Iz Gradske uprave je saopšteno da je još početkom aprila Grad Vukovar počeo s provođenjem mera suzbijanja komaraca. Do sada je provedeno 5 larvicidnih tretmana, kojima se u vodama smanjuje mogućnost razvoja i razmnožavanja komaraca, a u planu je provođenje još 8 takvih, svakih 10 do 15 dana. Proteklog vikenda je počelo i zaprašivanje sa zemlje, a s obzirom na nepovoljnu godinu, koja je uzrokovana visokim vodostajem Vuke, nepovoljnim vremenskim uslovima i čestom kišom te visokim temperaturama, prva tri dana su se tretmani provodili upravo na mestima žarišta u Adici, na Lušcu, Budžaku i na Priljevu, odnosno, na području oko Vuke, starog korita Vuke i Bobotskog kanala, dok su druga dva dana sa zemlje tretirani komarci na području celog grada. Za nastavak suzbijanja komaraca predviđeno je daljnje redovno provođenje larvicidnih i adulticidnih tretmana sa zemlje, a osigurana su i 2 tretmana iz vazduha.
Pre objavljivanja Javnog poziva za dodeljivanje podrški za razvoj i unapređenje poslovanja privrednih subjekata na području Vukovarsko-sremske županije za 2023., u velikoj županijskoj većnici održana je radionica na kojoj se svim prisutnima detaljno objasnio postupak prijave, obrađivanja prijavnica, ocenjivanja te donošenja odluke o dodeljivanju finansijskih sredstava. „Verujem da je papirologija glavni problem preduzetnicima i upravo zbog toga smo se trudili dokumentaciju pojednostaviti što je više moguće. Traženi formulari su vrlo jednostavni i mislim da im njihovo ispunjavanje neće biti problem“, rekla je pročelnica Upravnog odelenja za privredu i održivi razvoj Marija Budimir dodajući da je najmanji pojedini iznos podrške 700, a najveći 7000 evra. Cilj radionice je direktna komunikacija između preduzetnika i Županije, da bi saznali što više korisnih informacija koji će pomoći u određivanju kriterijuma i ispunjenje konačnog cilja. Na radionici je prisustvovao i vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić koji je rekao da županija pomaže u okviru svojih mogućnosti i da žele svake godine povećati taj iznos. „Prošle godine smo išli s dva miliona kuna, a ove godine u prvom krugu taj broj je 200 hiljada evra, uz finansijska sredstva obezbeđena za drugi krug. Ono što želimo podsticati su mikro i mali preduzetnici, odnosno pružiti im najbitnije za razvijanje njihovog poslovanja“, poručio je župan.
Vlada je juče predstavila novi krug porezne reforme u sklopu koje će biti ukinut prirez jedinicama lokalne samouprave, lično odbijanje diže se na 560 evra, a država preuzima deo troška uplate penzionih doprinosa za građane s malim platama. Premijer Andrej Plenković rekao je da je osnovni cilj reforme povećanje plata i životnog standarda. Posebno građanima s najnižim platama, podizanje kupovne moći domaćinstava, smanjivanje nejednakosti, očuvanje privrednog rasta te jačanje fiskalne autonomije jedinica lokalne samouprave. Prema vladinim projekcijama, u novom krugu porezne reforme jedinicama lokalne samouprave ukida se prirez, ali im se dopušta da same odrede porez na dohodak, koji se mora odrediti i objaviti do kraja godine sa stupanjem na snagu 1. januara. Lično odbijanje diže s 530,90 na 560 evra, a kako je objasnio ministar finansija Marko Primorac, briše se pojam osnovnice ličnog odbijanja, a povećavaju se iznosi ličnog odbijanja za uzdržavane članove te se podiže prag za primenjivanje više stope poreza na dohodak s 47 780 na 50 400 evra. Što se tiče penzionih doprinosa, do najviše 300 evra smanjuje se osnovica za penziono osiguranje u prvom stubu što za korisnike penzionog osiguranja znači povećanje neto iznosa plate, posebno za one s najnižim primanjima. Za bruto plate do 700 evra fiksna olakšica biće 300 evra, a za plate od 700 do 1300 evra planira se postupno smanjenje olakšice. To se odnosi na 53,5 odsto ukupnog broja onih koji ne podležu plaćanju poreza na dohodak, a ministar Primorac je naglasio da olakšica ne smanjuje budući iznos penzije.
Opozicione stranke juče su kritikovale predstavljenu poreznu reformu, ocenivši da neće dovesti do povećanja plata građana, kako to navodi Vlada, te da će za rezultat imati finansijski udar na jedinice lokalne samouprave i štetu za penzioni sistem. Boris Lalovac iz SDP-a rekao je da će to biti zanemarivo povećanje plata, a najveća je nepravda što će delu građana država plaćati penzije, a drugi, koji imaju plate više od 1300 evra, sami će plaćati penzije. Rekao je da je to ozbiljan udar na penzioni sistem i da bi država trebala svim penzionerima, koji u ovih 30 godina nisu imali uplate doprinosa jer njihovi poslodavci to nisu radili, da naprave rekalkulaciju i to uplate da država ima veće penzije.
Odluku Ustavnog suda o ukidanju odredbe Zakona o radu kojom se članovima reprezentativnih sindikata omogućuju veća materijalna prava sindikati su dočekali suprotnim reakcijama. Dok su nereprezentativni sindikati to i očekivali, u reprezentativnim sindikatima su nezadovoljni. Ustavni sud je ukinuo odredbu Zakona o radu kojom je propisano da se pojedina materijalna prava mogu kolektivnim ugovorom ugovoriti u većem obimu za članove sindikata koji su pregovarali o kolektivnom ugovoru. Ustavni sud to je ocenio kao diskriminatorno u odnosu na nečlanove sindikata, odnosno članove nereprezentativnih sindikata, a time i protivnom Ustavu. “Od prvog dana smo očekivali takvu odluku, a iznenađenje je što je Ustavni sud to dosta brzo rešio”, rekao je predsednik Carinskog sindikata Hrvatske Rino Štorić, koji je zajedno s još tri nereprezentativna sindikata zatražio ocenu ustavnosti sporne odredbe. Istakao je da je sam Zakon o radu u koliziji jer se po jednom članku ne mogu da prave razlike među zaposlenima, a prema drugom, koji je poništen, mogu. Poručio je da će i dalje da upozoravaju na neprihvatljive odredbe u zakonima o platama i o reprezentativnosti sindikata.