Srbija i Hrvatska ostvarile su u prošloj godini spoljnotrgovinsku razmenu od dve milijarde evra, što je povećanje od 53 odsto u odnosu na 2021. godinu, odnosno za 710 miliona evra. Prema podacima Privredne komore Srbije, na koje se pozvao nedeljnik Hrvatska riječ iz Subotice, u prošloj godini Srbija je u Hrvatsku izvezla robe i usluga za 1, 2 milijarde evra, što je za gotovo 70 odsto više u poređenju s istim periodom 2021. godine. Uvoz u Srbiju iz Hrvatske porastao je u 2022. godini za 237 miliona evra, na 897 miliona evra, što je povećanje od gotovo 36 odsto u odnosu 2021. godinu. Srbija je u prošloj godini u Hrvatsku najviše izvozila električnu energiju, mineralno đubrivo, suncokretovo ulje, čarape, ulje od nafte, proizvode za transport, pakovanje robe od plastike, delove šinskih vozila, testeninu, nameštaj, čokoladu i proizvodi od kakaa, azotno đubrivo, hleb, pecivo, kolače i biskvite. U 2022. godini u Srbiju se iz Hrvatske najviše uvozila električna energija, zatim soja u zrnu, hartija i karton, cement, kontejneri od stakla za pakovanje robe, ulje od nafte i bitumenozonskih minerala, vazdušne pumpe, kompresori, mesne prerađevine, kablovi i ostali električni provodnici.
Nakon najave zagrebačkog gradonačelnika Tomislava Tomaševića da će se ulice s imenima ustaša u glavnom gradu promeniti, Matica hrvatska uputila je hrvatskoj Vladi predlog o donošenju Zakona o imenima u javnim prostorima u Hrvatskoj “da bi se sprečila samovolja i populistički aktivizam političkih ultraša i njihove namere da arbitruju istoriju menjajući imena trgova i ulica”. Matica naime smatra da Vlada treba da predloži Hrvatskom saboru Zakon o imenima u javnim prostorima na teritoriji cele države u skladu s duhom Rezolucije Veća Europe i Rezolucije Evropskog parlamenta o evropskoj savesti o totalitarizmu koje izjednačavaju i osuđuju evropske totalitarne režime nacizam, fašizam i komunizam. “Na taj bi se način stavila zakonska rampa svima koji se nisu pomirili s propašću totalitarnih režima nego na lažnim istorijskim premisama, poput izjednačavanja antifašizma i komunizma, u Hrvatskoj pokušavaju da promovišu zločince nakaznih totalitarnih diktatura i veličaju prošlost političkih tiranija”, smatraju iz Matice hrvatske i dodaju da u tom procesu vraćanja Hrvatske u redove Evrope nema mesta istorijskim lažima i recidivima totalitarne prošlosti koji vraćaju Hrvatsku u blato iz kojeg se izvukla Domovinskim ratom. “Insistiramo da u procenama ko je od istorijskih ličnosti bio prikladan se po njemu nazovu ulice ili trgovi ne budu merodavne presude komunističkih i socijalističkih sudova, nego isključivo presude sudova samostalne i suverene Republike Hrvatske”, zaključuje Predsedništvo Matice hrvatske u predlogu Vladi Republike Hrvatske.
Cene nekretnina u Hrvatskoj rastu od 2019., što se odnosi i na poslovne nekretnine, posebno kancelarijske prostore. Sve je više slučajeva da zakupce s novim ugovorima čekaju i nove cene najma poslovnih prostora. Razlog za to je, pre svega, enormni rast režijskih troškova, koji su porasli poskupljenjem energenata, pre svega gasa i električne energije, ali i komunalnih davanja. potražnja za poslovnim prostorima, posebno onim atraktivnim kancelarijskim je rasla. Nakon pandemije su povećane ekonomske aktivnosti i rast tržišta terale domaće investitore i firme da traže kancelarijske prostore. S obzirom da su kancelarije uvek jedan od statusnih simbola za privlačenje dobrih klijenata, ali i kvalitetne radne snage, poslednjih se godina traže poslovni prostori najviših klasa. Prosečna mesečna vrednost poslovnog prostora u Zagrebu iznosi 11,6 evra, u Splitu gotovo 17 evra, Rijeci 9, a u Osijeku 8,47 evra po kvadratnom metru. Najskuplji je u Dubrovniku i iznosi 44 evra, a najjeftiniji u Vukovaru – 3,28 evra po kvadratu.
