Aktuelna preplavljenost ukrajinskom pšenicom u brojnim evropskim zemljama ruši cene toj žitarici i to samo potvrđuje koliko je rizično što je Hrvatska zavisna o velikom izvozu i koliko “šepamo” s kapacitetima prerađivanja, piše Glas Slavonije. Pšenica se izvozi, najviše u Italiju, kao sirovina i to dve trećine ukupno proizvedenih količina, koja je prošle godine iznosila 980 hiljada tona. Cena pšenice počela je da pada u oktobru, kada je bila oko 330 evra po toni, a sada je 205 – 215 evra, dok je u Mađarskoj 230 – 250 evra/t, a fizički se trguje njom i za 180 evra/t. „Cene u Mađarskoj veće su nego kod nas jer imamo premalo kapaciteta za prerađivanje. Nismo razmišljali o nekim dodatnim mlinskim proizvodima poput proizvodnje skroba, što rade Mađari. Uložili su i u kapacitete biodizela iz žitarica, povećali su stočni fond, a to vodi u veću potrošnju. Kada imate veliku potražnju, vaše cene nisu toliko zavisne kao naše o izvozu, o Italiji, gde idu dve trećine naše robe. U takvim uslovima vi ste visoko u poziciji rizika zavisnosti o talijanskom tržištu, koje je trenutno takođe preplavljeno robom iz Ukrajine. Nemamo dodatne usluge prerade žitarica, i to nam se sada obija o glavu”, rekla je direktorka Žitozajednice Nada Barišić. Hrvatska je ove sezone izvezla 580 hiljada tona pšenice čija je vrednost oko 200 miliona evra, manja od vrednosti uvezenih 93 hiljade tona pekarskih proizvoda, vrednih 233 miliona evra.
Ukoliko ministar zdravstva Vili Beroš prihvati specijalizacije lekara bez obaveza, ugasiće se neka odelenja u malim bolnicama, piše Jutarnji list, navodeći da direktori opštih bolnica upozoravaju da u slučaju liberalizacije specijalizacija neće moći da osiguraju zdravstvenu negu građanima. Liberalizacija specijalizacija, kako to predlažu mladi lekari, a što bi značilo da nakon završene edukacije “nisu nikome ništa obavezni”, mogla bi dodatno kadrovski da devastira manje hrvatske bolnice. Naime, najveći broj lekara želi da radi u velikim bolničkim centrima, što znači da bi u manjim bolnicama neka odelenja mogla da nestanu jer neće imati dovoljno kadrova. Inače, Hrvatska ima oko 16 hiljada lekara, od kojih 9361 radi u bolnicama. Opšte bolnice sve teže zadržavaju specijaliste koji neretko nakon završene specijalizacije odlaze u velike bolnice. Hrvatska trenutno ima 3358 specijalizanata, čija edukacija košta pola milijarde evra, tačnije po specijalizantu oko 150 hiljada. Mladi lekari s bolnicama potpisuju ugovore koji ih obavezuju da u određenoj bolnici odrade barem onoliko godina koliko je trajala specijalizacija, a u suprotnom moraju da plate odštetu od oko 35 hiljada evra. I tu nastaje problem jer bi mladi specijalisti hteli da nemaju nikakvu obavezu prema matičnoj bolnici, a iz tih bolnica upozoravaju da u slučaju liberalizacije specijalizacija ne bi mogle da osiguraju zdravstvenu negu građanima na svom području, piše Jutarnji.
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje saopštio je juče da je na svoje liste uvrstio nekoliko novih lekova, namenjenih za lečenje obolelih od Hronove i Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, dermatitisa i limfoma, a prošle godine je evidentirao 21,6 miliona dana bolovanja. Ukupna stopa bolovanja u 2022. iznosila je 4,12 i bila je veća za tri odsto u odnosu na 2021. Bolovanja na teret poslodavca porasla su za 10,2 odsto, dok su na teret HZZO-a smanjena za 3,9 odsto. U HZZO-u napominju da je prosečno trajanje bolovanja po osiguranom iznosilo 13 dana i nije se značajno promenilo u odnosu na 2021. ako se ukupan broj dana bolovanja uporedi s brojem radno aktivnih, kojih ima nešto više od 1,6 miliona. Troškovi nadoknade plate zbog privremene nesposobnosti za rad na teret HZZO-a u 2022. iznosili su 216,7 miliona evra.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel izvestio je, uoči Dana zaštite na radu, koji se obeležava 28. aprila, da je broj povreda na radu u Hrvatskoj kontinuiran i da je godišnje između 12 i 15 hiljada priznatih, a da je puno više nepriznatih i neprijavljenih. Siguran sam da svake godine ima oko 20 hiljada povreda na radu, rekao je Novosel na tribini “Uloga prevencije i kontrole u sprečavanju i smanjivanju broja povreda na radu”. Naglasio je da im je uzrok, pre svega, neadekvatna zaštitna oprema i sredstva i vrlo loše osposobljavanje radnika za rad na siguran način, posebno na poslovima s posebnim uslovima rada. Potkapacitiranost Državnog inspektorata vrlo je velika i na nivou od 67 odsto potrebnog, prevencija je minimalna i gotovo nikakva, a kontrole i sankcionisanja prekršaja vrlo mali. Zato tražimo da se vrati uloga sindikata u imenovanju poverenika za zaštitu na radu izgubljenog Zakonom o zaštiti na radu iz 2014., da bi se ojačala prevencija, rekao je Novosel. Zatražio je i vraćanje ukinutog doprinosa od 0,05 odsto izdvajanja za zaštitu na radu uz utvrđivanje kriterijuma da bi se tim novcem stimulisali poslodavci koji ulažu u zaštitu na radu i sankcionisani oni koji to ne čine. Mislimo da bi to definitivno uticalo na smanjenje broja povreda na radu i da taj broj mora da padne ispod 10 hiljada godišnje, dodao je Novosel.
U firmi Centar kompetencija za istraživanje i razvoj u Gradištu održan je koordinacioni sastanak razvojnih učesnika Vukovarsko-sremske županije. Županijska Razvojna agencija redovno organizuje ovakve sastanke s lokalnim razvojnim agencijama, lokalnim akcionim grupama i drugim razvojnim učesnicima, da bi bili koordinisani i informisani o najnovijim informacijama, otvorenim i nadolazećim konkursima za bespovratna sredstava, saradnjama i slično. Tema jučerašnjeg sastanka bila je organizacija EU nedelje, koja će se održati u drugoj nedelji maja. Druga tema sastanka bili su prekogranični konkursi s Republikom Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom na koje se mogu prijaviti županije, gradovi, opštine i javne institucije. Sastanku je prisustvovao i vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić koji je rekao da alokacija prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija iznosi više od 17 miliona evra, dok ona Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora iznosi 41 milion. Odnos sufinansiranja je 85 odsto bespovratnih sredstava i 15 odsto vlastitog učešća korisnika.