Vlada je u javno savetovanje uputila predlog Zakona o trgovini kojim se zabranjuje rad nedeljom. U predlogu zakona navodi se da bi se moglo raditi 16 nedelja u godini, a svaki bi trgovac sam odlučivao kojih bi to 16 nedelja bilo. Unutar 16 sedmica za koje odredi da će u njima imati radnu nedelju, trgovac ima na raspolaganju 15 sati koje može sve iskoristiti u nedelju ili deo iskoristiti i od ponedeljka do subote. Ono što se do sada gotovo uopšte nije spominjalo je to da Vlada predlogom Zakona o trgovini ograničava i rad trafika i pekara nedeljom i praznikom, i to tako da mogu raditi samo od 7 do 14 časova. S druge strane, u Zakonu postoji niz izuzetaka na koje se ne primenjuju nikakva ograničenja kada je u pitanju rad nedeljom i praznikom. To se odnosi na prodajne objekte koji se nalaze unutar ili su sastavni deo železničkih i autobusnih stanica, aerodroma i trajektnih luka, benzinskih pumpi, bolnica, hotela, prostora kulturnih i verskih ustanova te drugih subjekata u kulturi, muzeja, centara za posetioce, kampova, OPG-ova te proglašenih zaštićenih područja prirode. Zabrana rada nedeljom ne odnosi se na otkup primarnih poljoprivrednih proizvoda, prodaju na pijacama, sajmovima i javnim manifestacijama, prodaju putem automata i prodaju na daljinu.
Premijer Andrej Plenković rekao je sinoć, nakon višečasovnog pregovaračkog sastanka sa sindikatima javnih i državnih službi, da je dogovoreno povećanje osnovice za plate za šest odsto od 1. oktobra te još za dva odsto od aprila. Dogovoreno je i povećanje božićnice s 1500 na 1750 kuna, povećanje regresa s 1500 na 1750 kuna te poklona za dete s 600 na 754 kune, rekao je premijer i zahvalio sindikatima na kompromisu. Povećanje osnovice za šest procenata koštaće 600 miliona kuna, a osiguraće se rebalansom budžeta i preraspodelama dok će za povećanje od dva odsto trebati 500 miliona kuna. Sindikati su najavili da će provesti izjašnjavanje danas i sutra, i ako se potvrdi odluka, u ponedeljak sledi potpisivanje sporazuma. Predsednica Hrvatskog sindikata učitelja Sanja Šprem izjavila je da su u par godina do sada zahvaljujući naporima sindikata ali i razumevanju Vlade dolazili do pomaka u porastu plata u javnom sektoru pa veruje da će i dalje razvijati socijalni dijalog na korist svih zaposlenih.
Iz Domovinskog pokreta Vukovarsko-sremske županije su se oglasili saopštenjem za javnost u kojem navode da neće prisustvovati na današnjoj sednici Županijske skupštine na kojoj je jedna od tačaka Dnevnog reda izveštaj župana Damira Dekanića za prvih šest meseci ove godine. U saopštenju kažu da ne žele da slušaju izveštaj u kojem nema ni reči o saobraćajnoj nesreći u kojoj je župan učestvovao pre nekoliko meseci nego da žele da vide izveštaj DORH-a. „Ono o čemu bi Županijska skupština Vukovarsko-sremske županije trebala da govori i da vodi politike jeste da nam je županija privredno opustošena, da imamo više od trideset hiljada manje stanovnika prema poslednjem popisu, da nema stipendija za studente, nema podrški za poljoprivrednike, zatvaraju nam se škole, nema decentralizacije Hrvatskih šuma i premeštanja Uprave Hrvatskih šuma u Vukovarsko-sremsku županiju. Jer prisetimo se koliko su Damiru Dekaniću i njegovom kolegi Banožiću bila puna usta upravo o ovome. U Županijskoj skupštini se ne provode politike koje su dobre za stanovnike Vukovarsko-sremske županije i ozbiljni problemi ne dolaze na sto i ne bivaju rešavani, nego se sve radi u svojstvu što lepšeg predstavljanja imidža HDZ-a. Želimo da vidimo političku odgovornost HDZ-a i župana Dekanića kao i predsednika županijskog HDZ-a Marija Banožića te njihove ostavke i raspisivanje novih izbora jer smo sigurni da i građani Vukovarsko-sremske županije vide da ovo nije dobar smer i da su bili obmanuti i prevareni njihovim pustim obećanjima i lažima u predizbornoj kampanji kao i ovom periodu koje je prošlo nakon izbora”, navodi se u saopštenju županijskog ogranka DP-a.
Advokat bivšeg potpredsednika vlade Borisa Miloševića Anto Nobilo je za N1 objasnio da su HDZ i SDSS doneli koalicioni sporazum i predvideli, između ostalog, poticaje za predstavnike manjina. „Kad je došlo do operacionalizacije tog konkursa, sistem bodovanja je bio takav da se manjine ne mogu probiti. Imate konkurs za manjine, a nemate dodatne bodove ako ste manjinski pripadnik u Hrvatskoj i Milošević je u tom smislu protestvovao”, rekao Nobilo i pojasnio da je od Miloševića zatraženo da dostavi liste da se utvrdi koje su srpske firme u pitanju jer su u Ministarstvu tvrdili da ne znaju. „Konkurs je trebao da bude za srpske firme u najsiromašnijim opštinama jer je to pozitivna diskriminacija. Vlada je donela odluku da se pomogne najsiromašnijim opštinama i manjincima koji nisu ravnopravni u tržišnoj utakmici. Oni koji su provodili konkurs su izvitoperili kriterijume po kojima bi manjinci mogli dobiti poticaje. On je protestvovao da se konkurs izvitoperio i manjine nisu dobile. On lično ništa od Ministarstva privrede nije tražio”, naglasio je Nobilo. “Po meni je on apsolutni pozitivac i mislim da je pošten čovek. Mislim da je jedna nova generacija političara koja nam je trebala. On se smatra apsolutno iskorištenim. Ja shvatam opoziciju i da je to odlična prilika za iskorištavanje za napad na vlast, međutim kad uđemo u sudnicu voleo bih da se bavimo činjenicama i pravom ako je to ikako moguće”, poručio je Nobilo.
Odbojkašice ŽOK ENNA Vukovar juče su u Kaštelima savladale ekipu Ribola rezultatom 3:0, a vukovarska odbojkašica Marta Lukić je bila najefikasnija igračica utakmice sa 18 poena.