Sindikat nauke poručio je u ponedeljak Vladi da je umesto otpora prema rastu plata neophodno da ga počne poticati i pozvao je da što hitnije sedne za stol sa sindikatima i dogovori dodatna povećanja plata zaposlenima u javnim i državnim službama. Sindikat tvrdi da u budžetu ima prostora za adekvatan rast plata i ne postoji opasnost da bi to ubrzalo inflaciju, što je suprotno od tvrdnji ministra finansija Marka Primorca, koji je u prošlogodišnjim pregovorima sa sindikatima javnih službi isticao da rast plata ubrzava inflaciju. Podaci Evrostata za treći kvartal 2022. pokazuju da je suficit državnog budžeta u Hrvatskoj iznosio čak 6,7 odsto BDP-a, a udeo javnog duga u BDP-u pao na najniži nivo u poslednjih 10 godina. Dodatno, Međunarodni monetarni fond je nedavno istakao da u trenutnim okolnostima ne postoji opasnost od inflacijske spirale, naglasili su iz sindikata.
Zdravstvenu zaštitu ovih dana mnogi traže usled respiratornih bolesti zbog kojih su bolničke čekaone pune. Vrhunac je sezone gripe, od koje je dosad preminulo 11 osoba. Usto, streptokokne bolesti uzele su maha i broj obolelih veći je nego pre pandemije. Infektolozi upozoravaju da kao i kod svih kapljičnih infekcije, treba izbegavati bliske kontakte, nositi maske i imati dobru higijenu ruku. Posebno je to bitno jer u poslednje vreme više i teže obolevaju deca. Doktori upozoravaju da je streptokok, kao i kod svake bolesti, najvažnije prepoznati što ranije jer uzrokuje širok dijapazon bolesti.
Zbog ogromne količine snega, ali i olujnog vetra, kako javlja Index.hr, ni jedan saobraćajni pravac iz smera od Dalmacije prema unutrašnjosti zemlje nije prohodan. Lokalane vlasti morale su da otvore prihvatne centre u Gračacu, Gospiću, Obrovcu i Kninu. Na terenu su i spasioci iz HGSS-a koji pomažu da se izvuku svi koji su zaglavljeni u snegu. Mediji navode i da je najmanje 25 vozila ignorisalo zabranu i ušlo na zatvorenu deonicu auto-puta A1 kod tunela Sveti Rok, zbog čega su ostali zaglavljeni u smetovima i sada ekipe Hrvatskih autocesta pokušavaju da ih izvuku. Osim snega, vozačima velike poteškoće zadaje i jaka bura, koja duva brzinom oko 150 kilometara na sat, pa je na mahove prava mećava. Državna meteorološka služba navela je na svojim internet stranicama da je samo u Gospiću visina snežnog pokrivača 71 centimetar. Ovakvo vremensko stanje odrazilo se i na promenu termina pojedinih fudbalskih utakmica, pa će tako utakmica četvrtine finala Kupa Hrvatske, u kojoj se u Bijelom Brdu sastaju domaćin BSK i ekipa Šibenika, umesto sutra biti odigrana u sredu, u terminu od 12 i 30.
Ženski odbojkaški klub Enna Vukovar je u drugoj uzastopnoj utakmici na domaćem terenu pobedio ekipu Nebo iz Zaprešića, rezultatom 3:0. U poslednje dve utakmice vukovarske odbojkašice igrale su protiv dve ekipe s dna tabele. U sledećem kolu sastaju se s poslednjim Brdima. Nakon ove pobede, Enna Vukovar je peta na prvenstvenoj tabeli, s 27 osvojenih bodova.