U firmi Centar kompetencija za istraživanje i razvoj u Gradištu održan je koordinacioni sastanak razvojnih učesnika Vukovarsko-sremske županije. Županijska Razvojna agencija redovno organizuje ovakve sastanke s lokalnim razvojnim agencijama, lokalnim akcionim grupama i drugim razvojnim učesnicima, da bi bili koordinisani i informisani o najnovijim informacijama, otvorenim i nadolazećim konkursima za bespovratna sredstava, saradnjama i slično. Tema jučerašnjeg sastanka bila je organizacija EU nedelje, koja će se održati u drugoj nedelji maja. Druga tema sastanka bili su prekogranični konkursi s Republikom Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom na koje se mogu prijaviti županije, gradovi, opštine i javne institucije. Sastanku je prisustvovao i vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić koji je rekao da alokacija prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija iznosi više od 17 miliona evra, dok ona Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora iznosi 41 milion. Odnos sufinansiranja je 85 odsto bespovratnih sredstava i 15 odsto vlastitog učešća korisnika.
Ministar regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Šime Erlić poručio je juče na radionici o konkursima iz programskog perioda 2021. – 2027. da pred Hrvatskom nikad nije bilo više evropskih sredstava, čak 25 milijardi evra, koje treba kanalizovati prema svim delovima države. Ministar je utvrdio da je hrvatski BDP danas veći za pet procenata nego što bi bio da nema evropskih fondova i da se Hrvatska približila evropskom proseku u svim aspektima. Pred nama je decenija u kojoj Hrvatska može da dostigne standard najrazvijenijih evropskih zemalja, s obzirom da se više od 70 odsto svih javnih investicija realizuje iz evropskih fondova, što dovoljno govori koliko je to važno pogonsko gorivo za razvoj Hrvatske. “Samo iz kapitalnog operativnog programa Konkurentnost i kohezija realizovano je 8400 projekata, odnosno 7000 je dovršeno, a još nešto više od 1000 je u realizaciji”, naglasio je Erlić i najavio da će se dobar deo od 25 milijardi usmeriti prema zelenim politikama i digitalizaciji jer je to politika Evropske unije u kontekstu energetskih kriza u Evropi i svetu.
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje saopštio je juče da je na svoje liste uvrstio nekoliko novih lekova, namenjenih za lečenje obolelih od Hronove i Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, dermatitisa i limfoma, a prošle godine je evidentirao 21,6 miliona dana bolovanja. Ukupna stopa bolovanja u 2022. iznosila je 4,12 i bila je veća za tri odsto u odnosu na 2021. Bolovanja na teret poslodavca porasla su za 10,2 odsto, dok su na teret HZZO-a smanjena za 3,9 odsto. U HZZO-u napominju da je prosečno trajanje bolovanja po osiguranom iznosilo 13 dana i nije se značajno promenilo u odnosu na 2021. ako se ukupan broj dana bolovanja uporedi s brojem radno aktivnih, kojih ima nešto više od 1,6 miliona. Troškovi nadoknade plate zbog privremene nesposobnosti za rad na teret HZZO-a u 2022. iznosili su 216,7 miliona evra.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel izvestio je, uoči Dana zaštite na radu, koji se obeležava 28. aprila, da je broj povreda na radu u Hrvatskoj kontinuiran i da je godišnje između 12 i 15 hiljada priznatih, a da je puno više nepriznatih i neprijavljenih. Siguran sam da svake godine ima oko 20 hiljada povreda na radu, rekao je Novosel na tribini “Uloga prevencije i kontrole u sprečavanju i smanjivanju broja povreda na radu”. Naglasio je da im je uzrok, pre svega, neadekvatna zaštitna oprema i sredstva i vrlo loše osposobljavanje radnika za rad na siguran način, posebno na poslovima s posebnim uslovima rada. Potkapacitiranost Državnog inspektorata vrlo je velika i na nivou od 67 odsto potrebnog, prevencija je minimalna i gotovo nikakva, a kontrole i sankcionisanja prekršaja vrlo mali. Zato tražimo da se vrati uloga sindikata u imenovanju poverenika za zaštitu na radu izgubljenog Zakonom o zaštiti na radu iz 2014., da bi se ojačala prevencija, rekao je Novosel. Zatražio je i vraćanje ukinutog doprinosa od 0,05 odsto izdvajanja za zaštitu na radu uz utvrđivanje kriterijuma da bi se tim novcem stimulisali poslodavci koji ulažu u zaštitu na radu i sankcionisani oni koji to ne čine. Mislimo da bi to definitivno uticalo na smanjenje broja povreda na radu i da taj broj mora da padne ispod 10 hiljada godišnje, dodao je Novosel.
Deset klubova zastupnika u Hrvatskom saboru predložilo je da Vlada, do kraja aprila, imenuje stručnu radnu grupu za izradu nacrta predloga Zakona o izbornim jedinicama te da najmanje trećina stručnjaka bude imenovana na predlog opozicionih klubova. Klubovi u svom predlogu zaključka o osnivanju i načinu rada Stručne radne grupe traže da broj članova radne grupe iz redova političkih stranaka uključuje jednak broj predstavnika stranaka vladajuće koalicije i opozicionih stranaka u Saboru.
Policijska uprava osječko-baranjska juče ujutro je dobila dojavu da se u Dalju desila saobraćajna nesreća u kojoj je smrtno stradao 61-godišnji vozač ličnog automobila. Povedenim uviđajem i obdukcijom, obavljenom u Kliničkom bolničkom centru Osijek, utvrđeno je da se ne radi o saobraćajnoj nesreći nego o prirodnoj smrti vozača, zbog čega je došlo do izletanja vozila s puta.
Dugo kolo Kvalifikacija za KUP i Prvenstvo Hrvatske u ženskoj sportskoj gimnasticu u slobodnom i sbaveznom programu region istok održano je proteklog vikenda u Slavonskom Brodu. Bilo je to najveće takmičenje u poslednje tri godine, na kojem se takmičilo više od 150 gimnastičarki, a svoje predstavnice imao je i Gimnastički klub Vukovar, koji je osvojio ekipna prva mesta u svim kategorijama obaveznog programa. Zlatne medalje osvojile su i takmičarke u kategorijama kadetkinja, juniorki i mlađih seniorki. Pred takmičarkama obaveznog programa je 3. kolo u Belom Manastiru, koje će se održati u maju. U slobodnom programu Gimnastički klub Vukovar imao je samo jednu predstavnicu, Moniku Zovko, koja je u svojoj kategoriji osvojila 1. mesto. Vukovarski klub je iz Slavonskog Broda doneo ukupno 4 ekipna zlata, a pojedinačno 4 zlata, 3 srebra i 3 bronze.