Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji je obeležen juče, Tim Vukovarsko-sremske županije za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici održao je sastanak na kojem se analiziralo stanje u Hrvatskoj i Županiji po pitanju borbe protiv nasilja nad ženama. Na sastanku je rečeno kako je nasilje nad ženama i dalje globalni društveni problem te da je na njemu potrebno raditi u sinergiji svih institucija i ustanova, koje su uključene u ovu problematiku kako bi rezultati bili pozitivni. „Prema podacima PU vukovarsko – sremske u ovoj godini, u odnosu na prvih deset meseci prošle, beležimo pad prekršaja i krivičnih dela nasilja nad ženama i nasilja u porodici“, rekla je Ivana Sučić iz udruženja B.a.B.e. i voditeljka Županijskog tima. Nasilje nad ženama najrašireniji je oblik ugrožavanja osnovnih ljudskih prava ali ipak, najveći broj nasilja ostaje neregistrovan. Treba znati i kako statistički podaci ne prikazuju uvek realno stanje“, rekla je Sučić poručivši ženama, žrtvama porodičnog nasilja da i onda kada misle da nema izlaza potraže pomoć.
Članovi Izvršnog odbora Hrvatske zajednice županija juče su na sednici u Slavonskom Brodu najavili da zakonske izmene u školstvu i zdravstvu žele dodatno raspraviti s resornim ministrima da bi se videli stvarni efekti predloženih izmena. “Podržaće se promene koje će doneti pozitivan efekat u poslovanje bolnica, bez smanjenja nivoa zdravstvene zaštite”, rekao je predsednik Hrvatske zajednice županija i župan Brodsko-posavske županije Danijel Marušić na 60. sednici koja se prvi put održala van Zagreba. Župan Koprivničko-križevačke županije Darko Koren istakao je da bi predloženim izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti u vlasništvu županija ostali samo domovi zdravlja. “To nije put rešenja problema bolnica. Država i sada upravlja sa 75 odsto bolničkog sistema i mislimo da je to loše rešenje i nije reforma koja dovodi do bolje organizovanog sistema zdravstvene zaštite. Problem je finansiranje mesečnih apanaža za usluge koje bolnice naprave, kolektivni ugovori i troškovi na koje bolnice ne mogu uticati, a rezultat je kod većine bolnica negativan”, istakao je Koren najavljujući sastanak s ministrom zdravstva Vilijem Berošem sledeće nedelje. Izvršni odbor Hrvatske zajednice županija zauzeo se i za primerenije rešenje statusa pomoćnika u nastavi koji bi trebali da dobiju bolji status u interesu učenika s posebnim potrebama, a Marušić je podsetio da županije očekuju da se u izmenama zakona o vaspitanju i obrazovanju promeni i deo koji se odnosi na sistem školskih odbora. Prema njegovim rečima, županije očekuju da dobiju većinu odnosno da njima kao osnivačima pripadnu tri od pet mesta u školskom odboru. Ispred Vukovarsko-sremske županije na sednici su prisustvovali župan Damir Dekanić i njegov zamenik Franjo Orešković.
Predsednik Domovinskog pokreta i gradonačelnik Vukovara Ivan Penava upozorio je juče da su covid potvrde, budući da zarazu šire i vakcinisani i nevakcinisani, omogućile “bioteroristima” da bez medicinske kontrole ulaze u bolnice i staračke domove bez obzira na nivo antitela i prisustvo virusa u sebi. “Danas se hrvatsko društvo, u skladu sa naučnim saznanjima da i vakcinisani i nevakcinisani šire zarazu, nalazi u situaciji da je deo ‘bioterorista’ dao covid pasoši da slobodno prolaze ulicama grada i, što je najgore, ulaze u bolnice i staračke domove bez ikakve kontrole, bez obzira na nivo antitela i prisustvo virusa u sebi”, rekao je Penava. Istakao je da su u zadnjih godinu i po medicinska struka i Nacionalni štab civilne zaštite zbog uskih stranačkih interesa podređeni da bi se ostvarili poeni na prošlim izborima, a na taj način se izložilo zdravlje i sigurnost svih građana. Prema Penavinom mišljenju, ako nam je stalo da zaustavimo širenje zaraze, trebali bi se svi testirati i utvrditi nivo antitela. “Nažalost, politika koja je na delu u Hrvatskoj, kao i u većem delu Evrope politika je koju zastupaju pandemijski lobiji, a puno manje struka, što vidimo po gušenju bilo kakvog suprotnog mišljenja, pogotovo naučnog koje ne ide u prilog tom lobiju. To potvrđuje i današnje mišljenje Svetske zdravstvene organizacije da covid pasoši ulevaju lažnu sigurnost, ali o tome će biti vrlo malo govora u mainstream medijima”, ocenio je Penava.
