Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava danas je sa saradnicima održao konferenciju za medije na kojoj je najavio program povodom Dana Grada Vukovara. Gradonačelnik je najavio da program počinje već u subotu, 29. aprila, i traje do 7. maja. U subotu će se održati tradicionalna regata sv. Filipa i Jakova u organizaciji Veslačkog kluba, a samo obeležavanje Dana grada počinje tradicionalnom kompozicijom Johana Štrausa „Na lepom plavom Dunavu” ulicama Vukovara. Održaće se i Cvetni korzo dece vukovarskih vrtića i osnovnih škola, a na parkingu kod nekadašnjeg hotela Dunav ceo dan će biti postavljena igraonica na otvorenom. U centru grada će u prepodnevnim časovima nastupati Mađioničari na otvorenom, a za veče je planiran nastup vukovarskih KUD-ova i koncert Tamburaškog sastava Bećarski inat. U okviru centralnog obeležavanja 3. maja planiran je i vatromet u večernjim časovima, a ceo dan je obezbeđen besplatan ulaz za sve građane Vukovara u Gradski muzej, Franjevački muzej, Muzej vučedolske kulture i na Vukovarski vodotoranj. Pročelnica Kancelarije gradonačelnika Ivana Mujkić je najavila Olimpijski festival dečjih vrtića koji će se 4. maja održati na Gradskom stadionu te Erste plavu ligu – kvalifikacioni turnir atletskog takmičenja učenika od 1. do 6. razreda osnovnih škola, u petak, 5. maja. Isti dan počinje i manifestacija Svi zajedno hrvatsko naj, u okviru kojeg su planirani koncerti Džibonija, Klape Šufit i Džulijana kao i predstavljanje Dečjeg vrtića Vukovar 1 – „Jesmo mali, al’ smo važni”.
Vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić izjavio je danas u Gradištu da ne razmišlja o ostavci, poručivši da ga je za funkciju župana izabralo 28 hiljada građana te da ga jedino mogu smeniti. Negirao je i da postoje pritisci iz HDZ-a za njegovim odlaskom. Iza mene je jedna ružna epizoda, smatram nepotrebna, ali živ čovek sve pregura. Za vreme mog odsustva bilo je ljudi koji su mi pružali podršku, a bilo je i onih koji su širili lažne informacije i dezinformacije, rekao je Dekanić. Proces nije komentarisao, ali je dodao da će vreme pokazati ko je u pravu, ali i dalje smatra da su sami postupci bili prerigorozni. Dekanić i još četvero okrivljenih, Uskok tereti za krivična dela trgovanja uticajem, zloupotrebe položaja i ovlaštenja vezano zasaobraćajnu nesreću u kojoj je učestvovao 17. aprila prošle godine u Cerni. Određen mu je bio jednomesečni istražni zatvor, iz kojeg je izašao 14. aprila.
Potpredsednica Vlade Anja Šimpraga rekla je danas da Hrvatski sabor nije promenio Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira nego je samo povećao kazne, te najavila da će međuresorna grupa da donese novi zakon, koji će zameniti onaj iz 1977.godine. Nismo dirali sadržajno ništa, međutim kazne su povećane i to je jedan mali iskorak naspram onog šta smo imali do sada, izjavila je Šimpraga nakon predstavljanja godišnjeg izveštaja narodne pravobraniteljke o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj. Prema izmenama Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, kazne za isticanje simbola i pozdrava čiji sadržaj izražava ili podstiče mržnju kretale bi se od 700 do 4000 evra, u šta mnogi uključuju i ustaški pozdrav „Za dom spremni”.
U 2022. ljudska prava su stagnirala i nije bilo značajnog napretka ni u jednom posmatranom području, a dugoočekivane politike u području ljudskih prava, koje su predstavljene krajem godine, nisu na zadovoljavajućem nivou, navedeno je u izveštaju Kuće ljudskih prava Zagreb. Izveštaj je prostor u kojem organizacije civilnog društva, koje brinu o dobrobiti različitih društvenih grupa, imaju priliku da iznesu probleme s kojima se sreću i stave ih u okvir ljudskih prava, rekao je programski direktor Kuće ljudskih prava, Ivan Novosel. Godišnji izveštaj je nastao u saradnji s više od 40 organizacija civilnog društva, koje rade u više od 15 područja ljudskih prava. Kao glavne probleme, Novosel je naveo ostvarivanje socioekonomskih prava te istakao sporu obnovu u Zagrebu i Baniji, gde je dve godine nakon zemljotresa više od 6000 ljudi i dalje živelo u kontejnerima, u uslovima koji ne zadovoljavaju ljudsko pravo na adekvatan životni standard. Zabrinjava što petina stanovnika Hrvatske živi u riziku od siromaštva, došlo je i do blagog povećanja, a najpogođenije je područje Slavonije i Banije. Ugrožene grupe zbog regionalnih nejednakosti imaju sve lošiji pristup osnovnim socijalnim uslugama, a zabeležene su i velike nejednakosti u nezaposlenosti i rastu plata. U tom kontekstu najpogođenije su starije osobe, jednočlane porodice, deca, te pripadnici nacionalnih manjina, pre svega srpske i romske.
Vlada će u petak da isplati jednokratni dodatak iz paketa mera pomoći građanima i preduzetništvu u borbi protiv inflacije. Poznato je da će energetski dodatak biti isplaćen za približno 700 hiljada penzionera, a najviše što se može dobiti je 160 evra. Vlada se nije odlučila na imovinski cenzus pri isplatama pa je tako moguće dobiti dodatak, a da usput imaju druge prihode mimo penzije. Energetski dodatak će isplaćen u iznosima od 60 do 160 evra, a primiće ga svi koji imaju penziju do 610 evra. To uključuje i bogatije penzionere koji imaju apartmane ili druge prihode osim penzije. Vlada se odlučila za dodeljivanje novaca svima bez obzira na imovinski cenzus. Tako će dodatke dobiti i oni koji imaju puno dok će manje ostati za one najpotrebnije. Procenjena sredstva za isplaćivanje iznose oko 64,3 miliona evra.
U današnjem izveštaju iz PU vukovarsko-sremske navedeno je da su policijskim službenicima prijavljene tri provale, u Vukovaru, Županji i Opatovcu. U Vukovaru je u noći sa 23. na 24. april provaljeno u prostorije trgovačkog društva na Olajnici, iz kojeg je ukradeno više desetina šteka različitih vrsta cigareta.