Brojni stanovnici Banije već treću zimu u kontejnerima čekaju obnovu srušenih kuća, konstrukcijska obnova i zamensko građenje idu sporo, objekti se uglavnom obnavljaju zahvaljujući donacijama, iako je država osigurala novac. Premijer Andrej Plenković pre nekoliko dana je rekao da je obnova ‘nestvarno spora’, a na pitanje odnosi li se to na njega, ministar građevine Ivan Paladina rekao je za N1 da ne misli da se odnosi na njega, ali ako je tako, on ne mora da bude ministar. Obnovu je juče za N1 komentarisao i saborski zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac koji je rekao da se o tome često razgovara na koalicionim sastancima i da je neverovatno da se u toliko drugih stvari može puno, kao što su ulazak u Šengen i evrozonu i čitav niz drugih projekata koji se realizuju, a da se u ovom segmentu ne postižu rezultati. ”Sve je to odavno prelilo čašu strpljenja i Vladi i članovima koalicije, pogotovo nama iz SDSS-a i sada mora da se napravi rez koji će osigurati da se promene počnu događati odmah i bez ikakvog čekanja. Gubi se vreme, gubi se novac i zapravo se uništava pretpostavka za revitalizaciju tog područja’, rekao je Pupovac za N1. SNV je pokrenuo i svoju inicijativu – Banija je naša kuća. Projektom je prvo stavljen fokus na kontejnere i s pravoslavnom crkvom je osigurano 175 kontejnera koji su podeljeni ljudima koji nisu imali nikakav smeštaj. „Nakon toga fokusirali smo se na donacije za nove kuće. Tu je najznačajnija donacija za deset kuća, od kojih su neke završene ili u postupku građenja, a za jednu se osigurava dokumentacija. To se radi u poslednjih nekoliko meseci i posao bi trebao da bude gotov do februara, a završeno je i useljeno šest kuća”, rekao je Pupovac.
Suđenje četvorici hrvatskih pilota, koji su optuženi za ratni zločin na Petrovačkoj cesti u akciji “Oluja” 1995., kada je raketirana kolona srpskih izbeglica, a koje je trebalo da počne juče, je odloženo jer, kako je rečeno, još nema elemenata da se donese odluka da im se sudi u odsustvu. Predsednik sudskog veća Vladimir Duruz rekao je da novo ročište nije zakazano i da je suđenje odloženo do daljnjeg dok se ne utvrdi autentičnost saopštenja Ministarstva pravde Hrvatske, u kojem stoji da se neće postupati po zamolbi Srbije. Prema rečima Duruza, neophodno je proveriti autentičnost tog dokumenta, skinutog sa interneta, da bi bila donesena odluka o suđenju hrvatskim pilotima u odsutstvu.
Na poslednjoj ovogodišnjoj sednici Opštinskog veća opštine Borovo izvršen je rebalans budžeta za 2022. godinu, koji je umanjen za 9 i po miliona kuna, tako da novi plan iznosi 15 miliona i 836 hiljada kuna. Usvojen je i budžet za 2023. godinu, u planiranom iznosu od 4,8 miliona evra. Načelnik Opštine Zoran Baćanović je rekao da je to ogroman iznos, ali da je uveren da će biti blizu izvršenja tog budžeta na kraju iduće godine. Prvi puta u budžetu Opštine za sledeću godinu planirana su sredstva za isplaćivanje energetskog dodatka penzionerima iz Borova s najnižim primanjima, u ukupnom iznosu od oko 40 hiljada evra, a načelnik je najavio da će biti isplaćen oko Uskrsa te da će biti veći od božićnica. Povećana je i nadoknada za novorođenčad, koja će od 1. januara biti hiljadu evra.
Opština Negoslavci objavila je Javni poziv za dodeljivanje finansijskih sredstava za poticanje privrednog razvoja u 2022. godini. Radi se o bespovratnim sredstvima iz opštinskog budžeta pravnim i fizičkim osobama odnosno obrtima koje obavljaju registrovanu poslovnu delatnost sa sedištem na području te opštine. Prihvatljivi korisnici su oni koji su podmirili sve dospele obaveze prema Opšini Negoslavci i dospele obaveze po osnovu javnih davanja o kojima evidenciju vodi Porezna uprava. U sklopu javnog poziva osigurana su sredstva za zapošljavanje i samozapošljavanje, osnivanje trgovačkog društva i obrta, za građenje, rekonstrukciju i opremanje poslovnih objekata, te kupovinu teretnih, dostavnih ili radnih vozila. Konkurs za prijavu je do 4. januara.
Hrvatska kuna će, nakon što je više od 28 godina bila u upotrebi kao službeni novac, na Novu godinu biti zamenjena evrom, a više od 500 miliona komada novčanica i oko 5200 tona kovanica biće poslano u mašine za rezanje i topljenje. Kuna kao papirnati i metalni novac i lipe kao kovanice u apoenima manjima od jedne kune uvedeni su u upotrebu 30. maja 1994. na Dan državnosti. Ukupno je štampana milijarda i 570 miliona komada svih novčanica u vrednosti od 187 milijardi kuna. Iako u HNB-u ističu da su kune kvalitetne novčanice, one se upotrebom troše, pa je do sada povučeno i uništeno više od milijardu komada novčanica vrednosti 104,5 milijarde kuna. Najviše je štampano apoena od 200 kuna, pa 100 kuna i na kraju 10 kuna. Poslednjih godina najviše su u upotrebi bile novčanice od 200 kuna, a onda od 10 kuna.
Nakon dve godine epidemije covida-19, proteklu je godinu obeležio omikron soj koronavirusa, manje teških slučajeva bolesti i smrtnih ishoda, a ublažene su i epidemiološke mere. Iako nije službeno proglašen kraj epidemije covida, Hrvatska kraj godine dočekuje s relativno stabilnom epidemiološkom situacijom. Vakcinisano je više od 70 odsto odraslog stanovništva, a od jeseni su dostupne i nove vakcine protiv omikron varijante koronavirusa. Aktuelno stanje drastično je bolje u odnosu na isti period prošle godine, višestruko je smanjen broj obolelih na bolničkom lečenju i respiratoru. Smrtnih ishoda i dalje ima, ali su u stalnom padu i daleko od prošlogodišnjih. Nacionalni štab civilne zaštite u aprilu je ukinuo gotovo sve epidemiološke mere, a na snazi je ostala samo obaveza korištenja maske za zaposlene i pacijente u zdravstvenom sistemu te zaposlene i posetioce ustanova socijalnog rada. Više od dve godine epidemije covida hrvatski zdravstveni sistem su koštale šest milijardi kuna, a izgubljeno je i više od 17 hiljada života.