HDZ i SDP usprotivili su se juče predlogu Mosta i 17 opozicionih zastupnika da se osnuje istražna komisija o radu Štaba za vreme kovida, jer smatraju da u tome nema pravnog uporišta, te da Sabor ne može da ocenjivati kvalitet naučnih i stručnih preporuka. U predlogu odluke nema ni stručnog, ni pravnog uporišta, rekla je Nikolina Baradić zastupnica Kluba HDZ-a, zaključivši da su oni koji su pozivali ljude da se ne vakcinišu to radili isključivo radi prikupljanja političkih poena. Zastupnik SDP-a Branko Kolarić, naveo je da njegova stranka ne može da podrži Mostov predlog jer bi se saborska istražna komisija u suprotnom trebala baviti preispitivanjem naučnih činjenica i stručnih preporuka, postavljajući pitanje, da li to znači da bi se u tom slučaju Sabor teoretski mogao izjasniti da vakcinacija nije efikasna mera, te da preporuke koje su donele međunarodne institucije i domaća stručna udruženja nisu dobre. Dodao je da se SDP slaže s tim da državna tela treba da istraže sumnje vezane uz javnu nabavu, lažne testove na kovid te korupciju i slično. U ime Vlade, predlog Mosta odbile su i državne sekretarke u ministarstvima unutrašnjih poslova i zdravstva, Irena Petrijevčanin i Marija Bubaš. Opozicioni zastupnici, koji su podržali Mostov predlog, podsetili su da se za vreme pandemije covida radilo o neviđenom ograničavanju ljudskih prava i sloboda te o kako navode, diktaturi Štaba, upozoravajući da su i vakcinisani mogli da prenose koronu te da vakcina nije bilo testirana kako treba. Marin Miletić (Klub Mosta) upozorio je i podsetio da je u prvom talasu pandemije pola umrlih bilo u staračkim domovima, a u drugom ih je bilo samo šest procenata. Zaključio je da su vladajući lagali da je vakcina bezbedna i da vakcinisani ne prenose virus.
Hrvatski sabor danas nastavlja sednicu raspravom o predlogu zakona o provođenju evropskog pravilnika za tržište kriptoimovine, koja ima za cilj zaštitu ulagača, uspostavljanje regulatornog okvira, kao i kontrolu nad izdavanjem kriptoimovine i pružanjem takvih usluga. Ovim konačnim predlogom zakona, koji je u sabor upućen po hitnoj proceduri, provodi se evropski pravilnik o tržištima za regulaciju kriptoimovine. Predmetnim se zakonom osiguravaju pretpostavke za provođenje odredbi pravilnika a prvi se put određuju i odgovorna nadležna tela. U Hrvatskoj je odlučeno da to bude Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (Hanfa) i Hrvatska narodna banka (HNB), rekla je državna sekretarka u Ministarstvu financija Tereza Rogić Lugarić na sednici Vlade. Nacrtom predloga zakona dodatno su definisane i vrste izdavača, propisani su uslovi za izdavanje odobrenja za rad, pravila poslovnog ponašanja pružalaca usluga, kao i sankcije za kršenje odredbi spomenutog pravilnika. Zastupnici će raspraviti i predlog godišnjeg izveštaja o izvršenju Državnog budžeta Republike Hrvatske za prošlu godinu u kojem se, između ostalog, navodi da je tokom te godine realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 3.1 odsto a ukupni višak opšteg budžeta zabeležen je u iznosu od 34.3 miliona evra, odnosno 0.04 odsto BDP-a, pri čemu je manjak državnog budžeta iznosio 729.1 milion evra ili 1 odsto BDP-a.
Nakon jučerašnjeg upozorenja veledrogerija o novom povećanju duga bolnica, kao i na istorijski najveći dug od 600 milina evra, zbog čega su pozvane nadležne institucije na hitnu intervenciju kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja i zaštitila radnih mesta, oglasilo se i Ministarstvo zdravstva poručujući da je prošle nedelje bolnicama isplaćeno 7,5 miliona evra za podmirenje obaveza. U 2024. godini Ministarstvo zdravstva zajedno sa HZZO-om i Ministarstvom finansija preduzima sve što je potrebno s ciljem rešavanja navedene problematike, navedeno je u saopštenju Ministarstva zdravstva. Ističu i da je iznos obaveza na kraju maja približno isti kao i u prošlogodišnjem tom mesecu, zbog čega smatraju da ne može biti reči o istorijskom dugovanju. Dodali su da zajedno sa HZZO-om i Ministarstvom finansija, a u skladu sa ranije postignutim dogovorom s veledrogerijama, već dugi niz godina održavaju partnerski odnos u svrhu očuvanja održivosti zdravstvenog sistema, da se dospele obaveze prema dobavljačima lekova, potrošnog i ugradbenog medicinskog materijala smanjuju na prihvatljive rokove dospeća. Za apoteke je to 120, a za bolničke zdravstvene ustanove 180 dana.
Hrvatskoj je potrebna reforma obrazovanja u strukovnim školama radi podizanja učeničkih kompetencija na tržištu rada, saopšteno je na sednici saborskog Odbora za obrazovanje uz napomenu da mesta mora biti i za opšteobrazovne predmete poput politike i privrede. Navedeni predmeti su istaknuti kao posebno važni zbog, kako navode, problema s nepoštovanjem i nepoverenjem u institucije, kao i s nepoznavanjem svojih i prava drugih, poručila je narodna pravobraniteljka Tena Šimonović Einwalter na spomenutoj tematskoj sednici na kojoj su se zbog predloga reforme strukovnog obrazovanja okupili i predstavnici poslodavaca, obrtnika, profesora u školama, Ministarstva nauke i drugih relevantnih institucija. Podržan je prelazak na modularnu nastavu a raspravljalo se i o statusu opšteobrazovnih predmeta, odnosno uvođenju njihovog broja časova te da li neki od predmeta treba da se uvedu kao izborni ili obavezni. Zastupnik stranke Možemo! Damir Bakić takođe smatra da nije dobro da predmet politika i privreda bude fakultativni u nastavnom programu za većinu zanimanja. Predstavnici profesora u srednjim školama istakli su da se jedino na časovima spomenutog predmeta može da uči o ekonomskim politikama koje države vode.
U sklopu Fakulteta za vaspitne i obrazovne nauke, od jeseni, s početkom nove akademske godine, u Osijeku počinje sa radom novi program studije logopedije, a Dopusnicu za novu studiju izdala je Agencija za nauku i visoko obrazovanje, potvrdila je to prof. Emina Berbić Kolar, dekan na spomenutom fakultetu. Naglasila je da je ovo istorijski trenutak za osječki univerzitet te poručila da se raduju prvoj osječkoj generaciji studenata logopedije, za koju će biti osigurane upisne kvote u jesenskom roku. Zahvaljujemo svima koji su svojim dobronamernim angažmanom, savetima, predlozima i sugestijama pomogli kako bismo danas mogli ponosno reći da je univerzitet bogatiji za novi studijski program, koji je trenutno najtraženiji u Republici Hrvatskoj, istakla je Berbić Kolar.