U zgradi Radničkog doma u Borovu naselju, u koji treba da se preseli Veleučilište Lavoslav Ružička, danas su potpisani ugovori o unutrašnjem opremanju prostora. Projekat rekonstrukcije zgrade je jedan od kapitalnih projekata Grada Vukovara i deo je Intervencijskog plana, te je finansiran sredstvima Evropske unije, a preko Fonda za obnovu i razvoj Grada Vukovara. Nakon što su sa 17 miliona kuna finansirani građevinski radovi, na poslednjoj sednici Upravnog odbora odlučeno je da će Fond sa 1,1 milion evra finansirati i unutrašnje opremanje, rekla je predsednica Fonda, Ljiljana Blažević. Gradonačelnik Ivan Penava, koji je ugovore potpisao ispred Grada Vukovara, je naglasio da se nada da će opremanje biti gotovo u rokovima i da će studenti sledeću akademsku godinu početi u novoj zgradi. Ugovori su potpisani sa firmom Ofir o opremanju nameštajem i firmom Bonavia, koja će zgradu opremiti sa računarskom opremom, a vredni su oko 650 hiljada evra. Penava je naglasio da sledi raspisavanje Javnog poziva za opremanje opremom za fizioterapiju i teretanu. Prodekan za poslovanje i saradnju s privredom Veleučilišta Lavoslav Ružička Slobodan Stojanović je naglasio da je plan da se preselenjem u novu zgradu pokrenu i novi studijski programi iz područja biomedicine i zdravstva i STEM-a, ali i uspostavljanja 4. i 5. godine studija trgovine i prava. Veleučilište trenutno ima oko 1000 redovnih i vanrednih studenata, a cilj je da se preselenjem i novim programima taj broj poveća, rekao je Stojanović.
Ministar finansija Marko Primorac najavio je juče u Saboru da Vlada do kraja godine planira još jedan rebalans državnog budžeta i još jedan paket pomoći najugroženijim domaćinstvima. Rekao je da se planira još jedan rebalans jer država ima sredstva prikupljena od dodatnog poreza na dobit koje su se obavezali podeliti najugroženijim domaćinstvima. Od dodatnog poreza na dobit prikupljeno je više od 230 miliona evra i ta sredstva biće raspoređena onima kojima je najpotrebnije. „Svakako ćemo i dalje raditi na tome da očuvamo kupovnu moć, barem jednim paketom pomoći do kraja godine”, rekao je Primorac.
Plate u Hrvatskoj trebaju da rastu zahvaljujući povećanju produktivnosti i pravednijem raspoređivanju dobiti, a ne diranjem penzionog sistema, jer to neće motivisati poslodavce da povećaju plate radnicima, saopštile su juče sindikalne centrale. Matica hrvatskih sindikata, Nezavisni hrvatski sindikati i Savez samostalnih sindikata Hrvatske podržavaju ideju Vlade o povećanju najnižih plata, ali ne i predlog da država na sebe preuzme deo uplate penzionog doprinosa za one s niskim platama. „Plate u ovom trenutku mogu i moraju da rastu na osnovu povećanja produktivnosti, a ne neprihvatljivim diranjem penzionog sistema. Prostora za rast plata ima i u pravednijem raspoređivanju dobiti, u prilog čemu govore podaci o rastu prihoda od poreza na dobit od skoro 50 odsto u 2022. godini”, navodi se u saopštenju sindikalnih centrala. Naglašavaju da je izvršna vlast odlučila na račun svih građana povećati niske plate, ali tako neće motivisati poslodavce da sami povećavaju plate, iako za to imaju prostora, niti će da potaknu transformaciju tržišta rada prema bolje plaćenim radnim mestima.
Neto plata roditelja troje ili više dece i koji ima bruto platu od 1000 evra, povećaće se za 22,50 evra, saopšteno je juče iz udruženja “Porodica 3plus” napominjući da je najavljena porezna reforma nedovoljna za 112 830 porodica s troje ili više dece u Hrvatskoj. Udruženje pozdravlja povećanje ličnog odbijanja, ali naglašava da on ne utiče na povećanje primanja u porodicama, a posebno u onima s troje ili više dece. Prema kalkulacijama udruženja, neto plata roditelja čija bruto plata iznosi 700 evra povećaće se za 45 evra, kod onih čija je plata 800 era za 37,50 evra, dok povećanja neće biti za one čije plate iznose 1300 ili 1500 evra. “Još ranije smo predlagali da lično odbijanje koriste oba roditelja za svu svoju decu, te smatramo da je sad dobro vreme da se promeni ovo pravilo – to bi značajnije uticalo na primanja u porodicama s decom”, ističu iz udruženja. Zalažu se i za univerzalni dečji doplatak za svako dete s progresivnim rastom kako raste broj dece u porodici, za priznavanje ili stimulisanje rada za podizanje dece sa svrhom usklađivanja porodičnog i profesionalnog života i za potpuno subvencionisane dečje vrtiće za svu decu u Hrvatskoj.
U Jagodnjaku je juče održana 22. Kulinijada, koja se svake godine održava na Spasovdan, kada se po tradiciji, načinje prvi kulin od zimske svinjokolje. Na ovogodišnjoj Kulinijadi za najbolji kulin se takmičilo 112 proizvođača sa prostora cele Slavonije, rekla je načelnica Opštine Danijela Mlinarević istakavši zadovoljstvo i brojem izlagača i brojem posetilaca.