Most želi ukinuti “stožerokratiju” pa od 4. decembra kreće u skupljanje potpisa za dve referendumske inicijative da bi se o epidemiološkim merama odlučivalo dvotrećinskom većinom u Hrvatskom saboru, rečeno je juče na konferenciji za novinare saborskog Kluba Mosta. Marija Selak Raspudić rekla je da se u referendumskoj inicijativi od građana traži odgovor na pitanje treba li Ustavom utvrditi da je pandemija stanje okolnosti u kojima Hrvatski sabor treba odlučivati dvotrećinskom većinom. Druga inicijativa ima tri cilja. Prvi je da o ograničenju pojedinih Ustavom garantovanih prava i sloboda ne može odlučivati Štab civilne zaštite nego Hrvatski sabor, drugi je da sve odluke koje je do sada doneo Nacionalni štab, a trenutno su na snazi, dođu na potvrdu Hrvatskom saboru, a treći cilj je da se trenutno važeća odluka o covid potvrdama u roku 30 dana ukine, a o svim epidemiološkim merama nastavi odlučivati Sabor dvotrećinskom većinom.
Potpredsednik SDP-a Ranko Ostojić zaključio je juče da okupljanje “paravojske” na Trgu bana Jelačića u sklopu protesta protiv covid potvrda govori o slabosti države koja je propustila reagovati. “Ignorisanje činjenice da neko postroji 2000 ljudi – kada se počnu rađati paravojske koje bi se stavile na raspolaganje policiji ili vojsci, a broj od 2000 ljudi je vrlo ozbiljan – govori o tome da na to treba imati reakciju, a reakcije nije bilo”, rekao je Ostojić na konferenciji za medije. Vezano za to okupljanje tzv. 1. dragovoljačke bojne istakao je da dopuštanje tog skupa govori o slabosti države, “koja se sakrije u mišju rupu i boji se obračunati s takvom situacijom”. Ostojić je još dodao da je kao ministar unutrašnjih poslova takvo isto okupljanje bio zabranio, a da sada o tome ćute i policija i Državno tužilaštvo.
Evropska komisija objavila je poziv na podnošenje projektnih predloga u okviru programa Erasmus+, za čije će se provođenje u 2022. izdvojiti čak 3,9 milijardi evra, od čega je projektima u Hrvatskoj namenjeno više od 36 miliona evra, odnosno više od 270 miliona kuna. Kako se ističe u saopštenju Agencije za mobilnost i programe EU, reč je o značajnom povećanju budžeta od čak osam miliona evra u odnosu na 2021. kada je Hrvatska na raspolaganju imala više od 28 miliona. “Veći budžet za 2022. godinu doneće hrvatskim građanima još više mogućnosti za studiranje u inostranstvu, stažiranje, stručnu praksu, razmenu iskustava i međunarodnu saradnju u područjima obrazovanja i osposobljavanja, mladih i sporta”, istakla je direktorka Agencije Antonija Gladović. Unutar hrvatskog budžeta za Erasmus+ u 2022., projektima iz područja obrazovanja i osposobljavanja na raspolaganju je gotovo 30,2 miliona evra, a za projektne formate koji će mladima, pogotovo onima s manje mogućnosti, pružiti bolje i brojnije prilike u budućnosti namenjeno više od 5,2 miliona. Projektima mobilnosti i saradnje u okviru programa Erasmus+ podržavaju se zelena i digitalna tranzicija te se potiče aktivno građanstvo i učestvovanje u demokratskom životu. Ti su projekti povećali i otpornost sistema obrazovanja i osposobljavanja tokom pandemije bolesti covid-19.