Pročelnik Upravnog odeljenja za kulturu, obrazovanje, sport, branitelje, socijalnu politiku i civilno društvo Dražen Kobašević i direktorka Turističke zajednice grada Vukovara Marina Sekulić primili su u gradskoj većnici Grada Vukovara Maškare, kojima su u subotu predani ključevi grada. Radi se o učenicima osmog razreda Osnovne škole Nikola Andrić koji su za vreme svog vladanja, u trajanju od tri dana, na školu iz koje dolaze postavili nove prozore i ubrzali njenu obnovu. Rekli su kako je bilo lepo na nekoliko dana zavladati gradom, ali i naporno pa ključeve grada ipak vraćaju odraslima. Tokom posete su se čuli i neki konstruktivni predlozi pa su tako izrazili želju da Grad Vukovar razmisli o mogućnosti organizovanja škole skijanja za mlade Vukovarčane, obnovi prostorija Streljačkog kluba Grič 7 te da se uvedu nove manifestacije za decu i mlade kako bi ih odmakli od kompjutera i mobitela te motivisali za druženje s prijateljima na gradskim ulicama i trgovima. Pročelnik Kobašević je sve predloge poslušao, ocenio ih odličnima te obećao kako će o istima s timom stručnjaka raspravljati, i nada se doneti pozitivne odluke te ispuniti želje najmlađih Vukovarčana.
Vinkovačko Gradsko veće nije juče prihvatilo odluku o nagodbi između Grada i austrijskih firmi “Strabag” i “Saubermaher” po kojoj osnivači Javne ustanove za zbrinjavanje komunalnog otpada istočne Slavonije, Vinkovci i još četiri grada tim firmama trebaju platiti 84 miliona kuna. Osim Vinkovaca, osnivači te javne ustanove su gradovi Osijek, Vukovar, Županja i Beli Manastir. Po dosad prihvaćenom omeru podmirivanja duga, udeo Vinkovaca bio bi oko 20 miliona kuna. I osječko Gradsko veće juče je odbilo sklapanje nagodbe s ovim austrijskim firmama, koje zbog otkazivanja ugovora o građenju regionalnog odlagališta otpada, nakon niza sudskih procesa, nagodbom traže da im se isplati odšteta. Javna ustanova Zbrinjavanja otpada istočne Slavonije sklopila je 2006. godine s austrijskim firmama ugovor o građenju regionalnog odlagališta otpada. Ugovor je 2009. raskinut zbog nepoštovanja ugovornih odredbi, među kojima je i nedobijanje građevinske dozvole, nakon čega su austrijske firme tužile Javnu ustanovu za zbrinjavanje otpada tražeći odštetu za izgubljenu dobit za posao koji nikad nije ni počeo.
Podrške za samozapošljavanje Hrvatskog zavoda za zapošljavanje u 2019. godini koristile su 8723 osobe, a u sklopu mere isplaćeno je 446 miliona kuna, podaci su HZZ-a. Podrške za samozapošljavanje, koje se finaniraju iz državnog budžeta, Evropskog socijalnog fonda i Inicijative za zapošljavanje mladih, deo su mera aktivne politike zapošljavanja HZZ-a. Nepovratne podrške mogu se dodeliti za otvaranje paušalnog obrta, “običnog” obrta, za samostalnu delatnost, za društvo s ograničenom odgovornosti, jednostavno društvo s ograničenom odgovornosti, kao i za zadrugu. Najčešće delatnosti u kojima je dodeljena podrška za samozapošljavanje u 2019. su stručne, naučne i tehničke delatnosti, građevinarstvo, prerađivačka industrija, informacije i komunikacije, kao i ostale uslužne delatnosti u koje pripadaju frizerski saloni, delatnosti za negu i održavanje tela, popravak računara i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo, pranje i hemijsko čišćenje tekstila, popravak nameštaja i slično. Ove godine iznos podrške iznosi do 100 hiljada kuna, zavisno i o području u kojem osoba ima prebivalište i otvara poslovni subjekat, a u slučaju korištenja mere osposobljavanja na radnom mestu postoji mogućnost dodatne isplate 10 hiljada kuna. Ako se više nezaposlenih udruži u isti poslovni subjekat, samo jednoj osobi može biti dodeljen maksimalni iznos podrške, dok drugi saosnivači mogu ostvariti podršku u najvišem iznosu do 55 hiljada kuna.
Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je juče da su svi rezultati hrvatskih državljana poslani na analizu negativni na koronavirus te kako je izvesno da će virus ovih dana biti u Hrvatskoj, ali da nema razloga za paniku jer je sistem spreman za sve što treba preduzeti. “U ovom trenutku svi su rezultati negativni, ali s obzirom na epidemiološku situaciju i broj uzoraka koji su još u obradi, lako je moguće da neko od njih bude pozitivan. Ali to ne treba uznemiravati javnost jer je sistem spreman. Dodatno se proveravaju ljudi koji su u izolaciji. Ako se i dogodi da neko je pozitivan, fokusiraćemo se na to da tražimo kontakte”, rekao je Beroš za N1. Tvrdi da u ovom trenutku nema sumnjivih slučajeva, zdravstveni sistem prati situaciju, detektuje sve one koji su sumnjivi na hrvatskim granicama i u ovom trenutku situacija je pod kontrolom. Potvrdio je da sanitarni inspektori vrše kontrole na granicama već mesec dana te još jednom ponovio da maske služe kao mera predostrožnosti, no sa stručnog aspekta nemaju puno uticaja. Beroš je najavio i da se prema odluci premijera, u 11 časova podiže stepen pripravnosti na veći, aktiviraće se ranije osnovan Nacionalni štab civilne zaštite, u čijem radu, kaže, učestvuje više od 20 agencija i ministarstava. Iako u ovom trenutku u Hrvatskoj nema potrebe za dodatnim smeštajnim kapacitetima jer nema potvrđenih bolesnika, Beroš je rekao da je svim županijama uputio dopis da ga izveste o kapacitetima, jer se ne zna kada će se pojaviti prvi pozitivan slučaj. Beroš je naglasio i da je Hrvatska spremna zatvoriti granice u bilo kojem trenutku kada struka proceni da je to potrebno, ali ističe da u ovom trenutku to nije potrebno.
Upravno veće Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje na redovnoj sednici je utvrdilo nove postupke za provođenje probira za rano otkrivanje raka pluća, saopšteno je juče iz HZZO-a. Novi postupci doneseni su na osnovu Odluke ministra zdravstva o donošenju Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka pluća 2020.-2024. godine. Četiri nova utvrđena postupka koji će se plaćati iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su – upućivanje osigurane osobe za rano otkrivanje raka pluća, upućivanje na pregled pulmologu u okviru Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka pluća, niskodozni CT s dvostrukim očitavanjem te pregled pulmologa u okviru Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka pluća.
Umesto potpune zabrane rada nedeljom verovatnije će se uvesti do 15 radnih nedelja u godini, piše današnji Večernji list. Kako sada stvari stoje, Hrvatska ipak ne bi išla na potpunu zabranu rada trgovina nedeljom, na kojoj insistira vođstvo sindikata trgovine, uz jasnu podršku vrha Crkve, nego bi se vlasnicima trgovačkih lanaca omogućilo da odrede do 15 nedelja u godini koje bi bile radne. U turističkim sredinama radne bi sigurno bile letne nedelje, dok bi se na kontinentu koncentrisali oko kraja godine i eventualno perioda velikih sezonskih rasprodaja. Manjinski partneri HDZ-a, Hrvatska narodna stranka i Liberalna stranka protive se zabranama, SDP tek namerava izneti svoj stav, a ostale stranke svrstavaju se na ovu ili onu stranu zavisno o procenama koliko bi im to donelo potencijalnih glasova. U trgovini je zaposleno više od 200 hiljada ljudi, od kojih njih oko 135 hiljada radi u trgovini na malo. Nedelja većinom pogađa žene jer one dominiraju u toj delatnosti. Iako je razgovor o novom regulisanju rada nedeljom krenuo iz politike, na neki način su ga potakli poslodavci koji sve teže dolaze do radnika. Prehrambeni lanci ne bi bili preterano nesrećni kad bi se rad nedeljom zabranio, no veliki trgovinski centri čvrsto su protiv zabrana jer nedeljom imaju najveći promet, piše Večernji list.