popuštaćemo mere kako bismo sve više i sve optimalnije funkcionisali u ovim vanrednim uslovima, poručio je ministar unutrašnjih poslova i voditelj Nacionalnog štaba civilne zaštite Davor Božinović. ”Naš rast je linearan što ukazuje na to da se građani pridržavaju uputstava”, rekao je Božinović. Prva odluka u tom smislu odnosi se na dopuštenje rada određenih specijalizovanih prodavnica u sastavu pijaca kako bi se povećao kapacitet snabdevanja hrvatskih građana i pomoglo hrvatskoj poljoprivredi. To su trgovine koje prodaju hranu i higijenske artikle, poljoprivredne trgovine i trgovine koje prodaju hranu za životinje’, precizirao je Božinović. ”Pokušavaćemo sve više opuštati mere kako bismo najoptimalnije odgovorili na sve izazove krize koronavirusa. Nove odluke stupaju na snagu danas, a realno je za očekivati da trgovine počnu raditi od sutra ujutro”, naveo je Božinović. Ministar je upozorio i na manipulacije oko propusnica. “To je ozbiljno krivično delo, falsifikovanje dokumenata. To je delo koje se zavisno o težini može sankcionisati od 6 meseci do 5 godina zatvora. A valjda je svima jasno da se u ovakvoj situaciji neće izricati minimalne kazne”, zaključio je Božinović.
Pritisnuta brojnim kritikama preduzetnika u Hrvatskoj da predložene mere jednostavno nisu dovoljne da se u krizi s epidemijom koronavirusa pokuša sačuvati privreda, Vlada, kako saznaje Jutarnji list, uskoro osniva Krizni Štab za privredu, a već sledeće nedelje možemo očekivati novi set ekonomskih mera, navodi Jutarnji. Preduzetnici nisu zadovoljni kako ekonomski deo Vlade radi posao, a posebno su ljuti na potpredsednika i ministra finansija Zdravka Marića jer smatraju da se više ponaša kao činovnik u Poreznoj upravi nego neko ko razume u kojoj se situaciji privreda nalazi. Zato je ideja da se u Kriznom štabu okupe ugledni ekonomisti, menadžment nekih poznatih hrvatskih kompanija, ljudi iz realnog sektora, a razmišlja se da se u Štabu nađu i ekonomski stručnjaci iz opozicije. „Vlada nacionalnog jedinstva, kako bismo je mogli nazvati, biće potrebna jer će neke mere, očito, biti bolne. Verovatno će se zadirati u neka stečena prava radnika u državnom i javnom sektoru, ali i nekih drugih grupa. Pitanje je, na primer, hoće li se na stolu naći i povlaštene penzije, poput braniteljskih ili funkcionerskih. Sasvim je sigurno da će se sa sindikatima dogovarati da se zamrznu sve povišice koje su trebale ići nakon štrajka prosvetara, da će se razgovarati i o odlaganju plaćanja svih dodataka na plate, poput regresa, božićnica i uskrsnica te da će i državni i javni sektor jednostavno morati deo krize preuzeti na sebe“, piše današnji Jutarnji list.
Evropski parlament izglasao je sinoć na plenarnoj sednici u Briselu vanredne mere za borbu protiv pandemije koronavirusa i posledica te krize na privredu. Parlament je izglasao tri predloga Evropske komisije – predlog o investicionoj inicijativi kao odgovoru na krizu s koronavirusom u iznosu od 37 milijardi evra, od čega je za Hrvatsku namenjeno 1,158 milijardi. Reč je o neiskorištenim sredstvima koja su zemljama članicama dodeljena za predfinansiranje projekata iz strukturnih fondova, koja bi inače morala vratiti u evropski budžet, a sada će ih moći zadržati. To će budžetima država članica omogućiti veću likvidnost. Drugi usvojeni predlog je o proširenju delokruga Fonda solidarnosti Evropske unije, a treći je privremena mera kako bi se olakšalo aviokompanijama da zadrže svoje ‘slotove’ na aerodromima, čak i ako ih ne koriste zbog pada saobraćaja.